Ni elita nije što je bila

Kao nikada ranije, Gimnazija se ove godine upisivala i sa manje od 80 poena, dok su za ekološki smer Hemijske škole bila potrebna 83. Popularnost i prebukiranost tri gradske škole preti da ugasi ostale

Upis loših učenika u vranjsku Gimnaziju i nedostatak đaka u Tehničkoj i Poljoprivrednoj školi, obeležili su ovogodišnji upusni rok u srednje škole. Sama činjenica da je u gradskim školama ostalo još 90 slobodnih mesta za upis prvaka, ili čitava tri odeljenja, pokazuje kako ove godine u čitavom procesu ima dosta manjkavosti i nelogičnosti. Uz to treba napomenuti da oko 200 učenika nije iskazalo nikakvu nameru za daljim školovanjem, što dodatno komplikuje situaciju. Gimnazija je, kao nikada do sada, upisala osam odeljenja prvog razreda, što je omogućilo i onima sa malim brojem poena iz osnovne škole da upišu ovu nekada elitnu školu. Veliko interesovanje vladalo je i za Hemijsko – tehnološku, koja se ove godine progurala u red najpoželjnijih gradskih škola, dok su ostali, otprilike, na svome. Prema upisnim listama, za upis u Gimnaziju je bilo dovoljno i manje od 80 poena, što je u ranijim generacijama bilo nezamislivo, dok je recimo za određene smerove Hemijske bilo potrebno više od toga, što do sada takođe nije zabeleženo. Ali, dok se jedne škole pune druge se prazne, dece ima koliko ima, pa se postavlja čak i pitanje opstanka nekih škola za čije profile jednostavno nema nikakvog interesovanja. U zemlji Srbiji ništa nije kako bi moralo da bude, pa tako lične veze, politički pritisci ili slični okolišni načini određuju koliko će neka škola upisati učenika i tako pokazati svoju premoć nad ostalim. Najzadovoljniji su učenici i njihovi roditelji koji su, u velikoj većini slučajeva, uspeli da ispune želje i nastojanja. Kako će se stvari dalje razvijati u ovom času nikome nije jasno, ali fenomen preraspodele najboljih učenika između tradicionano vodećih vranjskih srednjih škola i onih koje dolaze na velika vrata svakako zaslužuje posebnu pažnju.

I LOŠI U GIMNAZIJI

Prema rečima šefa Okružne upisne komisije Jovice Stevanovića, škole prave planove za upis do kraja svake godine, odeljenje Ministarstva ih u naredna tri meseca razrađuje, a onda šalje Ministarstvu na odlučivanje. No, Vranje iz generacije u generaciju ima skoro isti broj dece za upis, manje više oko hiljadu, a broj novih odeljenja stalno se povećava. Ove godine, Gimnazija ima odeljenje više, slično je i sa Hemijskom školom, u Surdulici su otvorena tri nova, u Hanu jedno, što je na „tržištu znanja“ stvorilo pravu pometnju. Prema ocenama skoro svih sagovornika „Vranjskih“, ovakva pomeranja omogućila su da elitne škole upišu i učenici koji su nekada o njima samo mogli da sanjaju. Sa druge strane, ti učenici sada nedostaju tamo gde bi im nekada bilo mesto, u školama manjeg rejtinga, koje dolaze u opasnost da ne mogu da drže nastavu zbog malog broja učenika.
– U Tehničkoj školi ima pet praznih mesta u četvrtom stepenu i čak 28 u trećem, u Hemijskoj ima 17 slobodnih mesta, čak 13 za modelare odeće, a u Poljoprivrednoj školi 23 mesta u četvrtom i 40 mesta u trećem stepenu – raportira Stevanović.
Logika je ovde surova: nekada je za Gimnaziju bilo malo i 90 bodova, ali je veća ponuda mesta omogućila da i slabiji đaci uđu u nju, što je na drugoj strani manje propulzivne škole gotovo ispraznilo. No, u Gimnaziji smatraju da tu nema nikakvih nelogičnosti. Direktor ove škole Dragan Ilić napominje da oni samo tehnički upisuju učenike, a da se čitav proces upisa odvija bez ikakvog učešća škole na čijem je čelu.
– Popularnost Gimnazije ne opada, nego smo samo izašli u susret onima kojima je naša škola bila prva želja na listi, i tako smanjili pritisak za naknadni upis. Samo četiri učenika imaju manje od 80 poena, a već na sredini liste su učenici sa preko 90 poena – kaže Ilić, uz napomenu da je preko 92 odsto upisanih navelo Gimnaziju kao svoju prvu upisnu želju.
Prema njegovim rečima, problem ovde treba malo dublje posmatrati. Recimo, Ilić tvrdi da je svake godine od tridesetak upisanih Vranjanaca na studije farmacije, čak 20 njih završilo Gimnaziju, što pokazuje efikasnost obrazovanja u ovoj ustanovi.
– Naša deca su iz novonastajućeg građanskog sloja vranjskog društva, ili ona čiji su roditelji ili čak dedovi išli u našu školu. Socijalni aspekt nije zanemarljiv jer, recimo, Ekonomska ima svoju klijentelu, decu službenika i radnika, možda onih koji neće imati šansu da studiraju… – ocenjuje Ilić.
Opet, prema stavovima upućenih u problem, ima i značajnih generacijskih razlika. Nisu deca pametnija ili gluplja iz godine u godinu, nego se tačno oseća, kažu sagovornici „Vranjskih“, koja garnitura nastavnika vodi neku generaciju u osnovnoj školi. Tako je nekada za Gimnaziju malo i 98 poena, a nekada je dovoljno i 76.
– To ne znači da će oni ovde biti bolji ili gori. Svako je sada dobio šansu da pokaže šta zna. Šta ako je razlika u poenima za upis samo slika nečijih prepisivačkih sposobnosti? – pita se Ilić.

