Vranjanka na Kraljičinom institutu

U sklopu projekta na kome trenutno radim u Škotskoj, uspeli smo sa kolegama da genetskim manipulacijama umanjimo površinu arteriosklerotične ploče kod miševa za četrdeset procenata

ČETVERAC: Naukom se bavim od svoje petnaeste godine, od kada sam boravila u Istraživačkoj stanici Petnica kod Valjeva. Put i interesovanja su me odatle odveli na mnoga takmičenja. Tamo sam prezentovala istraživačke radove koje sam radila preko leta ili za vreme školovanja u vranjskoj Gimnaziji. Srednja škola mi je bila veliki korak u obrazovanju. Tu sam dobila inspiraciju za konkretne stvari u nauci koje sam želela da istražujem. Svo ovo vreme roditelji i brat su mi bili emotivna i moralna podrška. Uvek su verovali da mogu da ostvarim svoje planove i ideje. Brat Bojan i ja se uvek konsultujemo sa mamom i tatom. Međusobno razmenimo mišljenja, jer da bismo veslali kroz život u tom četvercu moramo da se dogovaramo.
KREATIVNOST: Naravno, kada su mladi okruženi kreativnim ljudima i dobrim primerima oko sebe, onda treba od njih i da uče. U to vreme sam često skupljala savete profesorke dr Ivane Djujić i ostalih predavača u Petnici. U Vranju mi je dragocenu pomoć i znanje prenosila profesorka Smilja Golubović. Jako mi je žao što je više nema među nama. To okruženje mi je lično mnogo značilo za buduće obrazovanje i studije koje sam završila u Engleskoj. Engleski jezik sam učila od sedme godine, a najviše znanja upijala od profesorke Slavke Anđelković. Zato mi prilagođavanje na život u Britaniji, barem u tom smislu, nije predstavljalo problem.
ŠKOLA JE ŽIVOT: Diplomirala sam medicinsku biohemiju i magistrirala na molekularnoj toksikologji na Univerzitetu u Birmingemu The University of Birmingham u Britaniji. Imala sam stipendiju Škole bioloških nauka. Deo studija provela sam na Univerzitetu u Kembridžu kao stipendista Wellcome trust projekta za mlade istraživače. Praktični deo magistrature sam odradila u laboratorijama farmaceutske kompanije Astra Zenexa blizu Mančestera. Sva ova iskustva tokom četiri godine studija bila su neverovatno korisna. Mnogo sam naučila o zemlji u kojoj sam studirala, o samostalnom životu, biohemiji, o istraživanju, akademskom životu ili industriji. Međuljudski odnosi su mi bili jasniji. Upoznala sam mnogo prijatelja, ali i ljude koji su trajni kontakti za dalje poslove i istraživanja.
AKADEMSKI PUT: Nakon objavljenog rada i prezentacija na konferencijama, shvatila sam da mi se akademski put dopada. Međutim, industrija ima posebnu atmosferu koja me i dalje privlači, ali sam u to vreme bila dovoljno zainteresovana da radim na određenoj temi i želela da upišem doktorske studije. Dobila sam prestižnu stipendiju Henry Wellcome za rad na kardiovaskularnim bolestima na Univerzitetu u Edinburgu, u Škotskoj. Tu sam skoro pet godina. Trenutno pripremam odbranu doktorata u Laboratoriji za endokrinologiju kod profesora dr Brajana Vokera. Moj istraživački put je dug, ali u neku ruku počinje tek posle doktorata. Tada ste spremniji da vodite svoj projekat. Osećam da sam naučila dosta o nauci u kojoj sam, kroz obaveze na institutu, konferencije, organizovanje naučnih skupova, pronašla sebe.
TIMSKI RAD: Danas su nauci, kao i drugim oblastima, potrebni ljudi koji umeju da misle svestrano, da su uključeni u nekoliko projekata. To obično uključuje multidisciplinarne grupe ljudi koje uključuju informatičara, biologa i medicinara. Skupa imaju znanje i mogućnost da povežu kompjuterski pristup, biološke procese i humane primene istih. Mislim da mladi ljudi treba da gledaju u tom pravcu i da planiraju svoje buduće poslove kroz timski rad. Naravno, nauka današnjice se sve više pretvara u biznis. Takva oklnost ima dobrih i loših strana. To, takođe, znači da će ona sve više privlačiti ljude raznolikih profila. Oni moraju da dobro komuniciraju, da dovlače pare za istraživanje i nalaze potencijalnu primenu tog istraživanja na klinici.
