Beograde, dobro jutro

Stan u elitnom delu grada, na Vračaru, u kome već izvesno vreme boravi čitava porodica, zapravo je kupila supruga Marija. Ali, bez obzira šta piše u vlasničkim knjigama, neka pitanja prosto vape za odgovorima

Odlazak na privremeni, a nikada okončani rad u Beograd odvajkada je san svakog Vranjanca koji iole drži do sebe. Tim putem izgleda da je krenuo i Goran Stefanović, narodni poslanik i predsednik vranjskog odbora Demokratske stranke. Prema informacijama „Vranjskih“, Stefanović već izvesno vreme sa čitavom porodicom živi u stanu u beogradskoj ulici Gligorija Vozarevića na Vračaru, jednoj od najskupljih prestoničkih lokacija. Stefanović, doduše, tvrdi da stan na broju 6 nije kupio on, već na kredit njegova supruga Marija koja je na lekarskoj specijalizaciji u Beogradu, ali to svakako nije razlog zbog koga bi izostala izvesna pitanja: da li to Stefanović napušta Vranje hrleći ka novim partijskim izazovima u dalekom i nepoznatom svetu i, još važnije, odakle novac za ovakav pazar, obzirom na njegovu životnu dob (vidi Profil)?

NEKA NAROD ODAHNE

Kratko istraživanje pokazalo je da Stefanovićev slučaj nije izolovan u ovoj gastarbajterskoj priči, već da je vlasništvo nad nekretninom u BG pre pravilo nego izuzetak u ponašanju lokalnih političkih moćnika. Naravno, imati stan u prestonici nije protivzakonito; kupovali su ljudi stanove tamo i pre njega, ali Stefanović ima otežavajuću okolnost da se bavi javnim poslom koji po definiciji ne bi smeo da podrazumeva lagodan život. Na drugoj strani, stan na kredit sa rokom otplate od 35 godina za njega ne bi smeo da bude nedostižan, bar prema podacima koje je javno obznanio kao svoju zaradu. Na kraju, pučanstvo može da odahne: Stefanović kaže da će ostati u Vranju uinat dušmanima.
Kako god, Stefanovićeva porodična situacija sada je vrlo zgodna – deca su mu mala i još ne idu u školu, supruga Marija je na specijalizaciji u Beogradu, on je poslanik u Skupštini, pa je Beograd logičan izbor.
Ali, kako porodica Stefanović pokriva troškove na ovu skupoću? Nosilac kredita za stan je Goranova supruga Marija Stefanović, koja u vranjskom Zdravstvenom centru prima platu u rangu lekara opšte prakse, dakle oko 50.000 dinara mesečno. Od toga, ako nije zadužena po drugim kreditnim linijama, ona može da za kredit izdvoji do 25.000 dinara, što je negde oko 270 evra, koliko praktično košta zakup stana za jednu četvoročlanu porodicu. Prema imovinskoj karti koju je Goran Stefanović podneo nadležnim organima, on u svom posedu ima 90 kvadrata poslovnog prostora u advokatskoj zgradi pored „Haremluka“, ušteđevinu od oko 5.000 evra, i „škodu oktaviju“ iz 2001. godine. U Vranju Stefanović ne poseduje stambene nekretnine, nego živi sa roditeljima. Ali, to nije sve. On je tokom 2007. godine, prema zvaničnim, na blagajni skupštine Srbije inkasirao tačno 1,128 miliona dinara na osnovu plate i paušala, plus određene sume za putne troškove koje su bile u granicama normale. I do danas je poslanik čija se primanja nisu smanjivala.
Stefanović vodi i advokatsku kancelariju koja je samo od poslova za „Elektrodistribuciju“, prema zvaničnim podacima, u 2007. godini inkasirala 262.700 dinara, u 2008. oko 500.000, što sa očekivanom zaradom od novih 583 predmeta ovog državnog javnog preduzeća ukupne vrednosti 25,5 miliona dianra, od čega njemu pripada određen deo, čini respektabilnu cifru od koje bi Stefanović mogao da stan kupi za gotovinu. Ali, njemu se očigledno ne žuri.
Naravno, funkcija poslanika uvek je bila lukrativna, nekada mnogo više nego danas. Nekada pare su bile u Vranju, pa recimo Tomiću ili Vlajku Joviću i Vladi Janjiću nije padalo na pamet da se sele u prestonicu. Ali, vremena se menjaju.