EKOLOZI I MESARI

Pad potrebnih poena nije prisutan samo u Gimnaziji. I u Medicinskoj, koja je i dalje zadržala status veoma poželjne škole, dešava se sličan proces, mada pad svakako nije toliko drastičan već je pre nagoveštaj mogućeg trenda. Nekada su se ovde upisivala samo deca sa sto pa i više poena, a danas je na smeru za medicinske sestre bilo dovoljno 96,16 poena, a na pedijatrijskom 93,24 poena. Čak i na najelitnijem, farmaceutskom smeru, upisan je jedan učenik sa 99 bodova, što je u prethodnim generacijama bilo nezamislivo.
– Ranije je bilo više dece sa sela i iz čitavog okruga, a sada je gro upisanih iz Vranja. Sve je individualno – ima učenika koji ne opravdaju uspeh sa kojim su ovde došli, ali imamo i 22 vukovca u izlaznoj generaciji – kaže Biljana Ristić, direktorka Medicinske.
I ovde je prisutno povećanje broja učenika, jer je ove godine u Medicinsku upisano njih 160, što je recimo za dva odeljenja više nego 2005. godine.
Situacija u kojoj tri gradske škole imaju možda i desetak odeljenja više nego pre pet godina, praktično prazni ostale gradske srednje škole. Jedini izuzetak je Hemijska škola, koja je promenom profila koje nudi uspela da se izdigne iz sivila u kome je godinama tavorila. Naime, smer ekologije u ovoj školi veoma je popularan, pa je ove godine tu dodato još 30 mesta, baš kao i ogledno odeljenje grafičkog dizajna, za koje je vladalo veliko interesovanje.
– Mi smo reformisali školu, što je uspeh. Morali smo da menjamo stvari da bi napredovali. Poslednji upisani na smeru hemijski tehničar imao je 75 bodova, što je na nivou Gimnazije. Za ekologe su bila potrebna i 83 poena, što dovoljno govori o atraktivnosti naše ponude – kaže direktor ove ustanove Božidar Djorđević.
Ali, i ovde ima problema, jer za klasične zanate jednostavno nema interesovanja. Ostalo je mnogo mesta na smeru za modelare odeće, koji je, recimo, prošle godine bio popunjen.
Najteža situacija je u Poljoprivrednoj školi, gde zbog nedostatka učenika ne mogu da se formiraju sva odeljenja. Recimo, mesarski smer upisalo je tri učenika a bilo je 20 mesta, u dva ogledna odeljenja ima oko 65 odsto upisanih i slično. I direktor ove škole Dragan Anđelković smatra da je proširenje u drugim školama uticalo da se Poljoprivredna slabije rangira, uz činjenicu da za neka zanimanja jednostavno nema interesovanja.
– Problem je što svi polažu prijemni, pa idu na upis u četvrti stepen, mada možda to svojim uspehom nisu zaslužili. Sa druge strane, da Gimnazija nije upisala osam odeljenja, pitanje popunjenosti našeg četvrtog stepena se ne bi ni postavljalo. Ovako, revoltirani smo, ali nemamo mogućnosti da nešto promenimo – kaže Anđelković.
Ove godine prosvetne vlasti omogućile su deci i roditeljima da izaberu baš onu školu koja im odgovara; nezadovoljnih gotovo i da nema, što pokazuje i minoran broj žalbi upisnoj komisiji. E sad, da li je samo raspoređivanje na željeno mesto dobro, pre svega po učenike, to će pokazati vreme. A ono, bar u stvarima obrazovanja, davno nije ni na strani edukatora, niti pak na strani onih koji to znanje treba da apsorbuju.

KOGA BRINU TROŠKOVI
Prema nekim najavama, Medicinska i Hemijska škola do početka godine trebalo bi da pređu u novosagrađenu zgradu u Sportskom centru. Lančano, Poljoprivredna škola preći će u prostorije Hemijske, a Gimnazija će konačno ostati svoja na svome. Lepo, samo se postavlja pitanje svrsishodnosti takve školske organizacije. Sada će, naime, Gimnazija popodne da se hladi, a ujutru ponovo da se greje, ako ne pređe na smenski rad. Sa druge strane, Poljoprivredna, sa ukupno devet odeljenja u sva četiri razreda, radiće samo prepodne u prevelikoj školi, a Hemijska i Medicinska će menjati smene u novoj školi. Sve ovo će samo povećati troškove lokalnih vlasti za održavanje prostora, ali to ovde, očigledno, malo koga brine.