Država još nije platila sve dugove

Naša potraživanja od „Puteva Srbije“ od preko dve milijarde dinara nastala su uglavnom u 2007. Posao smo obavili u roku i kvalitetno, ali država nije izmirivala obaveze na vreme. Da bi nastavili sa radom i opstali, morali smo da uzimamo kratkoročne kredite

Dok je republička vlast ovog proleća glasno najavljivala radove na Koridoru 10, dug države (odnosno „Puteva Srbije“, Ministarstva za infrastrukturu, lokalnih samouprava) prema srpskim putarima popeo se na blizu 40 milijardi dinara. Kako su putari morali da se zbog toga zadužuju kod banaka, usledile su blokade računa, pa je izgradnja infrastrukture u Srbiji bila dovedena u pitanje. Ipak, sa „Putevima Srbije“ potpisan je sporazum kojim je dogovoreno da se dug od 21,5 milijardi putarima isplati u roku od 60 dana, a preostalih 8,5 reprogramira na narednih pet godina. Država do danas nije poštovala dogovoreno, a na listi onih koje je uvalila u probleme je i „Preduzeće za puteve Vranje“. Direktor Srđan Filipović kaže da ukupno potraživanje ove firme prema „Putevima Srbije“, koje je obuhvaćeno sporazumom, iznosi 2,222 milijarde dinara.

NAJVEĆI DEO PARA NEĆEMO VIDETI

– Od te sume, 1,507 milijardi Putevi će vratiti bankama na ime glavnice kredita koje smo morali da uzimamo, što znači da te pare nećemo ni videti na našem računu. Sada će Putevi preko ugovora o preuzimanju obaveza platiti taj naš dug bankama – kaže Filipović.
Vranjske: Da li su „Putevi Srbije“ počeli sa uplaćivanjem?
Filipović: Od tih 1,507 milijardi, Putevi su nešto platili u januaru i februaru, pre potpisivanja sporazuma. Ostalo je 1,112 milijardi, a od toga već je uplaćeno 858 miliona. Ostalo bi trebalo da se plati u roku od 30 dana.
Šta je sa preostali dugom?
– „Putevi“ će direktno platiti „Jugopetrolu“ 89,3 miliona, dok je na naš račun leglo svega 33 miliona. U reprogram ide 594 miliona, a to će biti izmirivano u dve polugodišnje rate, počev od 2010. pa do 2015. godine. Te rate se neće kamatiti, samo će se povećavati u skladu sa rastom cena na malo.
Koliko ćete izgubiti zbog kamata koje ste morali da plaćate na bančine kredite?
– Mi smo u 2008. godini na ime kamata platili 450 miliona, a od toga je 330 miliona dinara išlo na kamate za kredite koje smo uzimali zbog dugova države.
Kako su se nagomilali dugovi?
– Sva potraživanja od „Puteva Srbije“ nastala su uglavnom u 2007. Mi smo svoj posao obavili u roku i kvalitetno, ali naša potraživanja država nije izmirivala na vreme. Da bi nastavili sa radom i opstali, morali smo da uzimamo kratkoročne kredite za nabavku energenata, da plaćamo obaveze prema radnicima. Stvorili smo ogromne obaveze na osnovu kratkoročnih kredita, ali je posle toga napravljen dogovor između „Puteva Srbije“ i banaka, tako da smo mi povlačili cesije od banaka sa garancijom „Puteva Srbije“. Banke su nama davale određene iznose, ali smo zato plaćali ogromne kamate.
Koje poslove ste obavili za taj novac?
– Radili smo magistralne i regionalne puteve na teritoriji Pčinjskog i Jablaničkog okruga, kao i redovno održavanje.
Kakva je sada situacija u „Preduzeću za puteve“? Da li možete da isplaćujete zarade zaposlenima?
– Do sada smo sve izmirivali, ovih dana će biti isplaćena junska plata. I poreze i doprinose smo izmirivali redovno, ali uz ogromne probleme.
Da li vam duguju i lokalne samouprave?
– Skoro sve opštine nam duguju izvesne sume novca. Duguju nam Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Leskovac, Medveđa. Radi se o poslovima koje smo dobili na tenderima i realizaciji komunalnih programa iz 2008. Ukupan dug opštinskih direkcija iznosi oko 200 miliona dinara.
Zašto opštine ne izmiruju svoje obaveze?
– Prošle godine su bili izbori, pa su radovi bili intenzivniji. Nakon promene vlasti, u mnogim lokalnim samoupravama proveravani su svi računi, proveravano je kako je posao završen, da li su naša potraživanja realna. Kada su istanovili da smo mi posao uradili kako valja, onda su došli do toga da nemaju para u budžetu. Sada sa svima pregovaramo o tome da koliko mogu izmiruju obaveze. Opštinu Bojnik, koja ne može da izmiri dug od 18 miliona, utužili smo i verovatno ćemo im blokirati račun.
Šta će to značiti za Bojnik?
– Koliko sam čuo, blokada će iznositi pet do šest mesečnih transfera koji im stižu iz republičkog budžeta. Bili smo prinuđeni da ih utužimo jer bi dug zastareo.
Kakva je situacija sa Vranjem?
– Dug Grada Vranja je 16 miliona. Sa Direkcijom smo gotovo izravnali račune. Napravili smo korektan dogovor sa njima, jer smo im dali pogodnost da otplata ide preko banke. Oni su sklopili ugovor sa bankom, koja nam je prebacila novac, dok grad to servisira u više rata. Radi se o potraživanju na osnovu izrade komunalnog programa za prošlu godinu.
Ko vam još duguje?
– Imamo potraživanja i zbog programa NIP-a za nerazvijene opštine. Sklapali smo ugovore sa opštinama, a Ministarstvo za infrastrukturu je preuzimalo dug da bi na ime programa NIP-a iz budžeta uzimalo pare. Tu imamo potraživanja koja se vuku iz 2007, a iznose 68,2 miliona dinara. Praktično, mi potražujemo ta sredstva pojedinačno od Opština, ali ona bi trebalo da stignu od Ministarstva za infrastrukturu.
Kakva je situacija sa ostalim pravnim licima?
– „Preduzeće za puteve“ ima specifičnu delatnost. „Putevi Srbije“ učestvuju sa preko 80 odsto u našoj realizaciji, dok su nekih 10 odsto direkcije i Opštine. Kupci, podizvođači ili neka treća lica nemaju veliki efekat na naše ukupno poslovanje, a osim toga, oni su i uredne platiše. Zbog velike tolerancije prema ostalima, od njih nekad nepravedno brzo tražimo da nam plate.
Da li se „Preduzeće za puteve“ traži poslove u drugim delovima Srbije?
– Mi smo prostorno pre svega koncipirani za Jablanički i Pčinjski okrug. Što se tiče tendera u zemlji i inostranstvu, PZP Vranje može da se javi svuda. Imamo sve licence, stručni kadar, izuzetno smo dobro opremljeni mehanizacijom, ali su cene na tržištu niske, tako da nam se ekonomski ne isplati da radimo van ovog regiona, na teritoriji recimo Beograda ili Vojvodine.
Kada bi vam svi redovno plaćali, da li bi se isplatilo poslovanje na jugu Srbije?
– Da, kada bi svi plaćali redovno, do 60 dana, nikakve probleme u funkcionisanju ne bismo imali.

