Mi smo kao mala firma počeli sa rigoroznom štednjom, ali ne na račun kvaliteta proizvoda. Znači, i država mora da štedi. Čujemo da ne mogu da otpuste administraciju jer je to udar na budžet zbog otpremnina. Pa neka ljudima koji tamo rade smanje plate na trećinu, i sami će da odu
Većinski vlasnik Srpske industrije klamerica (SIK) iz Neradovca Miodrag Stanković, koji se već 16 godina bavi privatnim biznisom, kaže da se u domaćoj ekonomiji svašta dešavalo, ali da aktuelna kriza može da potopi one koji su opstali i u najgorim vremenima.
– Mi smo malo preduzeće i radimo na domaćem tržištu sa proizvođačima nameštaja koji su u velikoj meri propali u poslednjih dvadeset godina. Sada nam je najveći problem naplata potraživanja – kaže Stanković.
DRŽAVA NE BRINE O PRIVATNICIMA
VRANjSKE: Kakve su posledice takvog stanja?
STANKOVIĆ: Sami finansiramo uvoz repromaterijala i odmah plaćamo carinu i PDV. Mnogo plaćamo kako bi uopšte došli u poziciju da naplatimo svoju robu, a ne možemo da idemo vantržišnom logikom i da zahtevamo avansno plaćanje. Krizu osećamo još od oktobra, novembra prošle godine, iako su u našoj branši to udarni meseci. Tada smo zabeležili pad od 40 do 50 odsto, koji je u februaru i martu bio još i veći. Od dve pune smene sveli smo proizvodnju na samo jednu. Sada imamo šestoro zaposlenih koji su višak, pa smo ponudili ljudima, da ih ne bismo otpuštali, skraćeno radno vreme, što su prihvatili, svesni situacije. Vide da nema posla, a već su svi iskoristili godišnji odmor za 2009. Ako poraste potražnja za našim proizvodima u narednih šest meseci, vratićemo ih na osmočasovno radno vreme.
Da li je u ovom trenutku poslovni ambijent najveći problem?
– Država je neke stvari uradila loše. Uvela je PDV u nesređeni ekonomski sistem, koji nije bio spreman da prihvati takav način obračuna i plaćanja poreza. Država odmah prilikom carinjenja uzme porez, pa je posle više ne brine da li je meni klijent platio robu. Da ja plaćam PDV na osnovu naplaćenih potraživanja, onda bi država bila zainteresovana da pojuri svakog u lancu kako bi obezbedila bolju naplatu. Ovako nije zainteresovana, a to naročito pogađa firme koje su uvozno zavisne.
Da li preko suda možete da naplatite svoja potraživanja?
– Mi imamo sudske odluke za prinudnu naplatu, ali ni to ne možemo da naplatimo. Radi se o sledećem: dobijete sudsko rešenje uz koje ste platili sudsku taksu i honorar advokatu, ali se ništa ne dešava. Jednostavno, dužnik nema para, a račun mu je blokiran. Čak i da ima, država će prvo naplatiti svoja potraživanja, poreze i doprinose, a mi dolazimo na red ko zna kad.
Kuda to vodi?
– U blokadi je 60.000 firmi i pitam se zašto se ništa ne preduzima? Zakon kaže da idete u stečaj ako ste 60 dana u blokadi, a neke firme su u blokadi po nekoliko hiljada dana! Država uopšte ne brine o tome šta je sa mojim potraživanjima, jer je ona svoje pare uzela. Zato se pojavljuju fantomske firme, pa se neki ljudi hapse i uopšte ne znam kuda to vodi. Mislim da će biti još gore ako se ne pronađe sistemsko rešenje. Dobre firme će postati loše i biće povučene u ponor.
Može li i država da ode u stečaj?
– Pa može. Island je otišao u bankrot.
Šta bi trebalo da radi država? U opticaju je bio predlog da se oporezuju plate veće od 12.000 dinara?
– Mi smo kao mala firma počeli sa rigoroznom štednjom, ali ne na račun kvaliteta proizvoda. Znači, i država mora da štedi. Čujemo da ne mogu da otpuste administraciju jer je to udar na budžet zbog otpremnina. Pa neka ljudima koji tamo rade smanje plate na trećinu, i sami će da odu. Neka država pođe od svog dvorišta sa tom uštedom. Inače, dalja zahvatanja će uništiti sve. Predlog da se oporezuju plate vratiće opciju plaćanje na ruke. Poslodavci će isti fond para da potroše, samo će da umanje neto isplatu, jer nemaju načina da iz sopstvenih resursa povećaju zarade, naročito u ovo vreme. Mi se kao firma borimo i sa nelojalnom konkurencijom i sa nekvalitetom iz Kine, a moramo da imao cenu koja je na tržištu, pa ne proizvodimo zlatne klamerice.
Šta je u vašem slučaju nelojalna konkurencija?
