Kuvari, konobari i varioci su uvek tražena zanimanja, dok posla nema za učitelje i svršene srednjoškolce. Nezaposleni i ove godine mogu da konkurišu za bespovratna sredstva kroz projekat samozapošljavanja
Na kraju marta, na teritoriji Vranja u ovdašnjoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) registrovano je 8.738 osoba koje traže zaposlenje, od čega je 631 lice novoprijavljeno. Ovi podaci još su dramatičniji ako se zna da je u Vranju, na kraju 2008. godine, bilo nešto preko 7.000 ljudi bez posla. Iz ovoga nije teško zaključiti da je ekonomska kriza, čija je glavna posledica gubitak posla, zahvatila i Vranje, ako se uopšte može reći da nas je kriza ikada napuštala. Zoran Antić, direktor filijale NSZ pretpostavlja da stvarno nezaposlenih ima više i dodaje da ne postoji zakon koji bi ljude mogao da natera da se prijave.
VRANjSKE: Gospodine Antiću, kakve mere preduzima NSZ u borbi protiv nezaposlenosti i kakve sve programe nudite ljudima sa vaše evidencije?
ANTIĆ: Ono što je sada aktuelno je program samozapošljavanja i kao što sama ta reč kaže namenjen je onima koji žele da se bave privatnim biznisom, odnosno onima koji su se za to izjasnili prilikom prijavljivanja kod nas.
VRANjE JE U KATEGORIJI «OSTALI»
Kakva procedura očekuje ljude koji se prijave za ovaj program?
– Svima koji se prijave NSZ najpre organizuje trodnevnu obuku, nakon čega sledi prijavljivanje na konkurs za bespovratna sredstva u iznosu od 130.000 dinara. Ukoliko budući preduzetnik želi da otvori ortačku radnju, ili da uposli još nekog sa naše evidencije, dobija istu sumu novca za svako lice koje želi da zaposli. Uz zahtev za bespovratna sredstva prilaže se i biznis plan. NSZ sve to boduje i rangira i dužna je da, u slučaju pozitivnog ishoda, uplati sredstva nakon 60 dana. Preduzetnik za to vreme registruje firmu i sa dokumentacijom o tome, ali i sa jednim žirantom, dolazi kod nas. Naša je obaveza da mu isplatimo novac a njegova da radi i plaća doprinose dve godine.
Da li u slučaju da u tom periodu želi da zaposli nekog, preduzetnik može da se nada dodatnoj novčanoj stimulaciji?
– Da, za svakog novozaposlenog sleduje mu 80.000 dinara ako je registrovan na teritoriji Vranja. Ukoliko je firma registrovana u nekoj od ostalih šest opština Pčinjskog okruga dobija se dvostruko više.
Otkud takva razlika?
– U gradaciji razvijenosti Vranje je svrstano u kategoriju «ostali», a imamo još nerazvijene i najnerazvijenije, gde spadaju sve ostale opštine. U takvoj kategorizaciji, Vranje ima isti status kao, na primer, Beograd ili Novi Sad.
Da li je postoji interesovanje za program samozapošljavanja?
– Da, i to prilično. Ovogodišnja kvota naše filijale za ceo okrug je 98 a imamo 160 prijavljenih. Naopomenuo bih da nisu određene kvote za svaku opštinu ponaosob.
Ako je tako, kojim se kriterijumima vodite prilikom odlučivanja?
– Najvažnija nam je ekonomska isplativost ulaganja i vrsta delatnosti. Ne finansiramo primarnu poljoprivrednu proizvodnju, trgovinu, taksi usluge, kockarnice, igre na sreću, menjačnice. Sve ostalo ima isti tretman, ali akcenat stavljamo na zanatstvo i uslužne delatnosti, pri čemu nam je u tome važna ozbiljnost biznis plana. Dakle, šanse da prođu na konkursu imaju oni koji žele da otvore frizerski salon, auto perionicu, automehaničarsku ili limarsku radionicu, pogon za preradu drveta…
Koje su ostale aktivnosti NSZ koje mogu da ublaže nezaposlenost?
