Samo je cena važna

Niko ne razmišlja o potencijalnoj dividendi koja bi mogla da dođe u budućnosti ukoliko „Simpo“ kupi neka velika svetska firma. Svi žele da prodaju svoje akcije što skuplje. O drugim opcijama niko ne razmišlja

Mali akcionari „Simpa“ listom su spremni da prodaju svoj kapital ukoliko im na predstojećem tenderu bude ponuđena cena koja bi bila nekoliko puta veća od 500 dinara, koliko jedna akcija vranjske fabrike trenutno vredi na Beogradskoj berzi. Naravno, pod uslovom da im uopšte bude ponuđeno da prodaju svoje akcije.

SVAKO ĆE SAM DONETI ODLUKU

Gotovo je izvesno da će do kraja godine država pokušati da proda manjinski paket akcija „Simpa“, jer prema najavama iz Akcijskog fonda nije moguće odlaganje tog roka zbog važeće zakonske regulative.
Predmet trgovine biće paket od 46 odsto akcija, a propisi kažu da se na javnom tenderu mogu pridružiti i mali akcionari, mada tako nešto nije obavezno. Ipak, logično je očekivati da će investitorima biti ponuđen većinski paket, jer je „Simpu“ neophodan strateški partner, odnosno neko ko će preuzeti kontrolu, investirati svež kapital i tako spasiti fabriku od daljeg propadanja. U suprotnom, velika je verovatnoća da tender propadne, jer niko ne želi da ulaže silne milione da bi postao manjinski partner, dakle neko ko ne donosi ključne odluke za poslovanje preduzeća, pogotovu u vreme svetske krize.
U Akcijskom fondu su potvrdili da se u poslednjih šest meseci javljali kupci zainteresovani za „Simpo“, te da se uslovi tendera manje-više već znaju. Naime, samo će onaj ko se bavi proizvodnjom nameštaja bar pet godina, sa prihodom od najmanje 100 miliona evra u 2008, moći da kupi vranjsku fabriku.
Šta na sve to kažu mali akcionari?
Zbog problema koje su oni pre nekoliko godina imali sa poslovodstvom kompanije oko potpisivanja prospekta neophodnog za trgovanje na Berzi, formirano je udruženje „Akcionar“ u kojem sada ima blizu 1.900 članova sa ukupno 152.492 akcije, što čini oko 15 odsto kapitala „Simpa“. Predsednik ovog udruženja Vojislav Stojanović raspolaže sa 92 akcije i kaže da mali akcionari žele da se pridruže prodaji državnog paketa, s tim da ponuđena cena ne bude manja od nominalne vrednosti, koja u ovom trenutku iznosi oko 5.700 dinara.
– Kada se raspiše javni tender svako će da donese odluku šta će da radi. Ja ne želim da prodam svoje akcije za dve ili tri hiljade dinara, jer nisam u škripcu – kaže Stojanović, dodajući da takav stav preovlađuje u udruženju.
Ovde valja podsetiti na činjenicu da je krajem 2005, kada je pokrenuto trgovanje na Beogradskoj berzi, mali broj ljudi želeo da proda svoj kapital po tadašnjoj početnoj ceni od 5.683 dinara.
– Akcionari „Simpa“ neće prodati svoje akcije ispod 10.000. Neki traže 12.000, neki 15.000 dinara – govorili su tada u prostorijama „Akcionara“.
Pokazalo se da je takva procena bila pogrešna jer su se nakon toga „Simpove“ akcije konstantno srozavale, pa danas vrede svega 500 dinara.
Da li bi u ovom trenutku mali akcionari trebalo da zastanu sa prodajom, ali ne zbog eventualno niske cene, već zbog mogućnosti da u „Simpo“ zaista uđe ozbiljan partner koji bi kompaniju podigao na noge i počeo da pravi profit, čime bi se otvorila mogućnost za isplatu dividendi?

