Predstavnici aktuelne političke elite ne mogu se pohvaliti posebnim uspehom tokom studija. Većina njih smatra da obrazovanje nije presudno za bavljenje politikom, već da su to intelekt, mudrost, visprenost, elokventnost i sposobnost za pravovremenu reakciju
Politikolozi i profesori univerziteta smatraju da prosečan srpski student nema ambicije da bude političar. Međutim, hteli mi to da priznamo ili ne, pre ili kasnije veliki broj njih završi u političkim vodama. Među iskusnijim političarima koji danas vode Vranje su i neki koji su morali biti politični tokom akademskog života „po sili komunističke partije“. Mlađa generacija iz vlasti (posebno oni koji su sazrevali u periodu političkog pluralizma u Srbiji, od devedesetih godina prošlog veka do danas) već su kao akademci ulazili u razne studentske organizacije iz redova stranaka ili obratno, čime su se namah ispolitizovali.
Među političarima u lokalnoj vlasti danas imamo lekare, pravnike, ekonomiste, poljoprivredne inženjere, ljude raznih drugih fela, ali najmanje diplomirane politikologe. Jedini takav na lokalu je Siniša MITIĆ, član Gradskog veća (GV) zadužen za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Iz te vizure, Mitić poseduje stručne reference za bavljenje politikom. Neko bi mu možda to osporio zbog činjenice da je fakultet završio pre otprilike tri decenije. Ipak, on sa uspehom „pliva“ u političkim vodama i na važnim funkcijama već dugo, tu nema zbora. Sviđalo se to nekome ili ne. Iako nije bio posebno uspešan student (vidi tabelu). Ali, da li je to uopšte važno?
Običan narod danas najviše zamera što političar može biti svako, bez obzira na profesiju (to jeste demokratski princip i važi svuda u svetu), ali da li baš svuda na planeti ima toliko političara sa niskim nivoom opšteg obrazovanja kao što je to u Srbiji, pitanje je za analizu. Takođe, samo neki od eksponenata lokalne vlasti smatraju da je preduslov za uspešno bavljenje politikom biti dobar student. Imati visoko opšte, ali i stručno obrazovanje, makar u nekoj oblasti, kako biste zahvaljujući takvoj bazi lakše impelementirali političke ideje u praksi.
KOME SMETA „PRIŠTINSKI KADAR“
U Vranju već tradicionalno vlada jedna opšta povika na ljude koji u lokalu drže poluge vlasti. Najčešće se iz naroda čuje floskula „prištinski kadar nam vodi grad“, kao aluzija na mnogobrojne priče iz prošlosti o kojima smo svi pomalo slušali. One se tiču „kupovine“ ispita, pa čak i diploma na tom univerzitetu, te navodno nešto slabije stručnosti predavača. U Prištini su završili demokrate Goran Stefanović, lokalni lider DS i narodni poslanik, načelnik Gradske uprave Nebojša Ljubić, član GV zadužen za sport Dejan Ivanović, direktor PIO Nebojša Trajković, te Zoran Najdić, lokalni ministar za kulturu. Svi oni, međutim, listom ističu da su u Prištini imali idealne predavače, sve same vrsne profesore sa beogradskog i niškog univerziteta, te da se njihova stručnost ne sme dovesti u pitanje. Dodaju, uzgred, da uspeh tokom studija nije od uticaja na to koliko ćete biti harizmatična ili uspešna politička figura.
– Prištinski univerzitet u moje vreme nije nimalo zaostajao za beogradskim ili niškim, kako u pogledu kvaliteta predavača, tako i u organizaciji i uslovima koji su na njemu vladali. Predavači su mi bili uglavnom profesori sa beogradskog i niškog Fakulteta za fizičku kulturu. Samo su prazne i bez osnova isforsirane priče da smo kao studenti imali povlašćen položaj u odnosu na akademce na drugim univerzitetima – mišljenja je Dejan IVANOVIĆ.
– Moji su profesori na Ekonomskom fakultetu u Prištini bili ugledni eksperti u svojim oblastima, autori udžbenika i naučnih ogleda. Samo ih je trideset odsto bilo sa Kosova. Kada pogledam sa ove distance, moje studije su „Kembridž“ u odnosu na one koje se danas sprovode na pojedinim „novopečenim“ fakultetima u Srbiji – rezonuje Nebojša TRAJKOVIĆ.
Izuzetno „jaki“ studenti među predstavnicima aktuelne političke elite bili su jedino šef odborničke grupe DS u gradskoj skupštini, advokat Miroslav NEŠIĆ, te socijalista Nenad MLADENOVIĆ, član GV zadužen za zdravstvo. Nešić se može pohvaliti i najvećim prosekom ocena od 9,64, te činjenicom da je sve četiri godine proglašavan za najboljeg studenta na fakultetu. Osvojio je i priznanje „14. oktobar“ grada Niša, pandan ovdašnjem sedmoseptembarskom priznanju. Mladenović je, pak, medicinski fakultet u Beogradu završio u roku, sa prosekom 9,20. Strudirao je tek nešto preko pet godina koliko su tada trajale studije medicine.
– Smatram da sam sa svega četiri godine trajanja studija i prosekom od 8,00 bio vrlo uspešan student – ističe magistar Dragan ILIĆ, šef vranjskih socijalista i direktor Gimnazije „Bora Stanković“. Pitajte ostale političare ima li među njima neki magistar. Mislim da nivo obrazovanosti možda i nije ključan za bavljenje politikom. Ali za politiku vam treba talenat, a pre svega određena vrsta odgovornosti. Stepen te odgovornosti verovatno je veći kod akademski obrazovanih ljudi.
