Nema ni za nas, a i da ima – odakle

Miodrag Tasić, generalni direktor kompanije, ponudio je ostavku Upravnom odboru zato što se proces ekonomsko-finansijske konsolidacije ne sprovodi tempom koji je on zamišljao. Jumkovi sindikalci kao da nisu oduševljeni povratkom svojih bivših kolega

Ukupno 370 radnika propale konfekcije Zamber do srede 15. jula (do dana zaključenja ovog broja „Vranjskih“) zvanično je vraćeno u “ Jumko“, obelodanio je posle pregovora sa predstavnicima Vlade Srbije Zoran Stošić, pomoćnik gradonačelnika Vranja. Upravni odbor Jumka, na preporuku Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, izglasao je takvu odluku. Preostalih 230 konfekcionara iz Zambera (koje je ova kiparsko-britanska firma zaposlila sa tržišta rada) zbrinuće filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u Vranju.

REALNO I NEREALNO

Ovim potezom rešen je, kako-tako, status radnika koji su svojevremeno, uglavnom protiv svoje volje, prihvatili da iz „Jumka“ pređu u preduzeće koje je, u saradnji sa vladinom Agencijom za strana ulaganja SIEPA, u Vranju otvorila kiparsko-britanska firma Alena sa Janijem Savasom na čelu. Povratak u matičnu kompaniju bio je, uostalom, osnovni zahtev štrajkača Zambera kada su se 22. juna ove godine okupili pred zgradom Skupštine grada Vranja, protestujući zbog ignorantskog stava države prema njima od momenta kolapsa Zambera pre šest meseci.
– Protesti su urodili plodom. Očekujemo da naš status bude u potpunosti rešen – pozdravio je najnoviju vest Dragoslav Krstić, predsednik Samostalnog sindikata u Zamberu.
Zamberovci će, prema njegovim rečima, imati strpljenja u očekivanju da im država isplati pet obećanih zarada, poreze, doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje koje im duguje Savas. Ali, pitanje je koliko će to potrajati i koliko je radničko strpljenje. Iskustvo govori – ne baš veliko, posle dužeg perioda teškog života.
Snežana VELIČKOVIĆ, predsednica sindikata ASNS u „Jumku“, veoma je skeptična jer joj nije jasno iz kojih izvora će biti namireni ti ljudi.
– Nama u Jumku od 2004. godine ne plaćaju neke doprinose, pa se pitam kako misle da dugovanja Zambera plate onima koji se vraćaju. Da budem jasna, nemam ništa protiv njihovog povratka. U startu sam tvrdila da će ih prevariti. Ali naša kompanija grca u teškoćama. Nema posla, velika su dugovanja radnicima i državnim firmama, slabe su nam plate. Gde naći novac za njih – pita se Veličkovićeva.
U rukovodstvu Jumka ističu da država, kao njihov većinski vlasnik, najpre treba da reši status firme, da fabrika stane na zdrave noge, povrati nekadašnje poslove kako bi u proizvodnju mogli da budu uključeni radnici koji se vraćaju. U Jumku trenutno, i to samo na finalnim poslovima, radi vrlo mali broj radnika. Sve je u firmi ovih dana dodatno poremetila vest da je generalni direktor Miodrag TASIĆ ponudio ostavku na tu funkciju Upravnom odboru kompanije. On tvrdi da njegovi motivi nisu vezani za potencijalne teškoće koje bi mogle nastati povratkom radnika iz Zambera.
– Ponuđena ostavka je moj moralni čin, jer sam smatrao da će teškoće Jumka, čijeg sam se rešavanja prihvatio, trajati znatno kraće i da će se firma brže konsolidovati. Svi procesi, a tu podrazumevam ekonomsko-finansijsku konsolidaciju, pripreme za privatizaciju, obezbeđivanje poslova i kontinuiteta proizvodnje, mnogo su se odužili. Država je, kao većinski vlasnik, to uglavnom pravdala teškom situacijom, ekonomskom krizom, čestim promenama vlasti. Bezuspešno smo pokušavali da prodamo fabriku vode i da nađemo potencijalne kupce za Jumko. Tek smo sada konačno kompletirali dokumentaciju za privatizaciju. Sve je to uticalo na moju odluku. Ostavku sam predao Upravnom odboru koji o njoj tek treba da odlučuje – otkriva Tasić, koji će do izbora novog generalnog direktora obavljati tu funkciju.
Poslovanje Jumka opterećuju mnogobrojne teškoće. Nedostatak obrtnih sredstva za kupovinu sirovina, repromaterijala, energenata… Ipak, novi poslovi su prioritet.
– Nadam se, iskreno, da će ljudi koji dolaze iz Zambera biti zbrinuti i da će za njih biti posla. Imam informaciju da se radi na tome da ponovo dobijemo poslove u sklopu namenske proizvodnje za vojsku i policiju (to najavljuje i načelnik okruga Budimir Mihajlović, p.a.). Očekujemo da to oživi naše proizvodne hale. U suprotnom, stvari će se dodatno komplikovati. Država pomaže, nije da smo prepušteni sami sebi, ali to je nedovoljno. Moramo i sami sebi da pomognemo – mišljenja je Tasić.
Prema njegovim rečima, Jumko je dodatno opterećen mnogobrojnim obavezama koje ima prema bivšim i sadašnjim radnicima. Takođe i prema nekim državnim i javnim preduzećima. Sreća je, dodaje on, što fabrika nije pod presijom zbog dugova prema poveriocima.

