Dačić je bolji ministar od Jočića. Načelnici se hvale rezultatima, niko ne pominje napade na policajce. Moramo znati zašto nas kažnjavaju. Policija nije decentralizovana. Šefovi se voze u novim kolima, a ljudi na terenu u krntijama
Marjan PETROVIĆ, predsednik Nezavisnog sindikata policije (NSP) u Policijskoj upravi (PU) Vranje, dokazao je javnim istupima tokom proteklih godina da se ne libi da otvoreno govori o problemima u ovdašnjoj policiji. U vreme štrajka srpskih policajaca, koji su sredinom 2007. godine predvodili lideri NSP nezadovoljni položajem policajaca, Petrović je bio u prvim borbenim redovima, čak neposredno učestvovao u pregovorima kod tadašnjeg ministra Dragana Jočića. Smelo je u medijima isticao nezadovoljstvo radom pojedinih starešina PU Vranje, ukazivao na njihove zloupotrebe. Ističe da njegovo trogodišnje sindikalno angažovanje tek sada počinje da daje rezultate, tačnije od nedavnog priznavanja NSP za reprezentativni sindikat u okviru MUP.
Vranjske: Gospodine Petroviću, da li se od štrajka 2007. godine u policiji nešto promenilo na bolje? Prethodni ministar Jočić vam je prilikom protesta 2007. godine, ako se dobro sećamo, kazao „ko ste bre vi da štrajkujete“. Kako sadašnji ministar doživljava NSP?
Petrović: Kao ravnopravnog partnera u pregovorima o svim pitanjima. Ivica Dačić, za razliku od svog prethodnika, demonstrira više sluha za policijske poslove. Pokazuje želju da nešto menja. Priznavanje reprezentativnosti našem sindikatu dovelo je do toga da i naši neposredni rukovodioci u Vranju drugačije doživljavaju sindikalnu borbu. Podsetiću da je prilikom formiranja sindikata ovde bilo otpora sa vrha prema takvoj ideji. Sada se sagledava svaki dopis koji pošaljem načelniku uprave, razgovara se o problemima, što pokazuje da smo postali faktor sa kojim mora da se računa i razgovara.
Promene su, kažete, očite. Međutim, problema verovatno ima i dalje. Ima li vaš sindikat konkretne zamerke na rad starešina u PU Vranje i u čemu se one ogledaju?
– Najpre u činjenici da posebno u saobraćajnom sektoru načelnici i šefovi prigrabe nove automobile čim stignu, a ljudi su prinuđeni da na terenu rade u starim, gotovo propalim „Zastavinim“ vozilima. Nezadovoljni smo i što se ponekad, kao nedavno na konferenciji za novinare u PU, pominju rezultati, iznose statistički pokazatelji, a ne pominju se ljudi koji stoje iza njih. Ne pominju se policajci koji su u ostvarivanju tih rezultata imali probleme, čak bili meta fizičkih napada. Na neke je i pucano samo zbog toga što su radili svoj posao.
POLICIJA SE MORA DECENTRALIZOVATI
Čini se da ono što se obično naziva reliktima prošlosti i dalje u dobroj meri koči rad policije. Delite li takvo mišljenje?
– Slažem se. Najpre, moraju se menjati pravilnici koji bez vidljivog razloga nose oznaku „službena tajna“ ili „strogo poverljivo“, u prvom redu pravilnici o platama i sistematizaciji radnih mesta. Zbog zastarelih pravilnika policajac nema prava da zna zašto je kažnjen u disciplinskom postupku. I ranije sam nadležnima slao dopise o tome kako su ovde kažnjavanja na osnovu pravilnika o platama nezakonita. Obično se obrazloženje svodi na rečenicu „loši rezultati rada“. Mi nemamo normu. Da li bismo trebali da priželjkujemo nasilje, kriminal, ubistva, da bismo ostvarili dobre rezultate. To istovremeno znači da se ne ceni eventualno dobar preventivni rad policajca, jer je on možda preduzeo sve da u njegovoj smeni ne dođe do kriminala.
Ranije ste imali ozbiljne primedbe na disciplinske postupke koji se vode u sklopu PU Vranje zbog propusta policajaca tvrdeći da se često pokreću bez osnova?
– To je tačno. Takođe je nepravedno da postupak vodi samo jedan čovek, kao što je sada slučaj. Prema starom Zakonu o unutrašnjim poslovima u prvom stepenu odlučivala je disciplinska komisija. Samim tim je sve bilo transparentnije, jer je o sudbini policajca odlučivalo više ljudi. A sada vas disciplinski starešina, ako mu se ne dopadate, može kazniti iz ličnog animoziteta, iako zapravo nema osnova za pokretanje postupka.
