Stanovi za Dž

Inspektori i ostali državni nameštenici, koji su u Srbiji oduvek povlašćena kasta, do stanova su došli po ceni pet do sedam puta nižom od tržišne. Naravno, niko od srećnih dobitnika u tome ne vidi ništa čudno

U Vranju je, prema poslednjim podacima, sedmoro radnika državnih službi sasvim legalno uspelo da otkupi svoje stanove po bagatelnim cenama, čak i za lokalne uslove. Vlada Srbije je svojom Uredbom o rešavanju stambenih potreba imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica, omogućila ovu skoro pa pljačku državne imovine i njeno pretvaranje u privatnu, po ceni koja je iznenadila i same kupce. Reč je o zaposlenima u raznim državnim inspekcijama,Službi katastra i Ministarstvu prosvete. Dok se javnost krsti obema rukama, akteri čitave priče ne smatraju da su napravili bilo kakav, a najmanje neki moralni prekršaj.

VRANjANCI SAMO DEO EKIPE

Uostalom, Vranjanci su samo deo ekipe koja je širom Srbije, po takođe bagatelnim cenama, otkupila narodnu muku i pretvorila je u svoju imovinu. Reč je o 288 stanova koji su podeljeni uglavnom u vreme vlade legaliste „Koštunice doktor Vojislava“, ali ni njegovi naslednici po tom pitanju nisu bili manje darežljivi, pa je poslednji vranjski ugovor o otkupu napravljen pre samo mesec dana. Začudo, iako titulisani kao „socijalni“, poklonjeni stanovi zapravo su „salonci“, jer ni jedan nije manji od 80 kvadrata. Pritom, ni jedan od njih nije plaćen više od 10.000 dinara po kvadratu, pet do sedam puta manje od tržišne cene u Vranju. Posebno je indikativno to što u čitavoj priči niko ne vidi ništa čudno, jer je reč tek o sedam stanova, a na isti način, a izgleda i istim konkursom, ovde je dodeljeno najmanje 76 stanova u naselju „Viktor Bubanj“, a još 52 čekaju svog vlasnika. Kako Uredba i dalje važi, masovniji otkup tek se može očekivati. Priča bi bila smešna, samo da nije odvratna, a bezbrižnost kojom problemu prilaze gotovo svi učesnici priče mnogo govori o trenutnoj srpskoj situaciji, sa njene moralne strane, pre svega.
Stanovi su svuda u Srbiji, pa i u Vranju, deljeni preko famozne vladine „Uredbe o rešavanju stambenih potreba imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica“, koja je omogućila da se danas, dvadeset godina kasnije, ponovi scenario pretvaranja društvene imovine u privatnu po bagatelnim cenama. Većina građana je svojevremeno stanove, dobijene od države, otkupila za 50 ili 100 maraka, ali je to bila masovna, skoro narodna pojava. Danas, privilegiju da stanova dobiju za bagatelu, imaju samo odabrani, kao i za one koji su najbliži tegli sa medom (vidi okvir). Uostalom, činovništvo je ovde odavno povlašćena kasta. Ako se zna da kvadrat nove gradnje na sopstvenom placu ni pomoću trikova ne može da košta manje od 400 evra, a da kvadrat opremljenog prostora ne može da se kupi ispod 500 evra na vranjskom tržištu, onda je jasno koliko su „kupci“ profitirali u čitavoj priči kupujući kvadrat za 10.000 dinara.
Nejasnoća oko čitave transakcije zaista je mnogo. Na primer, Radojica Jovanović kvadrat je platio 9.531 dinar, dok je njegov komšijaNebojša Stojmenović stan na istoj lokaciji platio nešto iznad 11.000 dinara. Kako je napravljena ova razlika, znaju u Poreskoj upravi, koja je određivala cenu stanova, ali tamo o tome neće ništa da kažu, jer bi se onda jasno videla odokativnost određivanja cene po kojoj su nekretnine poklonjene „kupcima“.

