Optužnice, istraga, krivične prijave

Osim optužnice za zloupotrebu kojom je Apoteka oštećena za 926.000 dinara, Opštinsko tužilaštvo podiglo je optužni predlog protiv Jasmine Arsić za krivično delo nedozvoljeno skladištenje robe u magacinu koji nije registrovan za te namene

Opštinsko javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Jasmine ARSIĆ, direktorke Apoteke Vranje, tereteći je za krivično delo „zloupotreba službenog položaja“ kojim je ovoj ustanovi naneta šteta u iznosu od 926.000 dinara. Portparolka pomenutog tužilaštva, Lidija ATANASOVIĆ, potvrdila nam je da je da se Arsićevoj optužnicom zamera da je u periodu od 27. marta 2006. do avgusta 2008. godine, kao odgovorno lice Apoteke Vranje, zloupotrebom službenog položaja platila navedeni iznos agenciji „Aktor“, angažovanoj za tehničku podršku i podešavanje novog informacionog sistema Apoteke.
– Optužnica sadrži navode prema kojima je direktorka Apoteke Vranje isplatila 926.000 dinara agenciji „Aktor“, iako u to vreme između dve strane nije bio sklopljen ugovor za podešavanje novog informacionog sistema. Takođe, nije postojala nikakva propratna dokumentacija na osnovu koje bi se videlo kakvu je vrstu usluge „Aktor“ pružio Apoteci. Isplate su vršene paušalno, na osnovu ličnog dogovora sa vlasnikom pomenute agencije Goranom Jovanovićem, a na osnovu računa iz kojih se, opet, ne vidi vrsta usluge. Za takve isplate nije postojala odluka Upravnog odbora apotekarske ustanove – naglašava Atanasovićeva.
Krivičnu prijavu protiv Arsićeve za ovo delo 1. oktobra 2008. godine podneli su inspektori Policijske uprave (PU) Vranje koji, moglo bi se reći, već nekoliko godina ispituju poslovanje Apoteke, a na čiji je rad direktorka imala brojne primedbe (vidi okvir).
Simptomatičan je podatak da je aktuelna optužnica protiv Arsićeve podignuta još u februaru ali, iako je dostavljena Opštinskom sudu na dalje postupanje, dosad nije održan nijedan sudski pretres po ovom predmetu.