BITI ELOKVENTAN I HARIZMATIČAN
Potpuno suprotan stav ima Slobodan NEŠIĆ, član GO Nove Srbije, rođeni brat demokrate Miroslava, najuspešnijeg studenta među političarima.
– Za bavljenje politikom mnogo je bitno da li ste završili fakultet, da ne kažem presudno – smatra stariji Nešić, takođe advokat.
– I loši studenti mogu biti dobri političari – kaže pak Nela CVETKOVIĆ (G17), član GV zadužena za ekologiju – jer je u politici bitno imati rezultate, zadobiti poverenje ljudi, biti elokventan i harizmatičan, što može biti i odlika političara bez fakultetske diplome.
– Ljudi su ili sposobni ili nesposobni da se bave politikom, tako da akademska diploma nije presudna – iznosi svoj stav zamenik gradonačelnika, demokrata Igor ANDONOV, dok njegov partijski kolega Zoran NAJDIĆ smatra da bi bavljenje politikom trebalo da podrazmeva fakultet.
– U politici morate imati adekvatan nivo opšteg obrazovanja, informisanosti, morate pravilno i pravovremeno politički rezonovati. Potrebni su vam kreativnost, individualnost i adekvatan tajming na pojave oko vas. Za sve to je, ipak, potrebno neko „predznanje“, koje se delom stiče i na fakultetu – smatra predsednik gradskog parlamenta, demokrata Slobodan STAMENKOVIĆ.
– Ne mora da znači, ali će akademski obrazovan političar sigurno biti bolji od onog bez fakulteta – smatra socijalista Dejan ILIĆ, inače član GV zadužen za poljoprivredu, dok novosrbijanac Nebojša STOJANOVIĆ, direktor Uprave banje, ističe da uspešno studiranje nikako ne može biti jedini preduslov za bavljenje politikom.
Lokalni političari koji danas donose ključne odluke za grad nekada su, dakle, bili akademci. Videli smo, manje ili više uspešni. Bilo bi još jedino zanimljivo čuti da li su kao studenti učestvovali u anketama tipa „verujete li političarima“. Svi oni, vidimo, imaju vere u svoju „bazu“ koja je prethodila politici kao nadgradnji. No, veruje li narod političarima?
STUDENTI, ALI ISKUSNI POLITIČARI
Izgleda da je mlađa generacija vranjskih političara nešto obuzetija politikom, pa nije imala vremena da se potpuno posveti studijama. Za socijaliste, genseka stranke Zorana Antića i Branimira Stojančića, člana GV zaduženog za socijalna pitanja, te Radoslava Mojsilovića lokalnog lidera Nove Srbije, često u ovdašnjim političkim krugovima možete čuti da su među najmudrijim lokalnim političarima. Oni su, međutim, mladi samo po godinama, mada imaju već zavidno političko iskustvo, tako da nikoga ne bi trebalo da čudi što su na glasu. Međutim, naročito su im opozicioni političari u poslednje vreme zamerali što se nalaze na važnim funkcijama, koje ponekad podrazumevaju i određenu specijalnost, a nemaju adekvatno akademsko obrazovanje, smatrajući to nedopustivim.
RANG LISTA
Fakultet dužina studiranja prosek
1. Miroslav Nešić (DS) Pravni fakultet, 4 godine 9,64
Niš
2. Nenad Mladenović (SPS) Medicinski fakultet, 5 godina 9,2
Beograd
3. Igor Andonov (DS) Stomatološki fakultet, 7 godina 8,01
Skoplje, Niš
4. Dragan Ilić (SPS) Filozofski fakultet 4 godine 8,00
Skoplje
5. Zoran Najdić (DS) Fakultet umetnosti 3,5 godine 8,00
Priština
6. Dejan Ivanović (DS) Fakultet za fizičku 4 godine 7,90
kulturu, Priština
7. Siniša Mitić (SPS) Fakultet pol. nauka 6 godina 7,80
Beograd
8. Slobodan Stamenković (DS) Medicinski fakultet, 6,5 godina 7,80
Beograd
9. Uroš Trajković (G17) Medicinski fakultet 7 godina 7,80
Niš
10. Nela Cvetković (G17) FABUS (Viša šumarska) između 7,5 i 8
Vranje još godinu i po
studiranja
***
11. Slobodan Nešić (NS) Pravni fakultet, 4 godine 7,50
Niš
***
12. Nebojša Stojanović (NS) Ekonomski fakultet 7 godina 7,50
Niš
***
13. Dejan Ilić (SPS) Poljoprivredni fakultet 5,5 godina 7,50
Priština
***
14. Aleksandar Trajković (DS) FABUS, godinu dana 7,05
Vranje pre toga Viša ekonomska
dve godine
***
15. Goran Stefanović (DS) Pravni fakultet, 4,5 godine 7,04
Priština
***
16. Nebojša Ljubić (DS) Pravni fakultet, 5,5 godina 7,00
Priština
***
17. Nebojša Trajković (DS) Ekonomski fakultet, 5 godina 7,00
Priština
***
Prosečan vranjski političar iz vlasti studirao je 5,2 godine i ostvario prosek ocena od 7,34.
DA LI POLITIČARI MORAJU DA IMAJU ZAVRŠEN FAKULTET?
Vojislav Djordjević (80), penzioner
– Fakultet nije merilo uspeha, ali bi trebalo.
Stojadin Simonović (62), nezaposlen
– Ne može čovek bez fakulteta da vodi državu.
Aleksandar Stankovć (35), radnik
– Da, ukoliko se bave poslom koji zahteva fakultet.
Dragan Djorđević (50), radnik
– Da, trebalo bi da poseduju diplome državnih fakulteta.
Srđan Stamenković (36), radnik
– Tako visoka funkcija zahteva visoko obrazovanje.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.