Da li je počela decentralizacija policije?
– Ne. U policiji je još uvek sve prilično centralizovano. A policijski posao ne trpi gubljenje vremena. Dao sam u više navrata predloge i sugestije da vođe sva četiri sektora na koje je podeljen grad imaju potpunu slobodu u odlučivanju. Smatram da bismo tako ostvarivali bolje rezultate. Na sreću, sve je više mladih starešina koje forsiraju tzv. „programski orijentisan rad“. Upravo tako smo u naselju Češalj prošle godine rešili problem učestalog obijanja vozila.
Rekoste da su policajci i kriminalistički inspektori često bivaju napadnuti prilikom obavljanja dužnosti.
– Da, u Vranju je tokom prošle godine bilo desetak napada na ovlašćena službena lica, a na području okruga četrdesetak. Od početka godine u gradu već imamo dvanaest napada na policiju. O tome, međutim, niko ne priča, niti piše, što ne važi za slučajeve kada se načuje da je policajac uradio nešto protivzakonito. Novine su pune takvih napisa, razapnu često i nevinog čoveka bez ikakvih dokaza.
Trpe li uopšte osobe koje se suprotstave policiji nekakve konsekvence?
– U Vranju je tokom prošle godine samo jedna osoba pritvorena zbog napada na saobraćajce u alkoholisanom stanju. O tome pravosuđe mora da povede računa. Istovremeno, policajci su nedovoljno zaštićeni i od strane MUP-a. Naime, ministarstvo još nije donelo pravilnik po kome bi se ljudima garantovala besplatna pravna pomoć u slučajevima kada je sporno da li je upotreba sredstava prinude bila opravdana ili ne. Tu pomoć zasad obezbeđuje naš sindikat angažujući jednog advokata iz Vranja.
Ko najčešće napada policajce?
– Nema pravila. Pijani vozači napadaju pripadnike saobraćajne policije, narkomani i dileri inspektore Odeljenja kriminalističke policije prilikom pretresa stanova. Čak je jedan aktuelni direktor javnog preduzeća prošle godine napao policajca prilikom intervencije u restoranu u Nemanjinoj ulici. Podneli smo mu krivičnu prijavu za „sprečavanje službenog lica u vršenu službene radnje“, ali nemamo povratnu informaciju tužilaštva šta je s tim postupkom.
Šta treba preduzeti kako bi policajci u budućnosti bili zaštićeniji i ko je odgovoran što sada nisu?
– Ranije je naša zaštita bila regulisana članovima 23 i 24 Zakona o javnom redu i miru kojima su regulisani slučajevi ometanja, odnosno sprečavanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira. U poslednje vreme krivične prijave podnosimo na osnovu člana 322 Krivičnog zakonika za krivično delo „sprečevanje službenog lica u vršenju službene radnje“. Time smo praktično stavljeni u isti koš sa čitačima vodomera, lovočuvarima, predsednicima izbornih komisija, iako obavljamo znatno složeniji i opasniji posao od tih ljudi.
POLICAJCI NISU DOVOLjNO ZAŠTIĆENI
Kakav je danas materijalni položaj policajaca?
– Veoma težak. Već dve godine nemamo povećanje plate. Od ministra smo pismeno tražili da naše plate barem prate kretanje stope inflacije, odnosno da se povećavju proporcionalno inflatornoj vrednosti. Imamo zasad neka obećanja da će takvi zahtevi biti razmotreni.
Znamo da to nije posao sindikata, ali vi svakako imate barem lično mišljenje o nekim najavama u vezi izbora novog načelnika Policijske uprave. Već se duže vreme najavljuju promene na čelu Policijske uprave.
– Ukoliko do toga eventuano dođe imaćemo ulogu u smislu davanja mišljenja o tom pitanju. Sindikat se ne bavi kadrovskom politikom, ali ću lično i javno iskazati svoj protest ako ministar odluči da naredni načelnik ovdašnje PU bude političar ili bilo ko drugi ko nema veze sa policijom. Makar i disciplinski odgovarao. Osim što mora biti profesionalac, budući načelnik mora biti i politički neutralna osoba.
PROFIL
Marjan Petrović rođen je juna 1976. godine u Vranju gde je završio osnovnu školu, a potom Srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici. Apsolvent je ekonomije na Visokoj školi za strukovne studije u Vranju. Godine 1995. godine zaposlio se kao policajac u Policijskoj upravi Vranje. Danas radi na poslovima zamenika vođe sektora. Prošao je sve faze policijskog posla, od pripadnika interventne patrole do rada po sektorima. Oženjen je, otac dvoje dece.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.