NEDOZVOLjENO SKLADIŠTENjE ROBE

U Opštinskom tužilaštvu ističu da ovo nije sve sve što se direktorki Apoteke stavlja na teret. Naime, isto tužilaštvo je 30. decembra 2008. godine podiglo optužni predlog (pismeni akt tužilaštva u rangu optužnice; samo se tako naziva kada se započinje krivični postupak za dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora ili novčana kazna, p.a.) protiv Arsićeve za krivično delo „nedozvoljeno skladištenje robe“.
– Ovim optužnim predlogom – kaže Atanasovićeva – Jasmini Arsić se stavlja na teret da je nabavljala određene količine lekova od veledrogerija, i to lekove na koje se plaća porez, i skladištila ih u magacinu Ogranka 4 Apoteke Vranje u ulici Cara Dušana 12, iako objekat nije registrovan za tu namenu. Nema nikakve evidencije o ulasku i izlasku lekova, a dokumentacijom se nije dužilo nijedno lice iz Magacina za centralno snabdevanje. Za ovo krivično delo Arsićevoj se već sudi pred Opštinskim sudom, a poslednji pretres, prema našoj evidenciji, održan je 25. juna ove godine.
U Opštinskom tužilaštvu nas obaveštavaju da je protiv direktorke Apoteke podnet i zahtev za sprovođenje istrage zbog osnovane sumnje da je počinila krivčna dela „nesavestan rad u službi“ i „poreska utaja“.
– Imajući u vidu da je ovaj predmet u fazi istrage, ne možemo vam dati podrobnije informacije kako ne bismo ometali vođenje postupka – kaže portparolka Opštinskog tužilaštva.
Arsićeva, koja se trenutno nalazi na godišnjem odmoru, još u vreme otvaranja afera sa „Alkorom“ i skladištenjem lekova imala je svoju verziju priče.
– „Alkor“ ima ugovor sa nama da njihov čovek, kao sistem administrator, održava naš informacioni sistem kako ne bi stalno morali da iz Beograda dolaze stručnjaci softverske kuće EUROPOS, koja je proizvela kompjuterski softver uveden u ceo farmaceutski sektor Srbije. S druge strane – rekla nam je Arsićeva – ako bismo zaposlili čoveka za sistem administraciju, njegova bruto plata bila bi oko 100.000 dinara mesečno, a mi „Alkoru“ plaćamo u proseku 40.000 u bruto iznosu. O finansijskom odnosu sa njima postoji uredna dokumentacija. Moram da pomenem da inspektor privrednog kriminala koji je sačinio predmet i podneo prijavu u ovom slučaju, nije uzeo u obzir celokupnu dokumentaciju i ugovore koje imamo sa „Alkorom“.
– Magacinski prostor Apoteke u ulici Cara Dušana je i predviđen za skladištenje, kao naš interni magacin. Ne vidim kako bismo mi to nedozvoljeno skladištili robu za koju postoje i odgovarajući papiri o poreklu. Uzgred, još je nakon sačinjavanja zapisnika Zdravstvene inspekcije, u julu 1997. godine, taj organ doneo rešenje u kome se navodi da su za pomenuti ogranak ispunjeni propisani uslovi za početak rada i obavljanje zdravstvene delatnosti. Rešenje je potpisala zdravstveni inspektor Sunčica Stojilković, konstatujući prethodno u zapisniku o inspekcijskom nadzoru da prostor obuhvata apoteku od osamnaest kvadrata, magacin, priručni magacin, garderobu i sanitarni čvor – bilo je direktorkino objašnjenje za navode iz optužnog predloga tužilaštva.

PLjUŠTE PRIJAVE SA SVIH STRANA

Proteklih godina inspektori PU Vranje i anonimni radnici Apoteke podneli su sijaset krivičnih prijava protiv Arsićeve. Prema informacijama iz tužilaštva, dve krivične prijave (za zloupotrebu službenog položaja i po osnovu povrede prava na rad i socijalno osiguranje) odbačene su usled nedostatka dokaza. Jednu je podnela Policijska uprava, a drugu, kako nam je rečeno, „jedna ženska osoba iz Vranja“.
Direktorka nije ostala dužna mnogima koji su se nameračili na nju. Podnela je više krivičnih prijava protiv zaposlenih, između ostalog protiv bivšeg radnika Apoteke Nenada Djelića za računarsku sabotažu. Dve direktorkine krivične prijave usmerene su protiv Slobodanke Karanfilović, načelnice Odeljenja republičke inspekcije rada za Pčinjski okrug, te Sunčice Petrović, republičkog zdravstvene inspektorke, ali nam zbog faze i osetljivosti postupka u tužilaštvu nisu predočeni detalji. Dve krivične prijave Arsićeva je podnela protiv NN lica nakon što su finansijski inspektori, po okončanju vanredne kontrole, u februaru konstatovali manjak u Apoteci od preko 9 miliona dinara. Zbog toga na sednici Gradskog veća nije usvojen finansijski izveštaj Apoteke Vranje za prošlu godinu. Još uvek nije poznato kako su nestali skupi lekovi (citostatici, insulini, lekovi za epilepsiju sa pozitivne liste) sa rafova i iz magacina Apoteke.

