Upornost i moral na prvom mestu

On najviše ceni iskrenost i poštenje, dok se na listi prioriteta dobro kotiraju zdravlje, porodica i prijatelji. Svi anketirani privatnici, gotovo bez izuzetka, preziru laž i licemerje

– Privatnim biznisom počeo sam da se bavim 1993. godine, kada sam kao tehnološki višak dobio otkaz u „Živinoproduktu“. Nisam im bio potreban – kaže inženjer poljoprivrede i vlasnik „Nutrika“ Dragan Aleksić, danas jedan od najuspešnijih privatnih preduzetnika u Vranju.
Ova priča sada zvuči gotovo neverovatno, ali je sve u njoj potpuno logično ako se pogleda kakvu je sudbinu doživeo „Živinoprodukt“. Ta firma je odavno propala, dok je Aleksić uspešno razvio sopstveni biznis i zaposlio 60 ljudi.

OBIČNI LjUDI

O tome zašto nestaju socijalistički „giganti“ nema se šta novo reći, ali se malo zna o tome kako razmišljaju ljudi koji su uspeli da stvore i održe nova preduzeća. Kakav je prosečan privatni biznismen, naročito onaj koji živi u Vranju, imajući u vidu da je radni vek započeo na siromašnom Jugu, u državi koja je takođe propala?
Mišljenja o preduzetnicima puna su stereotipa, za šta su mahom zaslužni u javnosti poznati hohštapleri, koji su svoj prvi milion zaradili otimajući društvenu svojinu, o čemu deceniju unazad izveštavaju mediji. Zbog takvih je pošten privatni biznis, na kojem počiva svako ekonomski stabilno društvo, još uvek na marginama, a „državna rabota“ uz prateće muljanje i dalje na vrhu liste želja mladih ljudi.
Ovde je, međutim, reč o običnim ljudima, iz komšiluka, koji su maltene pod moranjem krenuli da stvaraju svoja preduzeća. Podaci iz malog istraživanja „Vranjskih“ pokazuju da je prosečan privatni preduzetnik na lokalu muškarac u petoj deceniji života, koji ima najmanje srednje obrazovanje, te da je posao pokrenuo početkom devedesetih. Njegova najvažnija osobina je upornost, a mnogi će se verovatno iznenaditi kada pročitaju da najviše ceni iskrenost i poštenje, dok se na listi prioriteta dobro kotiraju zdravlje, porodica i prijatelji. Svi anketirani privatnici, gotovo bez izuzetka, preziru laž i licemerje. Prema imovnom stanju, prosečan vranjski privatnik spada u višu srednju klasu: letuje u Grčkoj, vozi malo bolji automobil, mada većina anketiranih svrstava sebe u grupu onih koji ne troše mnogo na lična zadovoljstva.
Elem, mnogi su u Vranju početkom devedesetih počeli od nule zato što nisu više nisu videli svrhu rada u društvenim preduzećima, što je slučaj i sa Radovanom Stankovićem (51), vlasnikom „Mikromodela“.
– U privatnom biznisu sam od 1996, zato što sam smatrao da u društvenom sistemu nije dovoljno vrednovan moj trud. Znao sam da mogu više da postignem kao privatnik – kaže Stanković, koji danas zapošljava preko 100 ljudi.
Za većinu anketiranih, novac i moć jesu važni, ali je najveći uspeh u današnje vreme zdrava porodica.
Miodrag Stanković, vlasnik Srpske industrije klamerica (SIK) iz Neradovca, ima 43 godine i po obrazovanju je diplomirani inženjer elektronike.
– Učio sam da radim na kompjuterima, a sada pravim „žičke“. Šta je uspeh? Da čovek ima zdravu, normalnu porodicu i da decu izvede na pravi put – smatra Stanković.
Aleksić uspeh definiše kao sveto trojstvo:
– Potrebno je da čovek ima posao koji voli, dobru porodicu i valjane prijatelje. Uspešan je onaj koji ima sve te tri stvari – objašnjava vlasnik „Nutrika“.
Nadica Pešić (39), vlasnica cvećare „Nana“, definiciji uspeha dodaje još nekoliko elemenata:
– U današnje vreme na prvom mestu je da ostaneš mentalno zdrav. Posle toga, naravno, da imaš dobru porodicu i održiv biznis – kaže ona.
Preduzetnici su svakako ljudi sa ambicijama, ali je bitno to da se radi o zdravim i realno dostižnim željama. Većina mahom priča o povećanju kapaciteta, osvojanju novih tehnologija i tržišta, razgranavanju biznisa, ali u osnovi svega su elementarne stvari. Nema tu očekivanih kula i gradova.
Dejan Nedeljković (42), vlasnik agencije „VID-art“, u privatnom biznisu je preko 20 godina, pa u priču o ambicijama unosi malo crnog humora.
– Želja mi je da umrem kao privatni preduzetnik. Drugim rečima, da opstanem, jer sve ove godine to nije bilo nimalo lako, a mislim da ni sledećih godina neće biti lakše, dapače – smatra Nedeljković.
Nadica Pešić svoje ambicije svodi na želju da zaradi dovoljno da bi mogla da bude mlada penzinerka, a sličan stav ima i Radovan Stanković
– Ambicija mi je da imam miran život i dobro zdravlje – kaže vlasnik „Mikromodela“.

