Profesori u matici vremena

Jovan Janjić tvrdi da ga je Javorka Marinković plagirala i pokrala potpisujući svojim imenom njegove tekstove u zajedničkom radu. Ona, na drugoj strani, tvrdi da je u pitanju štamparska greška

U izdanju Učiteljskog fakulteta u Vranju, krajem aprila ove godine, objavljena je knjiga „Diferencijalna gramatika – srpski jezik i prizrensko-timočki govorni prostor“, autora prof. dr Javorke Marinković i prof. dr Jovana Janjića. Odmah po objavljivanju nastaje spor između ova dva autora oko toga šta je u knjizi čije, ko je koliko primeraka knjige dobio, da li se radi o priručniku ili udžbeniku, ko tu koliko profitira, ko govori istinu, a ko ne…

TITULA I PREĆUTKIVANjA

Redakciji „Vranjskih“ najpre se obratio profesor Janjić tvrdeći da je, najblaže rečeno, oštećen, a potom i uvređen ponašanjem profesorke Marinković:
– Javorka je kao svoje, odnosno pod svojim imenom, u ovoj knjizi označila tri moja teksta: „Aktuelnost i značaj diferencijalne gramatike u školi i društvu“, koji je uvodni u knjizi, čitavo poglavlje „Lingvometodički predlošci“, ukupno oko pedeset stranica i jedan tekst iz moje knjige „Rataje u matici vremena“. To sam saznao tek kada je knjiga objavljena jer, iako sam jedan od dva ravnopravna autora, nisam imao uvid u rukopis koji je dat na recenziranje pre štampanja. Odmah sam je kontaktirao, a sa događajem sam upoznao i dekanicu fakulteta prof. dr Stanu Smiljković, tražeći da se u napomeni na strani na kojoj je odštampano to što nije istina učine izmene, odnosno kaže da sam ja pravi autor tekstova koje je Marinkovićeva potpisala. Javorka se tome usprotivila tvrdeći da će tako biti narušena estetika knjige, pa je predložila da se ispravka unese na kraju knjige. To nisam prihvatio jer sam čvrsto uveren da se ne radi o nikakvoj omašci, već o onome što se u nauci naziva plagijat, a u običnom govoru krađa – tvrdi JANjIĆ.
Međutim, profesorka Marinković tvrdi da se radi o štamparskoj grešci zbog koje je nekoliko njenih tekstova potpisano Janjićevim imenom. To, kaže ona, Janjić iz nekog razloga prećutkuje:
– Tvrdim, a to sam već rekla i Janjiću i dekanici Smiljković, da se radi o štamparskoj grešci. Ovde je, a to je vrlo važno reći, i meni učinjena nepravda jer je i nekoliko mojih tekstova potpisano Janjićevim imenom! Radi se o poglavljima koja su označena sa 1.3; 3; 4 i 5, a Janjić to svesno prećutkuje. Meni nije bila namera da kradem, kako kaže Janjić, njegov rad jer da nisam imala poverenje u njega ne bih sa njim ni počinjala saradnju. Uostalom ja sam sarađivala i sa drugim profesorima i nikada nije bilo problema – izričita je profesorka MARINKOVIĆ.
Janjić, međutim, ovo ne prihvata kao zdravo – za gotovo, tvrdeći da se Marinkovićeva višestruko okoristila u celoj priči:
– Pisanje ove knjige odobrilo je Naučno-nastavno veće Učiteljskog fakulteta u Vranju još 2004. godine i ono je, kada je rukopis bio završen početkom ove godine, usvojilo recenziju i odobrilo štampanje. Mi smo, kao autori, nezavisno jedan od drugog pripremali svoje tekstove – Javorka o jezičkoj, a ja o metodičkoj problematici. Međutim, Javorka je mene navela kao koautora što je ponižavajuće. Takođe, promenila je i naslov knjige koji je već bilo odobrilo Veće fakulteta, od „Diferencijalna (razlikovna) gramatika srpskog jezika kao priručna lingvometodička knjiga“ u „Diferencijalna gramatika – srpski jezik i prizrensko-timočki govorni prostor“ da bi mogla da predaje novi predmet koji je krenuo od ove godine – diferencijalna gramatika – a to joj olakšava novi naslov, u kome se potencira samo jezički (lingvistički) karakter knjige i kako bi studentima prodavala knjigu i dobila više profesorsko zvanje. Do sada je, po mojim saznanjima, prodala 42 primeraka studentima Odeljenja fakulteta u Negotinu, po ceni od 1.000 dinara po komadu – ne odustaje Janjić.
Profesorka Marinković, pak, objašnjava da je ovo apsolutno netačno, pa u prilog tome navodi da su naslov knjige promenili recezenti:
– Naslov knjige nisam promenila ja, kako tvrdi Janjić, nego recezenti prof. dr Miloš Kovačević, Milorad Dešić i doc. dr Mihailo Šćepanović. Nije tačno, takođe, da tekst knjige Janjiću nije dat na uvid pre štampanja, jer je kod mene u kabinet svakodnevno dolazio zbog toga. On odlično zna da kada recezenti odluče nešto, to se kao takvo i prihvata. Do sada je studentima prodato 75 udžbenika, a ne 42, a što se tiče optužbi da ja želim titule, to je nebuloza koju ne bih komentarisala – jasna je profesorka.