– To je jeftin uvoz nekvalitetnih proizvoda iz Kine. Razlika u ceni izaziva interesovanje kod naših klijenata i oni to kupuju, ali se posle mesec dana vraćaju, kada se uvere da se radi o nekvalitetnim proizvodima. Tržište je preplavljeno nekvalitetnim proizvodima i sa tim teško izlazimo na kraj. Nema zaštite, carinske ili vancarinske. Ja sam putovao u Kinu pet-šest puta, jer otuda uvozimo neke repromaterijale. Tamo imate četiri ili pet nivoa kvaliteta, nešto je đubre, ali se tako i prodaje. Neki to uvezu, ali ga ovde predstave kao kvalitetan proizvod i tako mešetare na tržištu. To će se ispraviti vremenom, ali sve ima svoju cenu i zato mislim da bi proizvodnju u našoj zemlji nekako trebalo zaštititi.
Kako?
– Mi i sada imamo dosta dobrih propisa. Problem je u tome što se oni ne poštuju i što imamo korupciju.
Ko je odgovoran za to?
– Krenite od glave. Kakve su nam Skupština i Vlada, takvi su i ostali državni organi. Kada vidite kako se ljudi ponašaju tamo, onda znate da će se tako ponašati i ostali u hijerarhiji vlasti.
ZAMBERIZACIJA
Da li ste imali neki problem sa državnim ili opštinskim službenicima? Da li su od vas tražili nešto da bi obavili posao za koji su inače plaćeni?
– Nisam imao problem na taj način. Radi se o tome da se neke stvari mogu uraditi brzo, a rade se za tri ili pet dana. Nešto što mogu da urade juče, rade prekosutra.
Kako privatnicima može da pomogne lokalna samouprava?
– Može puno da pomogne, ali nije uradila skoro ništa. Opština je ponudila lokacije za mala preduzeća na Bunuševcu, kao – izvolite, ali platite uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Pa šta su oni uredili? Nema vode, struje, kamion ne može tamo da priđe. Znači morate sve sami: da donesete trafo, da raščistite, da napravite put, da dovedete vodu. Drugo, imamo „zamberizaciju“. Hale „Jumka“ zvrje prazne, a mala privreda nema gde lokacijski da se smesti. Zar za ovih šest-sedam godina nije moglo to nekako da se podeli na 300, 500 kvadrata, jer tamo postoji infrastruktura, ima struje, vode, ima svega. Dajte ljudima to pod zakup, neka ga i opština plaća, samo da ljudi nešto rade i primaju platu. Znači, rešenja postoje, ali neće niko da ih pokrene. Investitor hoće da dođe samo tamo gde ima neki interes, tamo gde ima bolje uslove. To mora da im omogući opština. Naša firma već šest-sedam godina ima problem sa legalizacijom jednog objekta. Dobili smo put koji bi i inače prošao, i to je sve što je urađeno za poslednjih deset godina.
Zašto je to tako?
– Mislim da se ljudi bave politikom isključivo iz ličnih interesa. Nema tu programa, jer politika je postala strašno dobar biznis, trenutno najisplativiji. Svi se tamo guraju, jer su plate u državnim službama 50, 60 ili 70 hiljada dinara. A, pogledajte kolike su plate u proizvodnji. Ne vidim da bilo koja partija sprovodi program koji je zacrtala. To se jednostavno ne dešava. Ovde se tačno zna koje će se ulice asfaltirati pred izbore. Sada te ulice propadaju jer nije izborna godina.
Kako komentarišete činjenicu da se samo 13 ljudi prijavilo za odlazak iz Gradske uprave iako im je ponuđeno oko milion dinara za pokretanje sopstvenog biznisa?
– Izgleda da im se više isplati da tamo ostanu, što znači da je u pitanju veći ulog od milion dinara. Ironično, ali je tako.
Da li su političari tražili podršku od vas i SIK-a?
– Mi smo odlučili da se ne priklanjamo, a to je izgleda naš problem. Onaj ko je opredeljen ima bolji prolaz kroz sve strukture, a ostali su u nekom redu za čekanje. Nismo želeli da učestvujemo u nekim stvarima koje bi mogle da znače svrstavanje, bavili smo se biznisom. Optuživani smo da smo radikali, da smo ovakvi i onakvi, ali to se na kraju uvek obijalo o glavu onima koji su nas optuživali.
SKIDAM KAPU TOMIĆU
Pre nekoliko godina „Simpo“ je ponudio na prodaju svojih 49 odsto kapitala u SIK-u?
– Tu je za sada status kvo, sve dok privatizacioni savetnik „Simpa“ ne završi posao oko privatitacije te kompanije, a mi smo i dalje zainteresovani da otkupimo njihov udeo u SIK-u. Hoću da kažem i to da svako može da voli ili ne voli „Simpo“, ali je činjenica da je opstao. U branši proizvođača nameštaja danas u Srbiji više nema velikih firmi kao nekada. Pomenuću samo „Budućnost“, „Novi dom“, „Polet“, „Progres“, „Jasen“, „Savremeni dom“, „Kompo“… Gde su danas te firme? Nema ih više. Zato treba „skinuti kapu“ Dragomiru Tomiću i timu koji vodi „Simpo“.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.