DAJ ŠTA DAŠ

No, to nije sve. Najpre, treba primetiti da je od sedam otkupljenih stanova četiri pripalo inspektorima, dva Katastru, a samo jedan Ministarstvu prosvete, i to preko očiglednih DSS veza. Ali, Nebojša Stojmenović sada živi u Nišu, gde je prešao sa funkcije direktora bujanovačkog Katastra. I njegov naslednik u Bujanovcu, Vranjanac Staniša Marković morao je da dobije stan, i to u milimetar isti kao Stojmenović, pa se postavlja pitanje ima li još neko u državi stambene probleme osim bujanovačkih geometara? Drugi primer još je drastičniji: Tržišni inspektori Karanfilovićeva i Trajković rade u istoj kancelariji; Ranko Stanojković je kosovski kadar, kažu da je čas tamo čas ovde, priča se i da drži neku prodavnicu na Kosovu… I njemu, naravno, treba stan. Predrag Mihajlović bio je u vreme vladavine DSS Vranjem član Gradskog veća, čak ni najuporniji ne mogu da se sete za koji resor, a kamoli onoga što je u tom resoru uradio. Ali, uspeo je tada da dobije, a sada i da po bagatelnoj ceni otkupi stančić od 84 kvadrata.
Možda to i nije sporno, ali gledajući uslove konkursa, koji podrazumevaju značaj radnog mesta, stambenu ugroženost, radni staž, kvalitet u radu i slično, ispada da svi „dobitnici“ imaju isti značaj, godine i članove porodice, čim svi imaju istovetne stanove. Ili je princip bio daj šta daš? Očekivano, sami učesnici čitave priče u njoj ne vide ništa što bi zahtevalo posebno interesovanje javnosti. Radojica Jovanović, načelnik Tržišne inspekcije u Vranju, kaže da je stan dobio 1. oktobra 2007. godine, u naselju „Viktor Bubanj“. Tada mu je dodeljen na korišćenje i on je plaćao redovan zakup za njega. Kasnije, kako kaže, iskoristio je zakonske mogućnosti i na rate otkupio stan u kome živi sa porodicom.
– Ne vidim tu ništa sporno, jer nisam ja formirao cene, nego nadležni u Beogradu. Uostalom, neki su ranije otkupljivali stan i za 50 maraka, pa ništa – kaže Jovanović.
Ništa sporno ne vidi ni Slobodanka Karanfilović, načelnica Inspekcije rada, koja je stan dobila za četiri puta nižu cenu od proizvodne.
– Bio je konkurs za dva stana Ministarstva rada i socijalne politike, plus jedan u Hanu. Javilo se osam ljudi, a nadležni su nama dodelili stanove. Pa, po istom konkursu stanove su dobile i gotovo sve druge inspekcije, kao i MUP i Vojska – objašnjava Karanfilovićeva.
Najsvežiji srećni dobitnik je Predrag Mihajlović, zaposlen u vranjskoj ispostavi leskovačkog Odeljenja Ministarstva prosvete. On je ugovor za otkup stana po četiri do pet puta manjoj ceni od realne potpisao pre samo mesec dana, u junu ove godine. Mihajlović je jedini deesesovac u društvu inspektora.
– Sve sam uradio kao i svi ostali. Nisam ni znao da će ovakva cena biti formirana, ali ona je važila i za sve druge – kaže Mihajlović.
I tako, nema ništa sporno. Rodi me majko kao državnog činovnika, pa da vidiš šta znam. Kad država časti, ona je izuzetno izdašna, što se na ovom primeru jasno vidi, dok je, kada naplaćuje, srednjevekovno surova. Jer, kako recimo neko za prenos kuće od ćerpiča plati 1.000 evra državi, a neko od države za 10.000 evra dobije istu kvadraturu u novosagrađenom naselju? Jasno, oni su bliži tegli sa medom. Ali, ispostaviće se, ovo je samo početak jedne strašne priče o organizovanoj pljački narodne muke. U naselju „Viktor Bubanj“ ima ukupno 128 stanova, dakle ostaje još 121 za otkup. A Uredba i daje važi, jer Vlada neće da je skine. Ako neće da učini svoj svome, a da kome će?

