Jehova iz mog komšiluka

Tu svakako pripomaže i stav pravoslavne crkve, koja Jehovine svedoke svrstava u sekte, a taj pojam običan puk odmah asocira na drogu, i nastranosti svake vrste. No, da li je baš tako?

Žitelji vranjskog naselja Odžinka od početka 2002. godine žive u nekoj vrsti permanentnog uznemirenja, otkada su se u njihov komšiluk doselili Jehovini svedoci. Da li zbog neinformisanosti, da li zbog već poslovične ksenofobije, zaziranja od drugog i drugačijeg, tek na postojanje ove verske zajednice u njihovom susedstvu, preciznije u Ulici Djure Djakovića 23/1, Odžindolci ne gledaju blagonaklono. Tu svakako pripomaže i stav pravoslavne crkve, koja Jehovine svedoke svrstava u sekte, a taj pojam običan puk odmah asocira na drogu, i nastranosti svake vrste. No, da li je baš tako?

BROŠURA I MLEKO

Priča počinje s početka 2002. godine, kada je na pomentoj adresi objekat promenio vlasnika; naime, Industrija tepiha „Ivanjica“ tada je prodala kuću sa okućnicom još uvek ne dovoljno poznatim vlasnicima, jer su tu mišljenja različita, i od jedne ordinarne, tipske kuće, tu je počeo da niče luksuzni objekat, prepun ukrasnog zelenila, zaštićen skupom ogradom od kovanog gvožđa. Mlađi i obesniji žitelji Odžinke pokušali su da spreče ovo „bogohuljenje“, tako da je zgrada pre tri godine devastirana, a bilo je i pokušaja njenog paljenja, a počinioci, naravno, nikada nisu otkriveni. Ipak, jedan od svedoka događaja, mladić koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman, kaže:
– Pa šta ako su ih palili?! I opet treba, nećemo mi to da trpimo u komšiluku! Kako zašto?! Pa, sekta, bre, droga i ko ti zna šta još? Propovedaju da se ne ide u crkvu, da se ne veruje u boga, ne poštuju krst!
Tu se sada javlja i sloj latentnog rasizma, zbog velikog broja Roma koji posećuju okupljanja:
– Pre pet-šest godina – nastavlja ovaj mladić – bilo ih je malo, na prste si mogao da ih prebrojiš; sada, svake nedelje, kad su im okupljanja, ne može da se prođe, dođe njih 500-600, a većina Cigani!
Starije komšije su nešto tolerantnije, ali na kraju uvek postoji ono „ali“… Po pravilu, neće da se identifikuju, iz opreznosti – „ma, šta ih znam, na šta su sve spremni“…
– Nisu problematični – kaže jedan od suseda – do sada nije bilo problema sa njima, ali ko bi ga znao… Doduše, dva puta su mi oštetili kola, ništa strašno, ali lepo se izvine i plate štetu. Dolaze većinom skupim limuzinama, doterani, skupa odela, mašne. Pa pogledajte samo kuću, kažu da je u ono vreme, pre sedam godina, plaćena 140.000 maraka! Bila je to obična baraka, a pogledajte kakva je to sad palata! Kažu da je vlasnik neki Beograđanin, koji im je izdaje pod kiriju.
Susetka, koja je takođe želela da ostane anonimna, slaže se da nisu nasilni i problematični, ali:
– Uporni su i nametljivi; sećam se kada je jedan došao u kuću, vidim čovek uredan, obrijan, odelo, mašna, pustim ga. Pokušao je da nas vrbuje, da nam uvali onu njihovu literaturu. Ama, neću, čoveče, idi odavde, on zaseo, neće da izađe dok ne uzmemo ono. Kaže, ako kupite brošure, sleduje vam i tetrapak mleka! I neće da izađe, jedva nekako!
Još jedna susetka Jehovinih svedoka nema loše iskustvo sa komšijama, ali, kaže, brine za decu:
– Mirni su i pristojni, ali sekta… Brinem kad puštam decu napolje, mada oni kažu da je sve na dobrovoljnoj bazi, da nikoga na silu ne teraju kod njih. Ali, ko će to detetu da objasni? Jer, puni su para, čujem da su dva beogradska advokata kupila ovu kuću od „Ivanjice“, i da je sada za velike pare njima izdaju. Da vidite kad su njihova okupljanja, kakva kola, kakva odela! Kažu da ne diraju decu, a na okupljanjima, na kojima su većina Romi, i to oni njihovi vodeći, vri od dece! Sada, oko praznika, bili su neki crnci, u džipovima sa stranim registracijama, čujem da su najpotrebitijima delili pomoć od po 10.000 dinara. Pa, otkud tolike pare, ko to finansira? Čula sam da su Amerikanci… A samo da vidite ko sve od Vranjanaca dolazi na njihova okupljanja: začudili biste se da vidite ko je tu sve od lekara, advokata, inženjera, uglednih građana… Ako su oni podlegli, kako ne bi deca?

