Najmlađa u timu za transplantaciju jetre

Mlada Vranjanka radi na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije kao klinički lekar. Bila je najmlađi član tima za prvu transplantaciju jetre za živog donora dok je radila na Univerzitetskoj dečjoj klinici

RIZNICA ČIKA JOVE ZMAJA: Kao dete bila sam opsednuta kockicama. To me brzo prošlo, pa sam se preorjentisala na crtanje. Smatrala sam tada da ću postati slikar kad porastem. I moja prva nagrada u vrtiću „Pčelica“ vezana je za crtež na temu „Deca u saobraćaju“. Slikovnice su mi bile omiljene. I „Riznica“ pesama čika Jove Zmaja koju imam i danas. Kad sam u osnovnoj školi videla kako crta Nataša Dejanović, moja drugarica iz klupe, prošla me želja da budem slikar. Višak slobodnog vremena omogućio mi je da paralelno pohađam muzičku školu – odsek klavir. Na festivalu u Zaječaru 1991. godine osvojila sam treće mesto. Talenat je bio nesporan, ali me sputavala velika trema pred nastupe. Zato sam potajno znala da klavir neće biti moje životno opredeljenje, pa sam završila samo nižu muzičku.
SRPSKI PROTIV MATEMATIKE: U osnovnoj školi počela sam da otkrivam srpski jezik i pravopis zahvaljujući mojoj nastavnici Milevi Jovanović. Pisala sam pesme, čitala. Obožavala jezik i književnost. Matematika mi je, s druge strane, bila poput igre. Nisam za ozbiljno uzimala činjenicu da zadatke rešavam s lakoćom koju ljudi oko mene nisu imali. To, međutim, nije promaklo mojoj nastavnici matematike Snežani Djurić. Ona me vrlo suptilno usmerila ka toj nauci, pa sam ipak upisala prirodno – matematički smer u gimnaziji. Bila sam đak generacije u osnovnoj školi i to mi je najdraže priznanje do sada.
BEOGRAD JE CENTAR: U gimnaziji sam uživala rešavajući matematičke probleme i zadatke. Bila uspešna, išla na republička takmičenja. Razredna Nada Novković trudila se da nam iz „ruskih“ zbirki izabere najteže matematičke zadatke. Rešavali smo ih sa mnogo truda i žara, iznalazeći „ideje“ koje bi nas dovodile do rešenja. Ni sama ne znam u kom sam trenutku odlučila da medicina bude moje životno opredeljenje. Oduvek sam je smatrala posebnom naukom, jer predstavlja spoj nauke i humanosti. Odlazak u Beograd na studije bio je ogroman preokret u mom životu. Veći deo dana na fakultetu, pa kod kuće neumorno učenje. Studije sam završila u roku. Nisam želela nazad u Vranje. Ipak je Beograd centar svih zbivanja.
MAGISTERIJUM: Po završetku fakulteta trebalo je brzo odlučiti šta upisati za postdiplomske, magistarske studije. Odabrala sam kardiologiju – nauku o srcu. To je veoma lepa disciplina. Zahteva poznavanje raznih oblasti medicine. Od fiziologije, preko patologije, do farmakologije. Moju buduću mentorku, prof. dr Dimitru Kalimanovsku – Oštrić, inače kardiologa, poznavala sam sa vežbi interne medicine. Odmah je pristala za magisterijum. „Biće o urođenim srčanim manama kod odraslih“, odlučila je. Preko interneta sam potražila detalje o temi i zadivila se koliko se ljudi u svetu time bavi. Uz pomoć literature i naših realnih mogućnosti na klinici, definisale smo temu – „Uticaj zatvaranja ASD-a na srčanu strukturu i funkciju kod odraslih“.
KIŠOBRAN: ASD je otvor između srčanih pretkomora koji ne postoji u zdravom srcu. Ako se javi, dovodi do njegovog opterećenja, posebno desne komore i povećanog pritiska u plućnoj cirkulaciji. Uprkos tome, simptomi do kojih dovodi su veoma blagi ili čak odsutni, tako da se često prvi put otkriva tek u odraslom dobu. Posebno je bilo zanimljivo neoperativno lečenje ASD-a uz pomoć tzv. „kišobrana“, bez operativnog reza i otvaranja grudnog koša. Uz veliki trud moje mentorke uspeli smo da na simpozijumima organizujemo zatvaranje ASD-a na ovaj način kod desetak odraslih. Kod ovih pacijenata, kao i kod onih čiji je defekt zatvoren hirurškim putem, pratili smo sa uspehom promenu u radu srca pomoću ultrazvuka pre i u intervalima do godinu dana posle zatvaranja, kao i razliku u odnosu na zdrave ispitanike.