– Radimo obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije za tržište rada ili poznatog poslodavca u slučaju da on traži određeni profil zanimanja koji nemamo na evidenciji. Primera radi, deficitarni su dobri kuvari i konobari i varioci. Ukoliko nemamo određeni profil zanimanja radi se prekvalifikacija, a sa poslodavcem se sklapa ugovor.
Kroz proces prekvalifikacije prošli su i ljudi koji su trebali da se zaposle u «Zamberu», ali ta kompanija definitivno neće raditi ovde.
– Nažalost tako je, ali NSZ za takav ishod nije odgovorna. Mi smo obučavali ljude iz najbolje namere i vrlo smo loše prošli u tom slučaju. Oni koji su prekvalifikovani, iako nisu dobili posao, dobili su znanje.
Za koja zanimanja nezaposleni mogu da se obuče kod vas?
– Imamo kvalitetnu obuku iz informatike, za strane jezike i knjigovodstvene usluge, nakon čega se dobija sertifikat i stiče i praktično i teoretsko znanje. Ljudi koji prođu kroz obuku su konkurentni na tržištu i za ove programe vlada veliko interesovanje.
U okviru NSZ već nekoliko godina radi „job club“ Kakva se znanja i veštine u njemu stiču?
– To podrazumeva 20 dana učenja o tome kako se razgovara sa poslodavcem prilikom traženja posla, kako se piše radna biografija, kako se stiče neophodno samopuzdanje…
10.000 PRIPRAVNIKA
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i NSZ raspisali su za poslodavce konkurs za dodelu subvencija za zapošljavanje 10.000 pripravnika. Šta je suština ovog projekta?
– Poenta je da se poslodavci stimulišu kako bi se zaposlilo što više mladih do 30 godina starosti. Poslodavac koji prođe na konkursu dobija subvenciju za svakog pripravnika u narednih godinu dana. Primera radi, za pripravnika sa visokom stručnom spremom predviđena je neto plata od 20.000 dinara, ili 32.439 kada se dodaju porezi i doprinosi. Od tog iznosa država plaća 29.850 a poslodavac ostatak od 2.589 dinara mesečno. Još je povoljnije za poslodavca ako zaposli pripravnika sa srednjom stručnom spremom. Tada je njegova neto plata 16.000 a bruto 25.712 od čega država plaća 23.807 a poslodavac samo 1.905 dinara mesečno.
Ko može da konkuriše i kakva je procedura?
– Mogu da konkurišu privatnici i to oni koji redovno izmiruju poreze i doprinose za obavezno osiguranje i obavezno solventni. Između ostalih, obaveza je poslodavca da osposobi pripravnika za rad i da mu izda sertifikat o tome, da ima isti broj zaposlenih prilikom korišćenja subvebncije, ali nema obavezu da pripravnika zadrži u radnom odnosu nakon godinu dana. Takođe je važno reći da poslodavac sam bira pripravnike koji moraju biti na evidenciji NSZ, da su bez radnog iskustva u struci i da nisu stariji od 30 godina.
BROJKE
8.738 – broj nezaposlenih na teritoriji grada Vranja
7.200 – broj nezaposlenih na kraju 2008.
631 – broj novoprijavljenih u NSZ u martu
31.869 – broj nezaposlenih na nivou okruga
1.748 – broj slobodnih radnih mesta u Vranju
1.694 – dobili posao od početka godine do kraja marta u Vranju
ŠTA SE TRAŽI A ŠTA JE VIŠAK
Pored dobrih kuvara i konobara deficitarna zanimanja su profesor srpskog i svih stranih jezika, profesor matematike, informatike i fizike, diplomirani farmaceuti, građevinski inžinjeri, arhitekte, varioci, stručnjaci za obradu drveta. Na evidenciji NSZ najviše je svršenih srednjoškolaca i učitelja.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.