DUGOVANjA SU PREVELIKA

Ni drugi sindikalni lider u Jumku ne odiše optimizmom. Radojko MAKSIĆ, poverenik UGS Nezavisnost, nepoverljiv je prema najavljenom povratku dela radnika Zambera u Jumko.
– Ti ljudi jesu deklarativno vraćeni u Jumko. Koliko znam, nije im obećana ni isplata zaostalih poreza i doprinosa iz Zambera. Ne znam ni kako će im izmiriti ta dugovanja, ukoliko do toga dođe. U Jumku nema posla, trenutno radi oko 300 ljudi. Dakle manje od brojke koja treba da se vrati iz Zambera. Ako nema posla, logično je po mom mišljenju rešavati višak zaposlenih. Potrebna nam je nova organizacija i sistematizacija u firmi, novi poslovi i državne subvencije kako bismo oživeli proizvodnju. Ti ljudi iz Zambera će tražiti plate. A odakle?! Ni martovska plata nam u Jumku nije definitivno isplaćena. Prosek je sedam do osam hiljada dinara. Taman je broj radnika sveden na 1.400, a sad dobijamo još 370 – protestuje Maksić.
Mnogi radnici, pod pretnjom otkazima, posle niza protesta prešli su krajem 2007. godine iz Jumka u Zamber. Osim njih, prema informacijama sindikalnih lidera u Jumku, preduzeće treba da vrati na posao još 190 radnika koji su svojevremeno odbili da pređu u Zamber, pa su najureni iz Jumka, a u međuvremenu su dobili sudske presude za povratak na posao. Novi problemi?! To nije ništa novo za Jumko.

KAKO JE PROPAO ZAMBER
Firma Zamber iz NIP-a je trebalo da dobije šest miliona evra za izgradnju konfekcije u Vranju, uz uslov da zaposli 3.000 radnika. Za izgradnju konfekcije država je britanskoj Aleni uplatila 3,2 miliona evra. Vlasnik Alene, Jani Savas, neuredno je ispunjavao obaveze prema vranjskom Meteoru, izvođaču radova, koji je zbog potraživanja od 1,3 milion evra u martu prošle godine obustavio izgradnju konfekcije. Država je pokrenula proceduru za raskidanje ugovora sa Savasom i aktivirala bankarske garancije u vrednosti od tri miliona evra.

TENDER ZA PRIVATIZACIJU
Posle šestogodišnje pripreme, završen je konačno postupak pripreme za privatizaciju Jumka. Posle pretvaranja dugova u akcijski kapital država u Jumku ima više od 62 odsto vlasništva. U fabrici očekuju da tenderska prodaja bude uspešna i da ovde dođe „respektabilan strateški partner“. Prema informaciji koju smo dobili u vreme zaključenja ovog broja „Vranjskih“ (sreda) tender za privatizaciju Jumka trebaki je da izađe upravo tog dana u dnevnom listu „Politika“.