SRCE ZECA I PAMĆENjE SLONA

– Niko ne razmišlja o potencijalnoj dividendi koja bi mogla da dođe u budućnosti ukoliko „Simpo“ kupi neka velika svetska firma. Svi žele da prodaju svoje akcije što skuplje, o drugim opcijama niko ne razmišlja – tvrdi Stojanović.
Potpredsednik Skupštine „Akcionara“ Anta Stošić ima 100 akcija i takođe uveliko razmišlja o prodaji svog kapitala.
– Nedavno sam čuo da će biti ponuđeno 50 evra po akciji, a ja bih prodao po toj ceni jer sigurno nećemo dobiti više. Možda bih prodao i za manje, ali ne za 500 dinara po komadu. Šta mogu da uradim sa 50.000 ili 60.000 dinara – kaže Stošić.
On navodi da se sada svi kaju što nisu prodali akcije još krajem 2005.
– Ljudi su izgubili veru da će nešto da se popravi, tako da verovatno ima onih koji bi sada prodali akcije i za male pare – kaže Stošić.
Od akcionara koji su trenutno zaposleni u „Simpu“ teško ćete dobiti izjavu sa imenom i prezimenom. Ljudi se boje da ne izgube posao, iako trgovanje akcijama sa tim nema nikakve veze. Boje se onoga što je bilo u prošlosti, pa sada uglavnom ćute i čekaju da vide šta će se događati.
– Gledam i slušamo direktore, čekamo da vidimo šta će oni da urade. Ako oni počnu da prodaju, prodaće većina radnika, bar ću ja tako da uradim. Dividenda? Od toga nema ništa, bar dok sam ja živ – kaže jedan akcionar „Simpa“ koji je želeo da ostane anoniman.
Bilo kako bilo, sasvim je izvesno da je za prodaju kapitala „Simpa“ izabran loš trenutak, jer se u vreme svetske krize samo potvrđuje staro pravilo da kapital ima srce zeca i pamćenje slona.

STEČAJ MALO VEROVATAN
Direktor „Jorgić brokera“ Branislav Jorgić smatra da je vrlo teško prognozirati šta će se dogoditi sa „Simpom“, budući da firma pravi gubitke i da je cena njenih akcija na Beogradskoj berzi trenutno desetostruko niža od knjigovodstvene vrednosti. On ističe da sada nisu dobri uslovi za privatizaciju tako velikog sistema kakav je „Simpo“, te da cena akcija čak i nije toliko bitna za kupca jer će se na tenderu pred njim staviti dodatni uslovi (o kojima je napred bilo reči), što u vreme svetske krize može dodatno da zakomplikuje čitav posao. Jorgić navodi da bi privatizacija zbog zakonskih propisa trebalo da bude okončana do kraja godine, ali da se sada ne može predvideti konačan rasplet, dodajući u celu priču još jedan detalj.
– Ne znam šta će se dešavati na javnom tenderu ako bude raspisan, ali mislim da „Simpo“ neće otići u stečaj, jer je to suviše velika firma da bi se tako nešto dopustilo – kaže Jorgić.

MORAMO DA USPEMO
U „Simpu“ su, po svemu sudeći, ozbiljno shvatili najavljeni tender za prodaju državnog paketa akcija u ovoj kompaniji, a u poslednjem broju fabričkih novina navedeno je da je u toku reorganizacija rukovodeće garniture.
– Ne smemo dozvoliti da ne uspe naša privatizacija, jer u tom slučaju ne bi došlo do otpusta dugova (54,7 miliona evra – prim. Z. R.) od strane države u skladu sa zakonom, a zna se – ukoliko privatizacija ne uspe, ide se u stečaj. Zato je potrebno da se razumno prihvate svi zahtevi na planu reorganizacije i kadrovskog sređivanja, jer je to u ovom trenutku neminovnost zbog interesa strateških partnera kojih sigurno neće biti mnogo, već može da se desi da bude samo jedan. Eksperti potencijalnih partnera će dobro analizirati našu unutrašnju organizaciju, kao i naše ukupne poslovne rezultate i dalje perspektive – pišu „Simpo novine“.