KO SU SREĆNI DOBITNICI
Radojica JOVANOVIĆ, načelnik Tržišne inspekcije; 26.11. 2008. godine dobio 85,26 kvadrata za 810.154,65 dinara.
Slobodanka KARANFILOVIĆ, načelnica Inspekcije rada; 6.5.2009. godine 85,44 kvadrata dobila za 810.154,65. dinara.
Milorad TRAJKOVIĆ, inspektor za rad; 11.2.2009. godine 83,16 kvadrata dobio za 791.948,93 dinara.
Predrag MIHAJLOVIĆ, Odeljenje ministarstva prosvete;10.6. 2009. godine 84 kvadrata dobio za 810.154,65 dinara.
Nebojša STOJMENOVIĆ, bivši direktor bujanovačkog Katastra; maja 2008. godine dobio 92,41 kvadrata za 1.047.416 dinara.
Staniša MARKOVIĆ, sadašnji direktor bujanovačkog Katastra; 18.6. 2006. godine, 92,41 kvadrata za dobio za 1.047.416,33 dinara.
Ranko STANOJKOVIĆ, tržišni inspektor u Bujanovcu; 23.7. 2008. godine 85,26 kvadrata za 810.154,65 dinara.

SLAVKO NIKOLIĆ
PRVI PUT ČUJEM
Najveći broj ovih stanova dodeljen je u vreme kada je načelnik Pčinjskog okruga, dakle direktno nadređeni inspektorima i drugim republičkim službama u Vranju, bio član DSS Slavko Nikolić. Ali, njegova sećanja jasno ukazuju da su se stanovi u ovoj priči dobijali na neke samo dobitnicima poznate načine.
– Prvi put čujem da su neki ovdašnji ljudi dobijali neke stanove. Niti me je ko pitao nešto, niti imam pismeni ili usmeni zahtev da povodom toga dam zvanično mišljenje. Jednostavno me tim povodom niko nije kontaktirao – kaže Nikolić.
Stanove, inače, dodeljuje Stambena komisija Vlade Srbije, na čijem je čelu trenutno Nevena Karanović, koja je i sama na ovaj način rešila svoj stambeni problem.

MIROLjUB STOJČIĆ
PITA SE DIREKCIJA ZA IMOVINU
Gradonačelnik Miroljub Stojčić je rekao da jedino pouzdano zna da su u naselju „Viktor Bubanj“ od ukupno 128 izgrađenih stanova ostala 52 nedodeljena.
– O postupku dodele stanova morate pitati Direkciju za imovinu, jer ih ona distribuira onima kojima su oni najpotrebniji. Sve je direktno vezano za nivo republike, a mi smo se založili da se tih 10.500 kvadrata završi, jer je neprimereno da toliki stambeni prostor zvrji prazan – mišljenja je Stojčić.

IZGRADNjA NASELjA VIKTOR BUBANj
Izgradnja četiri lamele u naselju „Viktor Bubanj“ na samom obodu grada prema Neradovcu započeta je odmah posle rata sa celim svetom, u vreme famozne obnove i izgradnje koju je vodio Milutin Mrkonjić 1999. Gradnju je započela „Novogradnja“, a onda su se kroz vreme menjali i investitori i izvođači radova, da bi na kraju stanovi bili završeni iz NIP-a. No, do sada je samo mali broj njih useljen, i to skoro na divlje, jer nije završen tehnički prijem stanova. U međuvremenu, grad je završio svu prilaznu infrastrukturu, i završene zgrade već nekoliko godina stoje potpuno prazne. Ali, stanari, kako se iz priloženog vidi, nemaju baš mnogo vremena za čekanje.

GLAS NARODA
KO JE U VRANjU JEFTINO DOŠAO DO STANA?

Ivica Jović (31), radnik:
– Opštinski čelnici koristeći povlastice.
Zorica Stojković (48), radnica:
– Socijalisti dok su bili na vlasti.
Milorad Jaćimović (40), trgovac:
– Ljudi koji su bili i koji su na vlasti.
Gordana Trajković (55), proizvođač:
– Ranije vojska i policija, čak i radnici, a sada niko.
Srboljub Trajković (60), radnik:
– Pohlepni opštinari koji su beneficije koristili samo za sebe.