LAŽ NE DONOSI USPEH

Interesantno je to da svi anketirani vranjski privatnici za sebe kažu da su stranački neopredeljeni, mada većina uredno izlazi na izbore i ne odustaje od tog vida učešća u političkom životu.
– Redovno glasam za one koji nude najbolje programe, bez obzira na to što se kasnije često kajem jer sam poverovao lažnim obećanjima – navodi Aleksić.
Vlasnik „Vid-arta“ spada u grupu onih koji su izgubili nadu da će političari nešto promeniti u ovoj državi.
– Na izbore ne izlazim od 2003, od ubistva Djinđića jer smatram da smo izgubili veliku šansu. Deklarativno su svi za promene, ali se u stvari svi zalažu za stari sistem vrednosti – smatra Nedeljković.
Šta je najveća slabost prosečnog vranjskog biznismena? I tu će se mnogi iznenaditi, ali samo zato što smatraju da je privatnik pohlepni egoista koji ne veruje nikome. Vranjski privatnici imaju slabosti koje karakterišu i sve ostale ljude. Neko ima preterano poverenje u ljude, neko je nedopustivo tolerantan prema nesolidnim partnerima u poslu. Vlasniku „Stefi komerca“ Bratislavu Djorđeviću (42), pak, porodica je preduslov za uspeh, ali i ono čemu se ponekad ne može odoleti.
– Slabost su mi deca, njima ne mogu ništa da odbijem – kaže Djorđević.
Šta preziru vranjski privatnici? Najjezgroviti odgovor dala je vlasnica cvećare „Nana“, jedna od retkih pripadnica lepšeg pola među biznismenima.
– Prezirem lažove i prostake! – kaže Nadica Pešić.

VOZNI PARK
Vranjski privatnici imaju solidan vozni park, mada mnogi kažu da se zapravo voze službenim automobilima. Tako vlasnik „Nutrika“ ima „hjundai santa fe“, „Stefi komerca“ „pežo 607″, „Mikromodela“ „folksvagen pasat“, cvećare „Nana“ „folksvagen bora“, SIK-a „hondu akord“, a „VID-arta“ „jugo 55″. Vlasnik mesare „Dva drugara“ Vasa Mišić (52), pak, kaže da još nema automobil:
– Nemam automobil, jer još ne mogu da kupim to što hoću. Koji hoću? E, to je tajna – kaže Mišić.

NE RAZBACUJEMO SE
Mnogi anketirani privatnici kažu tokom dana potroše malo novca. Primera radi, Nadica Pešić kaže da ne pati od „ženske slabosti“ kao što je šoping i da za sebe izdvoji tek 200-300 dinara dnevno. Iako kaže da dnevno ne troši mnogo, vlasnik SIK-a Miodrag Stanković je donekle izuzetak jer voli da daje novac za tehničke novotarije.

VOX POPULI

ŠTA MISLITE O VRANJSKIM BIZNISMENIMA?

Dragana Milošević (27), nezaposlena
– Imala sam loše iskustvo sa njima.

Marija Kostić (25), nezaposlena
– Šire se ko epidemija. Epidemijalne bolesti su u poslednje vreme dosta popularne.

Milan Grujić Aksentijević (20), student
– Veoma iskusni i bogati ljudi.

Aleksandar Kostić (20), student
– Ma, zezaju krizu.

Bobana Stošić (24), studentkinja
– Ne volim da pričam o onima koje ne poznajem.