Invalidi kao spas

Ideja je da se u vranjskoj fabrici formira preduzeće koje zapošljava invalide, koje bez tenderske procedure može da dobije posao šivenja uniformi

„Jumko“ neće postati preduzeće sa stopostotnim vlasništvom države, neće se za njega nameštati tenderi, a za sada neće otići ni u stečaj. Da bi ovdašnje tekstilce izvadila iz blata, država je pronašla prilično originalno rešenje.
Ideja da „Jumko“ dobije posao u namenskoj proizvodnji stara je više od godinu dana, ali je problem bio kako to sprovesti u praksi a da se ne pogaze postojeći propisi i sruši koncept tržišne privrede, čemu, bar deklarativno, teži ova država.
Prema saznanjima „Vranjskih“, da bi ovdašnji tekstilci lakše dobili poslove koje naručuju vojska, policija i drugi državni organi, biće iskorišćene mogućnosti koje pružaju dva zakona: Zakon o javnim nabavkama i nedavno doneti Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Poverenica sindikata ASNS u „Jumku“ Snežana Veličković navodi da je u okviru fabrike već registrovano preduzeće za zapošljavanje invalida.
– Ta firma mora da ima najmanje pet osoba sa invaliditetom, a preko nje će „Jumko“ dobijati poslove mimo tendera. To će biti dobro za sve radnike koji će tako moći da zarade svoje plate. Bolje je da mi šijemo za vojsku i policiju, jer imamo potpuno zaokružen proces proizvodnje, od pamuka do gotovog odevnog predmeta, nego da državne poslove dobijaju ljudi sa tašnama i mašnama – kaže Snežana Veličković.

ZAOBILAZNI ULAZAK

O čemu se, dakle, radi?
Pomenuti zakoni dopuštaju mogućnost da naručilac posla sklopi ugovor o javnoj nabavci bez prethodnog objavljivanja sa preduzećima koja zapošljavaju invalide. Uslov je da naručilac, u ovom slučaju vojska, policija ili neke druge državne institucije, obezbede saglasnost Uprave za javne nabavke (dakle, državnog organa), te da provere cenu i kvalitet predmeta nabavke prikupljanjem nekoliko ponuda.
U prevodu, to znači da država može bez tenderske procedure dati „Jumku“ da šije uniforme, s tim da putem prikupljenih ponuda od nekoliko firmi prethodno utvrdi da li vranjska fabrika, odnosno preduzeće za zapošljavanje invalida, može da završi posao, koliko-toliko u skladu sa uslovima na tržištu.
Odluka o ovakvoj vrsti pomoći „Jumku“ doneta je nedavno na sastanku u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja u Beogradu, na kojem su bili prisutni predstavnici vojske, policije, „Telekoma“, vranjske fabrike, lokalne samouprave i sindikata.
Iz Ministarstva ekonomije „Vranjske“ nisu dobile odgovore na pitanja vezana za ulazak „Jumka“ u namensku proizvodnju, uz obrazloženje da su svi oni koji na tome rade na godišnjem odmoru. O tome se za sada ćuti i u Agenciji za privatizaciju, dok je Ministarstvo odbrane nedavno saopštilo da podržava sve vidove angažovanja domaće industrije za potrebe vojske, bez obrazloženja na koji način bi se tako nešto moglo realizovati.
Ostali Vranjanci koji su bili prisutni na sastanku u Beogradu ili imaju informaciju o tome šta se tamo razgovaralo, takođe su bili prilično „zakopčani“ kada je trebalo objasniti model zaobilaznog ulaska „Jumka“ u namensku proizvodnju.

ZA PRIVATIZACIJU IMA VREMENA

Zamenik generalnog direktora Goran Trajković nije želeo ništa da kaže na tu temu, napomenuvši samo to da je sredina septembra rok kada bi trebalo da se krene sa realizacijom, te da do tada većinski vlasnik, tj. država, ima rok da smisli kako da pomogne.
Načelnik okruga Budimir Mihajlović, koji je takođe bio prisutan na pomenutom sastanku, potvrdio je da je država pronašla način kako da se izađe u susret „Jumku“, ali ni on nije dao konkretnija objašnjenja.
– „Jumko“ poslove neće dobijati bez konkurencije, ali će imati prednost zbog toga što svi znaju da ta fabrika ima kapacitete i obučenu radnu snagu koja može da poštuje rokove i kvalitet – kazao je Mihajlović.
On je rekao da je svima jasno da „Jumko“ neće moći da živi samo od namenske proizvodnje, te da će morati da se uključi u tržišnu utakmicu i da radi druge poslove.
Kako „Vranjske“ saznaju iz više izvora, država nije odustala od tendera za prodaju njenog paketa akcija u vranjskoj fabrici (63 odsto), ali većina sagovornika smatra da je objavljivanje javnog poziva za prodaju „Jumka“ u ovom trenutku izlišno, budući da se zna da zainteresovanih strateških partnera nema.
A, ako poslova u namenskoj proizvodnji bude dovoljno, malo ko će u „Jumku“ uopšte misliti na privatizaciju.

KLjUČNA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA
Prema najavama iz više izvora, krajem ovog meseca trebalo bi da se održi sednica Upravnog odbora „Jumka“ na kojoj će biti doneto nekoliko veoma važnih odluka. U prvom redu, to telo će biti rekonstruisano jer će u njegov sastav ući dva, a možda i tri nova čoveka. Umesto predsednice Zorice Kojičin i članice Gordane Dobrivojević, koje su pre dva meseca podnele ostavke, u Upravni odbor „Jumka“ biće delegirani predstavnici vojske i policije, a verovatno i predstavnik „Telekoma“. Na sednici će verovatno biti reči o ostavci generalnog direktora Miodraga Tasića, odnosno o izboru novog čoveka na tu dužnost. Upravni odbor će raspravljati i o poslovima namenske proizvodnje koje bi „Jumko“ trebalo da dobije od države, a na dnevnom redu će najverovatnije biti i zahtevi radnika koji traže da im se plate doprinosi i poveže radni staž za poslednjih pet godina, te da im se za period od aprila do avgusta 2009. isplati linearno po 15.000 dinara, kao i 17 zaostalih zarada iz 2004. i 2005. godine.

DRŽAVA PLATILA DOPRINOSE
Zamenik generalnog direktora Goran Trajković kaže da je u „Jumku“ trenutno zaposleno 1.780 ljudi, budući da se oko 400 radnika „Zambera“ vratilo u matičnu firmu. On navodi da je problem sa overom zdravstvenih knjižica rešen.
– Sada ima mnogo više interesovanja u Beogradu za „Jumku“, a jedan od pokazatelja je i taj što nam je država izmirila doprinose za zdravstveno osiguranje – kaže Trajković.