OTIŠLO JE DESET ODSTO ZAPOSLENIH

Da li je Preduzeće zbog problema u naplati potraživanja smanjivalo broj zaposlenih poslednjih godina?
– PZP je imao zajedno sa sezoncima i do 600 radnika, ali je veliki procenat bio režijska radna snaga, gde spada tehničko osoblje, uprava, čuvari, magacioneri. Odmah posle privatizacije, pre četiri godine, krenuli smo u postupak prekvalifikacije radne snage. Napravljen je i socijalni program, a ljudi su se sami prijavljivali jer im je bila ponuđena određena suma, između četiri i pet hiljada evra. Tada je otpremnina bila fiksna, a one koji su bili potrebni preduzeću nismo pustili da odu. Prošle godine smo pokrenuli program dobrovoljnog tehnološkog viška. Po zakonu smo mogli da otpustimo 29 ljudi, a prijavilo se preko 50. Opet smo napravili selekciju, i nismo sve otpustili, jer je akcenat bio na režijskoj radnoj snazi. Samo smo te ljude puštali da odu, a visina otpremnina je određivana u skladu sa godinama radnog staža, Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom.
Koliko je ljudi otišlo od dana privatizacije?
– Otišlo je oko 10 odsto.
Da li je njihov odlazak bio posledica slabe naplate potraživanja?
– Ne, samo je koncept PZP promenjen, jer je ranije bila loše definisana struktura radne snage. Želeli smo da podignemo efikasnost preduzeća. Mi još uvek imamo preko 100 sezonaca zbog potreba posla.
Kolika je prosečna plata?
– Prosečna neto zarada je 34.500 dinara, ali zaposleni u građevinskoj operativi zbog prekovremenog rada imaju od 40 do 50 hiljada.
Preduzeće je radilo na deonici autoputa od Levosoja do Makedonije. Ministar Mrkonjić je nedavno pustio u saobraćaj taj deo iako još nije sve gotovo.
– Završena je prva faza. Radovi na drugoj bi trebalo da krenu ovih dana, a to podrazumeva izradu svih nadvožnjaka, elastične ograde, postavljanje zaštitne žičane ograde, kao i izgradnju petlji. Rok za završetak je 24. novembar.
Koliko će to da košta?
– Sve to je daleko jeftinije od onoga što je do sada urađeno. Prva faza je morala da bude završena do početka leta da bi se smanjila gužva u sezoni godišnjeg odmora.
Zar neće biti problem da se na staroj trasi napravi zaustavna traka koja tamo nedostaje?
– Projekat za desnu stranu autoputa je već završen, a predviđena je nadogradnja zaustavne trake i kompletna rehabilitacija kolovoza u celoj dužini, od Levosoja do Graničnog prelaza. Kada se krene sa realizacijom druge faze, za saobraćaj će na tom delu trase Koridora biti otvorena samo nova, leva traka.
Imajući u vidu iskustva sa naplatom, hoćete li ponovo da se pojavite na tenderu za preostale deonice autoputa.
– Prema najavama Vlade Srbije, sledeća deonica je od Levosoja do Donjeg Neradovca u dužini od 16,5 kilometara. Projekti se završavaju, a u toku leta će biti tender na kojem ćemo sigurno konkurisati. Što se tiče deonica od Neradovca do Vladičinog Hana i Kopašnice do Sarajevskog mosta, koje su za nas vrlo interesantne, trudićemo se da na tenderu dobijemo i te poslove.
Ne bojite se ponovnog otezanja sa naplatom?
– Deonicu od Levosoja do Donjeg Neradovca platiće Grčka. Za drugu je odobren kredit Svetske banke, a pare će biti operativne od 1. septembra. Zato mislim da će finansiranje biti mnogo sigurnije nego do sada.