TAKO JE GOVORILA ARSIĆEVA
U više tekstova objavljenih u „Vranjskim“ proteklih godina Arsićeva se uvek trudila da sve krivične prijave i optužbe protiv nje demantuje, a svoj alibi za razne optužbe potkrepi odgovarajućom dokumentacijom. Nije prošlo mnogo od njenog dolaska na čelo Apoteke (mart 2005. godine) do momenta kada je, kako nam je rekla, primetila mnoge nepravilnosti u radu ove ustanove. Evo kraćeg pregleda njenih izjava datih našem listu u vezi raznih nezakonitosti u Apoteci.
– Znala sam da će uvođenje zakonitog rada izazavati otpor grupe ljudi koja je tesno sarađivala sa prethodnom direktorkom. Oni danas čine tzv. „anonimnu grupu“ koja raznim prijavama protiv mene pokušava da povrati stare pozicije. (septembar 2006.)
– Najveći problem u radu ustanove prouzrokovala je kompjuterska sabotaža koju je, najverovatnije „anonimna grupa“, uspela da izazove uz pomoć starog informacionog sistema, tzv. „klipera“, zastarelog i neupotrebljivog, ali idealnog za razne manipulacije koje idu do mogućnosti menjanja podataka u samom sistemu (septembar 2006.)
– Inspektori privrednog kriminala već su i sami počeli da dolaze na poziv „anonimne grupe“. Jedan od njih se izuzetno bahato ponašao pušeći cigarete i pored javno istaknute zabrane pušenja u našim prostorijama, uz objašnjenje da je on inspektor i da njemu niko ništa ne može. Drugi je stalno upadao na naše sastanke sa predstavnicima farmaceutskih kuća sa kojima sarađujemo, uz razne pretnje na zaprepašćenje naših poslovnih saradnika. Zaposlenima je pretio da će ih sve pohapsiti. (septembar 2006)
– Nenadu Djeliću nisam pretila otkazom, već sam mu samo pomenula da ću ga tužiti ukoliko se obrati medijima sa netačnim informacijama. On je ceo stari informacioni sistem držao u rukama, radeći šta je hteo. Taj stari program više je ličio na kompjuterski virus. (januar 2007.)
– Neki mediji su objavili da je ukupna vrednost nabavki bila 1.436.315 dinara, a da je obaveza raspisivanja tendera postojala za svaku nabavku od preko milion dinara. Prvo, nijedna nabavka u 2005. godini nije iznosila 1,4 miliona, niti bi za takvu sumu bilo potrebno raspisivati tender. (januara 2007, nakon podnošenja zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog tužilaštva i osnovane sumnje da je 14. novembra 2005. godine donela tri nezavisne odluke o sprovođenju postupka javne nabavke male vrednosti, navodno izbegavajući na taj način raspisivanje tendera)
– Poenta je u tome što niko od šefova nije rekao da ti lekovi nemaju izlaz, da ih treba vratiti, da im je rok trajanja pri kraju otkad su prešli na negativnu listu, što je njihova obaveza. (aprila 2008, nakon pokretanja odgovornosti za gomilanje lekova za kojima ne postoji preterana tražnja u državnim apotekama)
– Za robno poslovanje odgovorni su računopolagači u svakoj apoteci. Dakle, nije bilo finansijskih manipulacija kod ulaska lekova u magacine, prilikom njihovog skladištenja i izdavanja pacijentima, već su lekovi u međuvremenu fizički nestali unutar same apoteke. Čudno je da se sve dešavalo dok je u Apoteci svakodnevno bio prisutan inspektor Privrednog kriminala koji je od marta do tada ispitivao poslovanja apoteke na osnovu anonimnih prijava (februara 2009, nakon vanredne finansijske kontrole u kojoj je konstatovano nestajanje lekova iz Apoteke i šteta od preko 9 miliona dinara)
– Mislim da postoje neki motivi organizovane grupe, zato što nikome od ljudi koji ovde rade, koji su se ovde zaposlili, primaju platu i časno zarađuju hleb za svoju porodicu, nanošenje štete Apoteci nije u interesu. Verovatno postoje pojedinci, ali većina koja ovde radi je zadovoljna. Nadam se da ćemo vrlo brzo dobiti izveštaj od MUP-a Republike Srbije, pa će se videti ko stoji iza svega, koja je to organizovana grupa. (jul 2009, povodom krađe lekova u Apoteci)