SVE KREĆE IZ TIRŠOVE: Na Dečju kliniku u Tiršovoj dovela me je želja da vidim kako sve počinje. Da otkrijem kako se srčane mane ispoljavaju kod dece. Kako uspostaviti dijagnozu i kako lečiti bolest. Dok sam bila tamo, ispostavilo se da postoji potreba za lekarom na Odeljenju pedijatrijske i neonatalne intenzivne nege. Krenula sam da volontiram dok se ne steknu uslovi za moj prijem. I primljena sam, posle prve transplantacije jetre sa živog donora obavljene na klinici gde sam bila najmlađi član operativnog tima. Tim je bio multidisciplinaran, sa profesorom dr Božinom Radević, hirurgom sa VMA. Iskustvo stečeno na klinici u Tiršovoj je nezamenljivo.
ŽIVOT IMA SVOJE PLANOVE: Iako sam zavolela pedijatriju i konačno dobila svoje mesto pod suncem, život je za mene imao druge planove. Postojao je konkurs Ministarstva zdravlja na koji sam se prijavila još pre nego što sam dobila prvi posao u Tiršovoj. Primljena sam na neodređeno vreme na Institut za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, kao klinički lekar. Klinički centar bio je oduvek moj cilj. Reč je o referentnoj zdravstvenoj ustanovi na nivou države. Bavite se naukom i radite s pacijentima. Potom sam magistrirala, u novembru 2008. godine. Na početku sam izrade doktorata u vezi sa subarahnoidalnim krvarenjem (jedna vrsta moždanog udara) i promenama na plućima. Sledeće godine započinjem specijalizaciju.
PRIJATELjI SU MOJE BOGATSTVO: Mladima bih iz isustva poručila da ulažu u sebe, u svoje znanje i obrazovanje, jer se to zaista isplati. Znanje je jedina stvar koju vam niko ne može oduzeti. Moj hobi je čitanje knjiga, magazina, dnevne štampe. Obožavam da sa prijateljima izađem na popodnevnu kafu, na koncert ili u pozorište. Moji prijatelji su moje bogatstvo. Oni čine moj život sadržajnijim i srećnijim. Volim da putujem, da učestvujem na kongresima i seminarima van zemlje. Kao i svaki čovek, iza sebe imam veliku podršku porodice – roditelja Slavice i Radeta, te mlađe sestre Vesne. Dr Zoranu Krstiću, vrsnom dečjem hirurgu, ranijem direktoru Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, zahvaljujem na ukazanom poverenju. Zahvaljujem Vranju i Republičkoj fondaciji za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka što su mi pomagali. I Ministarstvu nauke Republike Srbije čiji sam stipendista bila tokom osnovnih i postdiplomskih studija.

PROFIL
Dr Tijana Nastasović rođena je 31. decembra 1979. godine u Vranju. Završila je OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ kao đak generacije, a potom Gimnaziju „Bora Stanković“. Diplomirala je 2004. na Medicinskom fakultetu u Beogradu gde je nastavila i magistarske studije. Magistrirala je u novembru 2008. godine. Na početku je izrade doktorata. Volontirala je na Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije (KCS) i Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) u Beogradu. Danas radi na Institutu za neurohirurgiju KCS kao klinički lekar. Bila je najmlađi član tima za prvu transplantaciju jetre za živog donora na UDK. Tokom školovanja primala je stipendije grada Vranja, Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka i Ministarstva nauke. Bila je nacionalni finalista takmičenja za popularizaciju nauke „Laboratorija slavnih – FameLab“ 2007. godine, u organizaciji Britanskog saveta i Ministarstva nauke. Njeni radovi prezentovani su na kongresima u Groningenu, Lisabonu, Minhenu, Lionu, Beogradu. Član je Srpskog lekarskog društva.