Pijenje na tuđu slavu

– Sedi, novinare, sedi; će popijemo po jednu, ovako pred fajront… Ma nešto sam sve naero, inače, nemam ja običaj ovako da zasednem, samo dvatriput dnev… ovaj, mesečno, ali ovo me baš iznervira. I da pišeš u novine, će platim ako treba, pijenje na tuđu slavu! Samo, ne znam da li ovo smeš da pišeš, tema je delikatna, zlostavljanje dece u prosvetu. Aaa, tako, ti to i tražiš?! E pa, evo ti dokument – sin mi, osmi razred, što sam ga krstio Fabijan, ali ga zovem Djulijano Djema po čuvenog italijanskog junaka iz kaubojski filmovi, dobio na test iz biologiju jedinicu, nastavnica ga mrzi. A na sva pitanja je odgovorio, i više nego što je nastavnica tražila! I tužio sam u ministarstvo prosvete, ako treba i do Strazbur će idem, ne žalim pare, samo pravdu za Fabijana da iskaram! Evo ti dokument, pa sam se uveri!
– Vidi, pitanje broj jedan – šta je horda? Fabijan to baš nije čitko napisao, on vlada i s ćirilicu, i s latinicu, pa pomalo i s glagoljicu i bosančicu, što nastavnica ne ume da razbaravi. Što će u biologiju horda? To valjda spada u istoriju, Džingishanovi i Atile, kakve horde u biologiju?
– Ali, Fabijan ne bude lenj, nego odgovori, kao da ja na kviz milioner – „horda se jede i piješ mleko“. Što će ti više? Samo za to je zaslužio jedan plus, al da vi`š dalje! Drugo pitanje – „šta je riblji mehur“? Eee, moje Fabijanče ja si ga vodim u ribolov od malečko, ne zna što je riblji mejur! I odgovori – „riblji mehur je praviš sedviž i piješ sok vikolu“. Zamisli, i to mu nije priznala!
– Nego, ni tu nije kraj: sledeće pitanje – „kako su razdeljene ribe“? Pa to je Fabijanov teren, nemoj ga pitaš kolko je dva i dva, a za ribe… i ovako, i onako, he he he, isti tata. I on ti lepo odgovori kako su razdeljene ribe – „i demo drugari svi da peca mo ribe ufačamo ribe stavljamogi na plastičnu flašu i delimo ribe“. Tu je već dogurao do dva na tri, ali ne, ona dušmanka, nastavnica, ni to ne priznaje.
– Pa sledi pitanje – „kako se razmnožavaju vodozemci“? Misli tako će ga zajebe, ne zna s koga ima rabotu. A moj ti Fabijan raspali – „vodozemci kad ustaneš od krevet razmnožavašse i ideš na zemlju dole“. Ajnštajn be!
– Vidi nastavnica ne mož da mu doaka, pa počne da postavlja univerzitetska pitanja, a ne za osmoljetku – „koje su“, pita, „vrste retkih vodozemaca“? A moj ti Fabijan, ni manje ni više, nego pravo u lejku – „crne i bele bolje“, dobro, sad se ne zna da li je ono „lj“ ili „j“ u reč „bolje“ slovna greška, ili nekakav naučni aparat, tu će tražim stručno veštačenje sa Biološkog fakulteta, kad dođe do sud.
– I, tu ti je već tri plus, ali ona džerima oće da ga satre mojega Fabijana, pa ga matka na kvarno, pita – „koje su osnovne odlike gmizavaca“? Ne dava se moj Fabijan, odgovara ko iz top – „uzimaš đem i mažeš na leb i jedeš“! Tu te karam, nastavnice!
– Misliš, novinare, da je ona odustala? Jok, brate, ide u ofanzivu! Pa ga pita Fabijana nešto što niko normalan ne može da odgovori – „koje su razlike između otrovnih i neotrovnih zmija?“ Što je be to za Fabijana? Turi prs` na čelo, i odgovori – „otrovne zmije može date griznu i da imaju otrov a neotrovne nemaju otrov i kad te grizne otrovna zmija ideš na zadrugu kupiš helo sok i piješ“. Moj Fabijan je, bre, genije, ovo sam prijavio u Zavod za patente, i poskoci, crne mambe, kobre, zvečarke, i ostale otrovnice, odsad mogu samo da love poganci i gušteri, ljudi su sigurni, a stupio sam i u kontakt za reklamu sa helo sok.
– Nastavnica da popizdi! Konta, konta, što da ga pita, kako da ga zajebe, i seti se! Pita ga – „šta je mitarenje“? Moj Fabijan, mrtav ladan, odgovori kako i jeste – „ništa“.
– I to je već bilo za peticu, ali na zadnje pitanje je morala da odustane – „šta su vazdušne kese“? Pa ti li, mori, će ga pojebeš moga Fabijana?! On tu, već kao pobednik, odgovori i malo poetski, pesnička sloboda – „vazdušne kese kao ima vetar i ali mnogo kese i poleti na nebo“.
– I nastavnica kad vide da nema što, otud-odovud, dade mu ovoliku banderu na Fabijana! E pa, sad kad je tužim, će vidimo ko je Fabijan Banderas!