Hokus – pokus dokumentus

Iz Gradske uprave nestalo je između 12 i 14 kompletnih predmeta vezanih za stambenu problematiku, i tako je, bar privremeno, uklonjen svaki trag očiglednog bezakonja koji je, u vreme pune socijalističke moći, bio skoro pa jedini način ponašanja lokalnih vlastodržaca

Pisanje novina „Vranjskih“ još jednom je uzmutilo ustajalu žabokrečinu gradske uprave. Tema gradskih stanova, koju su „Vranjske“ načele u jednom od svojih prethodnih brojeva, očigledno je izazvala paniku u mnogim glavama koje su do danas bile nedodirljive, i kontra akcija usledila je veoma brzo, na najprostiji mogući način. Naime, suočeni sa javnim mnjenjem, oni sa mnogo putera na glavi rešili su stvar jednostavno – iz Gradske uprave nestalo je između 12 i 14 kompletnih predmeta vezanih za stambenu problematiku, i tako je, bar privremeno, uklonjen svaki trag očiglednog bezakonja koji je, u vreme pune socijalističke moći, bio skoro pa jedini način ponašanja lokalnih vlastodržaca. Ovaj skandal, na koji su „Vranjske“ naišle u pokušaju da dalje razrađuju priču o tome ko, poimence, u kolikom državnom stanu bespravno stanuje, do sada je nezabeležen u novijoj gradskoj istoriji – kralo se na malo i veliko, preduzimane su obimnije i tajnovitije špekulacije, ali ovako prizemna krađa, direktna i bespramna, do sada čak ni ovde nije zabeležena. Sistem je, suočen sa ovom krajnje neobičnom situacijom, pokrenuo sve motore – počinioci se kriju, direktno odgovorni beže od svake vrste javnosti, a policija, po nalogu tužilaštva, ispituje ko bi i sa kojim namerama mogao da jednostavno odnese državna dokumenta i da za to nikome ne odgovara. Priča je jednostavna do genijalnosti – potraga za imenima iz vrha vlast koji na neki nelegalan način žive u stanu koji im ne pripada prekinuta je tako što je neko ušao u kancelariju, probrao desetak obimnih spisa i odneo ih u sopstvenu arhivu. Situacija je tako komplikovana da u Gradu još nisu sigurni ni koliko im predmeta nedostaje, a kamoli da tačno znaju koja su imena stajala na njihovim koricama. I mada je i ova pljačka, kao i svaka druga, obavijena velom tajnovitosti, nešto se ipak zna, a nešto samo naslućuje. A ovde, zna se, tajnom ništa dugo nije ostalo.

SREDA

Čitava priča počinje prethodne nedelje, kada su „Vranjske“ od Gradske uprave tražile podate o tome da li jedan određeni funkcioner nelegalno stanuje u državnom stanu. Radi se o sada ražalovanom funkcioneru koji je čak menjao i prezimena ne bi li uspeo da u svoje vlasništvo prevede šezdesetak kvadrata državne svojine namenjene siromašnima. Prema rečima načelnika Gradske uprave Nebojše Ljubića, nalog da mu se pribave ta dokumenta on je dao prošlog utorka. No, u zgradi opštine, čini se, i zidovi imaju uši, pa se vrlo brzo pročulo šta javnost traži, i još brže shvatila opasnost od bruke koja sledi.
– U četvrtak sam obavešten da je nestalo između 12 i 14 kompletnih predmeta vezanih za državne stanove. Mi u ovom času neznamo imena ljudi čiji su predmeti nestali, nego ćemo morati da napravimo rekonstrukciju, tako što ćemo popisati sve predmete, pa videti koji od njih nedostaju. Dao sam nadležnima nalog da se pokrene istraga, protiv N. N. izvršioca, za krađu službenih dokumenata – kaže načelnik Ljubić.
E sad, direktno odgovoran za čitavu priču je samostalni saradnik za stambena pitanja i eksproprijaciju Ljubiša Jović, koji je i obavestio načelnika da su predmeti nestali. On, naravno, pojma nema gde bi oni mogla biti, ali sa njim u kancelariji radi još dvoje ljudi, i spisi nisu mogli tek tako da nestanu, a da niko ne vidi način njihovog volšebnog pretvaranja iz javnih u privatne dokumente.
– Do sada predmeti nikada nisu nestajali, i mi samo možemo da pretpostavimo šta se sve ovde događalo – kaže Jovan Stošić, načelnik Službe za imovinsko pravne poslove, u kojoj se čitava priča i događa.
E sad, šta se to može nagađati? Stvari su prilično jasne, bar hronološki. Najpre je Grad otkrio četrdesetak stanova u svom vlasništvu, za koje uopšte nema evidenciju ko i zašto u njima stanuje. Odmah zatim oformljena je i Komisija koja na terenu treba da ustanovi ko je zaista stanar predmetnih stanova i na koji način. Zainteresovanima nije dugo trebalo da shvate da će mečka zaigrati i pred njihovom kućom, pa su metodom bolje sprečiti nego lečiti krenuli da zatiru tragove.
Inače, Komisija je krenula da obilazi stanare na terenu, kada su spiskove državnih stanova konačno usaglašeni između Grada i Direkcije, i za sada su dešavanja očekivana. Dakle, zaključavanja u kuće, pretnje sekirama, bombama, ubistvom, kletve i molbe. Ali, nadležni su spremni da stvari isteraju na čistinu. Toliko, da su na čelo komisije stavili istog tog Ljubišu Jovića, samostalnog i stručnog.
Sve u svemu, čini se da je ovde zakazao sistema na koji su komunisti najponosniji – ONO I DSZ. Pa zar niko čak ni da ne primeti da Neko nosi onoliku hrpu spisa tešku možda i više kilograma? I zar da niko ne obavesti nadležne? Biće, verovatnije, da su svi sve znali, i da još uvek znaju, nego da demokratske koalicione partnere, sada zaklete neprijatelje, drže dalje od istine, zlu ne trebalo.