SERDjO I GACA FANTOM

Prvi veliki transfer ka Beogradu izveo je Srđan Nikolić, nekada jedan od vodećih vranjskih socijalista i zamenik direktora „Jumka“. Nikolić je najpre postao narodni poslanik, odakle je avanzovao na mesto ministra trgovine. Bilo je to gladno vreme, pa Vranjanci Srđana pamte po zejtinu koji je ovde doturao, ali i po stanu koji je nedugo po ulasku u vladu kupio u Hilandarskoj ulici, u samom srcu Beograda. Kasnije Srđan prelazi na mesto zamenika direktora EPS-a, gde posle demokratskih promena postaje običan službenik. Drži do kilaže i pecanja u svojoj vikendici na Dunavu, kod Velikog Gradišta.
Sledeći primer je slavni vranjski fantom Dragan Gaca Petrović, narodni poslanik G17 plus. Kako eksperti tada baš nisu imali razvijenu infrastrukturu, Gaca im je, spreman na svaku žrtvu, ovde završavao polove zbog čega je i nagrađen mestom narodnog poslanika. Nije Petrović ni časa časio: naplatio je 1,5 miliona dinara putnih troškova za godinu dana, kupio stan u Novom Sadu i prešao tamo da živi. Danas ga se ovde retko ko seća, ali teško je verovati da njemu to uošte smeta.
Ovom dvojcu treba dodati i mnoge „Simpove“ kadrove koji se žive malo tamo malo ovde, pa onda nekadašnje direktore vranjskih giganata koji sada imaju privatne firme u prestonici, pa bankare koji su avanzovali … Ima sličnih primera još, sve do sitne buranije koja je odavde, zahvaljujući dvosatnom mahanju zastavicama Petog oktobra, uspela da se instalira negde u Beogradu gde gricka godine pune dosade i bezbrižnosti.
U tu ekipu, za sada samo kupovinom stana, uključio se i poslanik Goran Stefanović. Ovde ili tamo, zvezda Gorana Stefanovića, upaljena u nedostatku drugih, sijaće svojim sjajem, kako on reče, „zainat mnogima“. Oni koji ga poznaju tvrde da je on isuviše pametan momak da bi u ovom momentu povlačio radikalne poteze. Za takve radi vreme. Poznavaoci tvrde da će se on, jednom posle poslaničke funkcije, vratiti u Vranje da dobro razmisli šta mu je činiti. Taman će moći da na miru uvežba čuveni beogradski sleng. Begiš, jeee… te!

PROFIL
Goran Stefanović rođen je u Vranju 1972. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Prištini 1998. godine. Počeo kao pravni referent u „Jumku“ odmah po diplomiranju, od 1999. godine bio direktor Sektora za uvoz i nabavku, a potom i za namensku prodaju. Od 2001. godine radi u sopstvenoj advokatskoj kancelariji. Član je DS od 1996. godine, a od 2005. je predsednik vranjskog i član Glavnog odbora stranke. Od 2007. godine je poslanik u Skupštini Srbije, član tri skupštinska odbora. Oženjen je Marijom i ima sinove Luku i Vuka.

TAKO JE GOVORIO GORAN
Gde je vaša budućnost, ovde ili tamo?
– Ne znam. Ali sve sam bliže odluci da ostanem ovde, jer mi se čini i da se ovde stvari pomeraju nabolje. Mislim da Vranje i Vranjanci zaslužuju da neki ljudi, koji bi lako mogli da odu, ipak žrtvuju nešto od sopstvenih benificija i mogućnosti boljeg života. Svakodnevno imam dobronamerne sugestija da treba da odem u Beograd, ali sam ipak bliži odluci da sa ozbiljnom ekipom ljudi dovedemo Vranje do toga bar da se ne stidimo da kažemo da dolazimo iz Vranja.
(„Vranjske“ broj 623, 29. januar 2009.)

STEFANOVIĆ: SVE SAM POŠTEO ZARADIO
– Kupovina je porodična odluka, supruga je imala bonitet i ne vidim tu ništa sporno. Nisam ništa ukrao, sve što imam pošteno sam zaradio – dodaje Stefanović.
Prema njegovim rečima, kupovina stana je „priča za ubuduće“, dakle za vreme kada će njegova supruga biti na specijalizaciji, i kada će dva njegova sina pođu na fakultet. Opet, Stefanović tvrdi da nema nikakvu nameru da napušta Vranje, „iako bi neki to žarko želeli“.
– Moja budućnost je isključivo vezana za Vranje, moji politički planovi vezani su za Vranje, jer želim da ovde stvari menjam na bolje – tvrdi poslanik Stefanović.

OSTAJTE OVDE
Poslanik NS Radoslav Mojsilović kaže da on lično nema nameru da odlazi iz Vranja, jer je za njega vezan na razne načine.
– Gledam da u Vranju provedem što više vremena. Nemam nameru da se selim jer dole imam posao koji je dobro krenuo. i ja bih voleo da imam stan u Beogradu, ali kad se steknu uslovi – kaže Mosilović.
Milan Nikolić, narodni poslanik SPS u pet mandata, takođe još nije kupio stan u Beogradu, i nema nameru da to tek sada učini.
– Moje je životno opredeljenje da sam okrenut Vranju. To je i porodično i posolovno opredeljenje, i mesto gde ću ja završiti i poslovno i biološki – decidiran je Nikolić.

GLAS NARODA
ZAŠTO VRANjSKI POLITIČARI ODLAZE U BEOGRAD?

Nemanja Milenković (20), student
– Verovatno zbog boljih plata.

Nemanja Stojilković (20), student
– Svi idu u Beograd, što bi političari bili izuzetak.

Danijel Mitić (23), nezaposlen
– Gore je veća para.

Miloš Stojanović (20), radnik
– Zbog toga što je grad sa evropskim mogućnostima.