Tužna je ova nedelja

Zaposleni koji su ostali bez posla dobiće 17.000 evra prosečne otpremnine i besplatan savet ukoliko žele da taj novac investiraju u privatni biznis

British american Tobacco (BAT) otpustio je iz svoje fabrike cigareta u Vranju 166 radnika a rečenicom iz naslova teksta menadžment kompanije pokušao je da opiše svoja osećanja zbog ovog, kako je rečeno, neminovnog poteza. Da će do otpuštanja doći u Vranju se govori već neko vreme, i svaki od 319 zaposlenih, koliko ih je bilo do pre samo nedelju dana, strepeo je za svoju sudbinu. Gradimir Milić, koordinator projekta Mobilnog centra, osnovanog pri fabrici kao neka vrsta savetovališta za otpuštene radnike, objasnio je prošlog petka javnosti da su jedino ekonomski razlozi uzrok ovakve odluke. On je, na konferenciji na medije upriličenoj na Pržaru, rekao i da su otpušteni u mnogo boljoj poziciji od sličnih zlosrećnika u Srbiji, najpre po visini otpremnine, ali i zbog toga što ih BAT neće tek tako ostaviti da ne znaju šta da rade sa dobijenim novcem.

MOBILNI CENTAR

Svaki od otputenih dobiće u proseku 17.000 evra, mnogo više od zakonski propisane otpremnine, ali i priliku da u Mobilnom centru dobiju savet kako da najbolje investiraju te pare.
– Kao društveno odgovorna kompanija, napravili smo model po kome će otpušteni radnici dobiti mnogo više nego što je predviđeno kolektivnim ugovorom koji je septembra prošle godine usaglašen i potpisan sa sindikatima – rekao je Milić.
Po tom modelu radnici su svrstani u tri kategorije: u prvoj su oni koji po bilo kom osnovu mogu u penziju i oni će dobiti trećinu bruto ličnog dohotka po godini staža, umesto zakonom predviđene tri plate; 65 odsto od plate po godini staža dobiće oni kojima je ostalo pet ili manje godina do penzije, dok je za sve ostale predviđeno šest mesečnih plata plus trećina plate po godini staža.
– Otpušteni imaju još neke povlastice. Najpre, računaju se najbolje a ne prosečne plate, i to po kursu 86 dinara za evro, a osim toga u radni staž kalkulišu se i meseci – rekao je Milić.
Prema njegovim rečima, kompanija je za otpremnine i Mobilni centar izdvojila pet miliona evra, a čitavom poslu prišlo se vrlo studiozno. Angažovani su stručnjaci sa beogradskog Ekonomskog fakulteta koji će svima koji to žele u Mobilnom centru dati savet i podršku za početak sopstvenog biznisa.
Milić je rekao da je kompanija imala tri glavna kriterijuma pri otpuštanju i da je metla zakačila sve strukture zaposlenih, ne samo proizvodnju.
– Suština je da niko nije otpušten zato što je loš radnik ili čovek. Prvi kriterijum koji nam je bio važan su veštine koje poseduju zaposleni i način na koji obavljaju zadatke, zatim koliko su fleksibilni i sposobni da se menjaju, i na kraju koliko su motivisani da rade. Naš motiv je da stvorimo tim u koji će ući najbolji od najboljih.
Razlozi otpuštanja, kako je Milić rekao na početku, čisto su tržišni i ekonomski. Novinarima je prezentovano da pogon BAT-a u Vranju posluje sa gubitkom, da proizvodnja od 1,5 milijardi cigareta za prvih šest meseci 2009. pokazuje tendenciju pada u odnosu na prethodnu godinu i da bi fabrika svakako bila zatvorena da nije otpustila višak zaposlenih.
– Glavni razlog što poslujemo sa gubitkom je taj što smo od svog dolaska septembra 2003.mnogo investirali. Naime, u vranjsku fabriku uložili smo oko 114 miliona evra, od toga smo 87 miliona platili fabriku, ostalo je otišlo uglavnom za nove mašine. Dakle, ključni razlog za ovako radikalan potez je cena proizvodnje u Vranju, koja je bila mnogo veća od naših fabrika u drugim zemljama. Drugo rešenje bilo je da ovo tržište napadnemo sa strane, ali u tom slučaju vranjska fabrika ne bi opstala. A kad smo već kod tržišta, uslovi su se i tu promenili u odnosu na 2003. godinu. Tada je, osim nas, postojala samo još jedna fabrika cigareta u Srbiji, a sada ih ima četiri (osim u Vranju, cigarete se prave u Nišu, Senti i Inđiji; p.a), odnosno pet ako računamo Rovinj koji na neki način, po sporazumu CEFTA (sporazum koji definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, p.a) ima status domaćeg proizvođača. Jedan kolač deli nas petoro – rekao je Milić.

NE IDEMO IZ VRANjA

Posle njega govorio je Majlk Edvards, generalni direktor vranjske fabrike, koji je demantovao priče po kojima je otpuštanje radnika jedan od koraka koji vode zatvaranju fabrike:
– Do toga bi svakako došlo da nismo otpustili višak zaposlenih. Sad tvrdim da ne odlazimo iz Vranja jer ovaj potez je čisto ekonomski. Poslujemo sa gubitkom, pre svega zato što smo mnogo uložili u proizvodnju.
Na konferenciji se čulo i da BAT ne kupuje duvan od lokalnih proizvođača, niti je ugovarao proizvodnju, što ne znači da će tako biti i u narednom periodu.
– Ovde ne kupujemo duvan zbog visoke cene. Duvan se uzgaja širom sveta i mi samo sledimo ekonomsku logiku – rekao je Edvards.
BAT je Duvansku industriju Vranje kupio septembra 2003. za 87 miliona evra. U tom momentu u DIV-u je radilo oko 620 ljudi.