Kuda dalje, Mlađane

Savas je bankrotrao i otišao da radi negde na Dalekom istoku, verovatno u Vijetnam. Država se naplatila preko bankarske garancije, dok je izvođač radova na dobrom putu da povrati uloženo preko suda. Namireni su svi osim 600 ljudi koji su radili za „Zamber“

„Zamber“ je odavno propao, a država i dalje ne zna šta će sa blizu 600 ljudi koji su tamo radili. Oni još ne znaju kakav im je formalni status: da li su zaposleni ili štićenici Nacionalne službe za zapošljavanje; ne znaju ni kada će im biti isplaćeno ono što im po zakonu pripada, niti šta da rade ukoliko država ne preduzme nešto po tom pitanju u dogledno vreme.

MUK U DINKIĆEVOM MINISTARSTVU

– Sa nadležnima u Ministarstvu ekonomije pokušavamo da stupimo u kontakt već četiri meseca, ali su oni nedodirljivi iako je sve u njihovim rukama – kaže pomoćnik gradonačelnika Zoran Stošić, predsedavajući Radne grupe za rešavanje problema zaposlenih u „Zamberu“.
Odgovore na sporna pitanja od Dinkićevog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja potražile su i „Vranjske“ ali do zaključenja ovog broja otuda se niko nije oglasio. Tako se kolosalni investicioni promašaj države sada polako pretvara u neodgovornost za sudbinu 600 ljudi, budući da su svi ostali akteri u ovoj tužnoj južnosrbijanskoj priči uspeli da se izvuku na ovaj ili onaj način.
A sve je počelo kako se samo poželeti može. Država je obećala da će uložiti šest miliona evra za izgradnju nove fabriku konfekcije u kojoj je trebalo da se zaposle gotovo svi oni koji su u Vranju ostali bez posla a znaju da rade za šivaćom mašinom – ukupno 3.000 ljudi. Investitor, britanska kompanija „Bjanka alena“ i njen vlasnik, biznismen kiparskog porekla Jani Savas, mnogima su delovali pouzdano i malo ko je mogao da pretpostavi kakav će biti epilog čitave priče.
Ipak, na kraju je Savas bankrotirao i ostavio nedovršen objekat na jednom od najatraktivnijih mestu u gradu, preko puta autobuske stanice, u koji je ulupano tri miliona evra, dok su radnici ostali bez posla. I, šta sada?
Stošić tvrdi da je Radna grupa veoma brzo ispunila zadatak zbog kojeg je početkom godine bila formirana, jer je napravljen kontakt sa Ministarstvom ekonomije, sastavljeni spiskovi zaposlenih i obračunato ono što im duguje država. Što se zaposlenih tiče, na tome se za sada sve i završilo.
– Radnicima bi trebalo uplatiti doprinose za period mart – oktobar 2008. Dobiće i minimalac za period od oktobra 2008. do februara 2009, kada su bili na plaćenom odsustvu, a trebalo bi da se deo novca isplati i „Jumku“ u koji se vratila grupa radnika „Zambera“. Ceo paket košta oko 1,5 miliona evra – kaže Stošić, sležući ramenima na pitanje ko će to i kada da plati.
Mučenicima iz „Zambera“ ne preostaje ništa drugo nego da prete protestima i odlaskom u Beograd. Lider sindikata ASNS u „Jumku“ Snežana Veličković,međutim, smatra da još nije vreme za izlazak na ulicu.
– Uvek smo upozoravali da to nije dobar posao države, a trebalo je da prođe toliko vremena da ljudi shvate da se radi o prevari. Očekujem od Mlađana Dinkića da nas primi i da se reši situacija u „Jumku“, što će rešiti i problem „Zamberovih“ radnika. Očekujem sastanak Dinkić – Šutanovac – Dačić – sindikati – lokalna samouprava, koji je najavljen iz kabineta Ministra ekonomije pre nedelju dana. Trebalo bi da se razgovara o namenskoj proizvodnji, što je za nas spas. Zato za sada nema potrebe za radikalnim merama, ali naše strpljenje ima granice. Ako se ništa ne preduzme, idemo na protest u Beograd, jer je tamo problem – kaže Veličkovićka.
Zamenik generalnog direktora „Jumka“ Goran Trajković, pak, tvrdi da o nema nikakvih informacija o tome kako će se rešavati problem zaposlenih u „Zamberu“.
– Rešenja ima puno, ali je sve u rukama Ministarstva. Moguće je uvesti stečaj i poslati radnike na Tržište rada ili prebacijiti te ljude u „Jumko“, pod uslovom da država reši status „Jumka“ – kaže Trajković.