TRETMAN ZA ARTERIOSKLEROZU: Projekat na kome trenutno radim je deo velikog programa (program grant research) finansiranog od strane Wellcome trust humanitarne fondacije. Sedam miliona funti uloženo je u istraživanja na kardiovaskularnim bolestima i relevantnim mogućnostima za njihovo lečenje. Od oktobra sam zaposlena kao docent na tom projektu. Moje istraživanje uključuje pronalaženje tretmana za arteriosklerozu (začepljenje krvnih sudova). Trenutno koristim model miševa koji imaju razvijenu arteriosklerozu, što znači da u glavnom krvnom sudu imaju naslage masti i oksidativnih lipida koji izazivaju burne promene u krvotoku. Životinje su takođe hipertenzivne i vremenom razviju dijabetes, tip dva. Na istom modelu miševa uspeli smo da genetskim manipulacijama i farmakološkim tretmanom umanjimo površinu arteriosklerotične ploče za četrdeset procenata. Istražujem koji je mehanizam zbog kojeg se smanjuju naslage tih masti. Kada praktično pristupite problemu, ako je poznat mehanizam, onda može da se nađe i lek ili predloži novi lek. Međutim, ne treba zaboraviti da prosečno vreme za prizvodnju leka od pronalaženja strukture do tržista (apoteke) uključuje najmanje trinaest godina istraživanja i testova.
AKO TREBA I KINESKI: Pored dnevnih istraživanja, moj posao uključuje pisanje naučnih radova i spremanje prezentacija za konferencije. Stalno sam u kontaktu sa studentima kojima sam mentor. Predivan je osećaj biti u mogućnosti da motivišete mlade, nađete način da ih inspirišete da sami dođu do rešenja. U tome vidim mogućnost da ostvarim cilj. A to je da jednog dana više mladih ljudi iz Vranja i Srbije, kao i ja, mogu da iskuse kako se stvari ovde rade. Trenutno pregovaram u Edinburgu sa profesorima za kolaboraciju sa fakultetom u Beogradu da bi se tako nešto i ostvarilo u skorije vreme. Mislim da je Srbiji potrebna promena koju će na plećima izneti mladi ljudi. To zahteva ideje i ne treba se libiti da ih podelite sa nekim, ponudite ih profesorima ili u inostranstvu, u smislu da preko razmene studenata uradite diplomski tamo. Učenje jezika (pa i kineskog) i odlična komunikacija, preduslov su za to.
ON ŠKOT, JA VRANjANKA: Živeti van svoje zemlje je ogromno iskustvo. Od svih gradova gde sam do sada živela, Edinburg mi se najviše dopada. Za razliku od bučnog i ogromnog Birmingema, Edinburg je po arhitekturi sličniji Kembridžu. Naravno, veći je grad (450.000 stanovnika) i možda zanimljiviji, jer pored univerziteta i turista ima Internacionalni festival, „Fringe“ i izlazi na more. Škoti su, uz sve ono što se zna o Britancima, još i mnogo društveniji, topli i brižni ljudi. Možda otud i sličnost sa Vranjancima zbog koje me moji drugovi često prozivaju (da ne pominjemo tvrdičluk). Tako je nastala jedna šala kad sam prvi put ispričala drugu da sam sa dečkom (tada Škotom) izašla na večeru a on prokomentarisao: „Čekaj mori, on Škot, a ti Vranjanka! Pa, koj vi gu plati večeru?“
NE SAMO MEDICINA: Što se tiče mog posla nakon oktobra, još uvek nisam sigurna da li bih se predala vodama matičnih ćelija za reparaciju srca i krvnih sudova, ili „Imaging“ tehnologiji (ultrazvuk i magnetna rezonanca za praćenje problema krvotoka). Inače, drugi ljudi, prvenstveno prijatelji i poznanici, kažu da sam dobar organizator, da izgledam mladoliko, što je uvek lepo čuti. Koordinator sam programa Art Centra iz Beograda za okupljanje naših mladih naučnika u inostranstvu. Stalno se čujem sa prijateljima u Britaniji i Srbiji, sa roditeljima. Bez društva ne bih mogla, ali me tišina smiruje. Volim da planinarim. Škotska je sjajna za to. Čitam B92, Politiku, Vranjske i povremeno se bavim streljaštvom. Mada, prestala sam intenzivno da treniram prošle godine, što bi mog trenera u Vranju Bogdana Mitreva možda malo rastužilo. Umesto toga u narednih godinu dana plan mi je da putujem još više i provodim vreme sa rođacima i prijateljima. Sebe kroz pet godina vidim u Londonu, kao naučnika i udatu ženu koja će imati svoju decu.

PROFIL
Tijana Mitić rođena je 5. juna 1981. godine u Vranju, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju „Bora Stanković“. U nauci je od svoje petnaeste godine, preko radionica u Istraživačkoj stanici Petnica. Studirala je na Univerzitetu u Birmingemu (Engleska), gde je diplomirala medicinsku biohemiju i magistrirala na molekularnoj toksikologiji. Na Univerzitetu u škotskom Edinburgu je već pet godina i priprema odbranu doktorata u Laboratoriji za endokrinologiju. Zaposlena je u laboratoriji Centra za kardiovaskularne bolesti na Kraljičinom institutu pri kraljevskoj bolnici u tom gradu. Učestvuje u sedam miliona funti vrednom istraživanju na kardiovaskularnim bolestima i relevantnim mogućnostima za njihovo lečenje. Koordinator je programa Art Centra iz Beograda za okupljanje naših mladih naučnika u inostranstvu.