AMNEZIJA

Prema unutrašnjem ustrojstvu Gradske uprave, službeni spisi čak ne sme da se iznose ni u drugu kancelariju, a kamoli van zgrade. Ali, eto, dogodilo se.
– Naložio sam da se promene brave, sve do saznanja ko je i kako otuđio predmete. Neko je tačno znao šta treba da traži. Čekaćemo nalaze policije, pa ćemo onda videti šta ćemo da radimo – najavljuje Ljubić.
Najinteresantije je pitanje ko su ljudi čija se imena nalaze na spisima. Ili još bolje, ko je imao koristi od njihovog nestanka? Upućeni kažu da se Jović setio imena dve ili tri potpuno anonimne osobe, a onda ga je uhvatila totalna amnezija. Samo, činovnika Jovića opisuju kao bogobojažljivog čoveka, koji se strogo pridržava svih pravila službe. Možda i nije on, samo, pitanje je, ko bi to onda mogao biti?
– Spreman sam da policija sasluša i mene, i čistačice koje imaju ključeve od kancelarija, sve koji su imali dodir sa dokumentima, samo da se istina istera na videlo – kaže načelnik Ljubić.
Samo, u tom poslu teško da će imati pomoć direktno odgovornog Jovića. On je, naime, od utorka na odmoru, bar kako kažu u njegovoj kancelariji. Možda ne bi bilo zgoreg da načelnik Ljubić popregleda zidove u svojoj kancelariji, i vidi kome oni i šta prenose od razgovora koji se unutra vode.
Sada, pre lokalnom upravom ogroman je zadatak. Posao na rekonstrukciji predmeta biće sizifovski, jer se radi o periodu od 20 godina. Moraju se naći sve skupštinske odluke, ako ih ima, rešenja o davanju u zakup ili o otkupu, sve uplatnice… Ali, u Gradskoj upravi nemaju nameru da od njega odustanu. Pod predmetom se ovde podrazumevaju podeblje fascikle, koje sadrže sva dokumenta, od zahteva za dodelu stana, pa do poslednje uplatnice. Zato su spisi i čuvani u kancelariji, jer se arhiviraju tek kad korisnik isplati i zadnju ratu svije obaveze prema Gradu ili banci i stan konačno i zakonski pređe u njegovo vlasništvo.
– Ti predmeti su bili na istom mestu između deset i dvadeset godina, a onda naprasno nestali. Može se oceniti da je reč o sabotaži Gradske uprave. Zašto su ti predmeti nestali baš sad, zašto ne pre godinu dana, ili pre pet meseci, kada su demokrate takođe bile u vlasti – pita se jedan od boljih poznavalaca prilika u gradskim lavirintima.
Na kraju, može li se pokazati, nekada u budućnosti, ako je uopšte moguće rekonstruisati pokradene spise, da su dokumenta sklonjena da bi se zaštitili određeni ljudi? I to isključivo ljudi iz SPS-a, jer javnosti do sada nije poznato da je neko iz neke druge partije dobio bilo kakav gradski stan. Može li se pretpostaviti i koji su to ljudi? Može li se pretpostaviti da je u centru priče bračni par koji je nelegalno useljen u državni stan u naselju „Ledene stene“? Može, ali i ne mora. Ali neko za čitavu priču mora da odgovara. Neka policija radi svoje, ali neka ni političari ne ćute. Bar neka kažu javnosti, kako je to moguće da imaju obezbeđenje od 30 ljudi, a da ne mogu da sačuvaju ni hrpu papira, a kamoli šta veće? Šta se čeka? Da neko ukrade lično Stojčića, pa da se krene u akciju? Osim ako i ta krađa ne bude plan jasnog dogovora, kao što je ovaj koji je omogućio otuđenje spisa koji su, verovatno, nekoga morali da koštaju krova nad glavom. Nelegalnog, naravno.