ZAMBER JOŠ POSTOJI

Šta u međuvremenu radi Jani Savas? Kako saznajemo, on je pisanom izjavom kontaktirao sa Oštinskim sudom u Vranju početkom ove godine povodom sudskog spora sa izvođačem radova na novoj fabrici, a trenutno se nalazi na Dalekom istoku, zbog problema koje je imao u Evropi. „Bjanka Alena“, u kojoj je Savas bio jedan od dvojice vlasnika, bankrotirala je u Velikoj Britaniji, te je zbog toga premestio svoje poslove u Vijetnam.
Što se tiče države, ona se naplatila preko bankarske garancije, a kiparska banka verovatno uzela Savasovu fabriku u Rumuniji, mada je navodno htela da stavi šapu i na objekat u Vranju.
– Kada je video u šta je upao, Savas je želeo da promeni ugovor sa državom ili da ga raskine, da zaposli manje ljudi ili da pusti nekog drugog umesto njega, ali nije uspeo u tome. Kad sve saberem, mislim da je on najveći gubitnik. Jeste da je on lagao, ali je njega ova država lagala više. Na primer, obećali su mu jednu minimalnu cenu rada, a kada je došao, ispostavili mu drugu – kaže sagovornik „Vranjskih“, upućen u zbivanja oko Savasa, koji je želeo da ostane anoniman.
Izvođač radova na novoj fabrici, vranjska firma „Meteor“, imao je silnih problema zbog kiparskog biznismena koji nije hteo da plati ni dinara za ono što je izgrađeno kod Autobuske stanice. Pravni zastupnik „Meteora“ Mladen Vasić kaže da je u sudskom sporu doneta odluka da se njegovom klijentu isplati na ime glavnog duga 923.101 evro, na ime ugovorne kazne 308.953 evra, te na ime troškova postupka još 2,5 miliona dinara.
– Na tu odluku ne postoji pravo žalbe, a ona će se izvršiti tako što će Opštinskom sudu u Vranju biti podnet predlog za prodaju objekata i zemljišta. Sudskim veštačenjem biće utvrđena tržišna vrednost, a nakon toga će se sprovesti licitacija. Sa najpovoljnijim ponuđačem biće potpisan ugovor kojim će mu se preneti vlasništvo, a „Meteor“ će se obeštetiti novcem dobijenim na licitaciji. Očekujem da se to dogodi na jesen – kaže Vasić, dodajući da „Zamber“ još postoji kao firma, te će višak novca, ukoliko ga bude, biti prebačen na njihov račun. Zanimljivo.

VRANjSKI ŽERMINAL
Zaposlenima u kompaniji „Zamber“ taj deo radnog veka svakako neće ostati u lepom sećanju.
Država je silom naterala radnike „Jumkove“ Konfekcije „V“ da pređu na rad kod Janija Savasa, iako su oni imali brojne primedbe na račun britanskog poslodavca. Sporni su bili isplata prekovremenog rada, godišnjeg odmora i minulog rada, regresi, sistematizacija, organizacija posla, ali radnike niko nije slušao.
– Ukinuta nam je pauza, predotkazna rešenja dobijaju invalidi, majke sa malom decom. Uslovi rada su loši. Nemamo gde da se okrenemo, radnici ne mogu da dišu. Non-stop se radi prekovremeno. Katastrofa – seća jedna radnica.
Savas je bio optuživan i za mobing, odnosno za nedolično ponašanje prema ženama zaposlenim u «Konfekciji V».
– Dozvolio je sebi da ga radnica masira u kancelariji, dok su ostali začuđeno gledali – stajalo je u jednom saopštenju.
Savas je to demantovao i tvrdio da ima puno ljudi koji su spremni da se obuče i da rade u „Zamberu“, gde se mesečno proizvodi između 50.000 i 60.000 odevnih predmeta. Vlasnik „Zambera“ je obećavao i razvoj nove robne marke za ovdašnje kupce, ali tek kada se završi izgradnja nove fabrike.
Ministar Mlađan Dinkić bio je razočaran činjenicom da radnici odbijaju da potpišu ugovor o radu sa „Zamberom“, a takvo raspoloženje delio je i gradonačelnik Vranja.
Usledio je višednevni protest, a predsednica ASNS u „Jumku“ Snežana Veličković je danima štrajkovala glađu. Dobar deo radnika je na kraju ipak potpisao ugovore, pa se posle i pokajao.
– Kada nam je govorila da ne potpisujemo ugovor, nismo je slušale. Ona je tada plakala, ja sam išla lično da je vidim. Ona plače, a mi ko guske u magli, idemo i potpisujemo – kaže jedna radnica.