VARNICE I PAPIRI

Sa celim sporom, od početka do kraja, upoznata je i prof. dr Stana Smiljković, dekanica Fakulteta. U pokušaju da smiri strasti i „spusti loptu“, ona je zavađene profesore pozvala na razgovor u svoj kabinet:
– Mislim da ovo dvoje profesora treba da sednu i dogovore se o svemu, jer nema nerešivog problema. Kada sam saznala za njihov spor, a dobila sma i dva pisma od prof. Janjića (8. i 10. maja ove godine), pozvala sam ih na razgovor. Došli su, ali su varnice ubrzo poletele, s tim što je, a to moram da naglasim, prof. Marinković demonstrativno napustila sastanak i kazala, citiram: „Naša saradnja je završena“. Prof. Marinković nije uzela novac od prodaje knjige za sebe, već je taj novac predala i on se nalazi u blagajni Fakulteta. Nije istina da je plagirala, odnosno ukrala kako tvrdi Janjić njegov rad, jer sam ja čvrsto ubeđena da se radi o štamparskoj grešci, koju smo potom i ispravili, ali smo pre toga, naglašavam, obustavili prodaju – oštra je dekanica SMILjKOVIĆ.
Po rečima profesorke Marinković istina je da knjiga košta 1. 000 dinara, ali je istina i to da je 100 primeraka ispravljeno pre puštanja u štampu „luksuznog“ izdanja u tvrdom povezu, a da je preostalih 200 knjiga (ceo tiraž je 300 primeraka prim.aut.) u takozvanom mekom povezu prepravljeno tako što je prelepljen sporan teks sa greškama. Ovaj tiraž će se prodavati studentima.
– Janjić i ja imamo pravo na po 50 primeraka na ime autorskog honorara, a od ostalog će profit ubirati Fakultet. Njegovih 50 primeraka ga čeka u mom kabinetu, danas su stigli iz štamparije(12. maj prim. aut.), može doći po njih kad god želi, a 125 primeraka je u magacinu – jasna je Marinkovićeva.
Da li se ovde zaista radi o štamparskoj grešci ili je u pitanju prisvajanje intelektualne svojine, nije lako dokučiti. Intelektualna svojina je unikatna i ona je plod lične kreativnosti i inovativnosti. A štamparska greška je, kako joj i samo ime kazuje, samo – greška. Zaštićena intelektualna svojina može biti i sudski verifikovana, dok pravo na grešku imamo svi.

UDžBENIK ILI PRIRUČNIK
Jovan Janjić ima još jednu primedbu. Radi se o činjenici da je prof. Marinković, kako on tvrdi, u posebnoj klauzuli u knjizi, bez njegovog znanja, zapisala da se knjiga o kojoj je reč objavljuje kao univerzitetski udžbenik, a ne kao priručnik, kako je to odobrilo Nastavno-naučno veće Fakulteta.
– Ja sam svoj deo tako i pisao, međutim Javorka je izdejstvovala da se na Veću donese odluka suprotna dogovorenoj. Školski ljudi znaju da takva knjiga ne može biti udžbenik, jer se on piše prema određenom nastavnom planu i programu i u njemu je osnovna mera nastavna jedinica. Od priručnika se ne traži, kao od udžbenika, da gradivo bude izloženo u sistematizovanom obliku i u skladu sa programom – istrajava u svojim tvrdnjama prof Janjić.
Dekanica Smiljković se ovde slaže sa Janjićem:
– Apsolutno je tačno to što Janjić tvrdi. Nastavno-naučno veće Fakulteta nije odobrilo da se ova knjiga objavi kao udžbenik – konstatuje prof. Smiljković.
Međutim, Marinković nam je predočila dokumet, tačnije Odluku o usvajanju recenzije i odobrenje štampanja udžbenika a koji je potpisala dekanica i iz koje se vidi da stvari stoje nešto drugačije:
– Ovaj dokument potvrđuje da prof. Smiljković u najmanju ruku ne govori istinu. U Odluci stoji da se usvaja recenzija profesora koji su je uradili, te da se odobrava štampanje udžbenika pod nazivom „Diferencijalna gramatika“ i da Veće Fakulteta odobrava njegovo korišćenje kao osnovne literature za studente Učiteljskog fakulteta u Vranju – završava prof. Marinković.