AMBICIOZAN PROGRAM

Međutim, Stojan Miljković, „objavitelj“ vranjskih Jehovinih svedoka, potpuno ispada iz tog klišea. Stariji je čovek, živi u skromnim uslovima, nedaleko od „Dvorane kraljevstva“, kako Jehovini svedoci nazivaju svoje zdanje, tu su i dve žene u srednjim godinama, Srpkinja i Romkinja.
– Ja sam objavitelj – kaže Stojan – objavitelj Hristovog učenja na zemlji. Kako nas je on učio da objavljujemo veru, kraljevstvo božje, tako mi i radimo.
Srpkinja je komunikativna i ljubazna, dok je Romkinja podozriva, nadgleda razgovor, i mimikom, ali i verbalno, strogo, sprečava Stojana da kaže nešto o Jehovinim svedocima, ono što ona smatra da ne treba; i, on je sluša. Poslužuju domaću rakiju, to je, kažu, dozvoljeno, umereno piće da, jer može da bude dobro za zdravlje, opijanje ne, ali strogo zabranjuju duvan.
Stojan nas upućuje na Igora Nikolića, koji je „neko“ u organizaciji Jehovinih svedoka, ali to ne može da se definiše:
– Kod nas nema titulisanja, nema hijerarhije, svi smo mi braća.
Nikolić pobija predrasude o Jehovinim svedocima, i pojašnjava:
– Mi nismo sekta, već legalna verska zajednica, koja je u Kraljevini Jugoslaviji delovala od 1922. godine, a u SFRJ od 1953. Tako i danas delujemo u Srbiji, potpuno legalno. Što se tiče naših protivnika, oni protiv nas imaju samo propagandu. Nema argumenata, nema činjenica, jer kad bi ih bilo, mi ne bismo mogli slobodno da delujemo u 236 zemalja sveta, uključujući i Srbiju.
Nikolić smatra da nema nikakve potrebe da se ljudi plaše kontakta sa njima, jer Jehovini svedoci nude odgovore na sva važna životna pitanja: zašto patimo, kako se možemo izboriti sa životnim brigama, kako da ostvarimo srećniji porodični život, šta se dešava sa nama nakon smrti, da li ćemo ikada više videti voljene koji su umrli, kako možemo biti sigurni da će bog ispuniti ono što je obećao za budućnost. Prilično ambiciozan program.
– Za nas je – nastavlja Nikolić – Sveto pismo najviši autoritet. Zato je besmisleno što je SPC protiv nas, jer mi ne uništavamo pravoslavlje; statistika govori da smo brojniji u katoličkim, nego u pravoslavnim sredinama. U Vranju nas ima oko 70, ali su predavanja posećena mnogo više, u Srbiji oko 4.000, dok je taj broj u, recimo, Italiji, oko 200.000! Što se tiče komšijskog straha za decu, mogu da budu slobodni – Sveto pismo propoveda da roditelji poučavaju svoju decu, i u tom smislu mi ne propovedamo deci, izuzev uz pristanak i obavezno prisustvo roditelja.
Dakle, Jehova, ili u slobodnom prevodu – „ja sam onaj koji jesam“, nastanio se i u Vranju, u Odžindolu. Ljudi se teško privikavaju, zaziru. Kako stvari stoje, mnogo će vode proteći rekom Odžinkom, dok neko ne pozove ovog komšiju na kaficu i rakijicu. A možda i na krsnu slavu.

JEHOVINI SVEDOCI
Jehovini svedoci su počeli da deluju oko 1870. godine. Njihov osnivač je Čarls Tejz Rasel, a danas globalno nadgledanje vrši Vodeće telo, koje je smešteno u svetskoj centrali u Bruklinu, u Njujorku. Poznati su su po tome što odbijaju transfuziju krvi, aktivnu vojnu službu i što ne slave tradicionalne praznike. Smatraju da nisu sekta. Ne smatraju ni da su kult, jer njihovo obožavanje je njihov stil života, a ne ritualna predanost. Kažu da niti slede ljude, niti se izdvajaju iz društva, jer žive i rade među drugim ljudima.
Centralno verovanje Jehovinih svedoka je da će bog, Jehova, što je izvorno biblijsko ime monoteističkog boga, putem božjeg kraljevstva uskoro uspostaviti pravedan i savršen svet u rajskim uslovima i time opravdati svoju suverenost. Pravednici će imati mogućnost da večno žive i mrtvi će vaskrsnuti. Oni takođe smatraju da je božje kraljevstvo jedina nada za čovečanstvo, koja će uskoro uništiti zli sistem stvari, uključujući sve ljudske vladavine. Ovo će se dogoditi u božjem ratu, Armagedonu. Ne veruju da se božje kraljevstvo nalazi u ljudima, već doslovno.

DA LI SEKTE PREDSTAVLjAJU OPASNOST PO SPC?

Jovica Djorđević (47), penzioner
– Da, zato što nisu u skladu sa našom verom.
Nikola Milosavljević (23), student
– Naravno, vrbuju veliki broj ljudi.
Dragan Ristić (48), radnik
– Ogromnu, šire neistinu.
Veselin Vujičić (23), student
– Predstavljaju.
Mile Trin (67), penzioner
– Da, odstupaju od načela pravoslavlja.