Pripajanje Kosovu je neminovnost

Politički komesar albanskih pobunjenika tokom sukoba na jugu Srbije smatra da država ovim regionom upravlja batinom, optužujući Beograd da akcijama uperenim protiv Albanaca želi da prikrije svoju nesposobnost

VRANjSKE: Hapšenje desetorice Albanaca u Preševu krajem prošle godine izazvalo je dosta tenzija u regionu. U Preševu je organizovano nekoliko protesta sa zahtevom da se pritvoreni oslobode, a isti zahtevi izneti su i u Političkoj deklaraciji albanskih odbornika lokalnih parlamenara Bujanovca, Medveđe i Preševa krajem januara. Koji su još zahtevi izneti u Deklaraciji?
MUSLIJU: Jedan od naših osnovnih zahteva je dolazak naoružanih međunarodnih posmatrača u Preševsku dolinu, koji bi nadgledali stanje u regionu i čija bi dužnost bila da budu nepristrasni. To je osnovni uslov kako bi se Albanci osećali bezbedno.
Šta je, po vašem mišljenju, sporno oko hapšenja?
– Nigde u demokratskim zemljama se ne hapse ljudi pre podizanja optužnice, već je optužnica povod za hapšenje. Osim toga, akcija hapšenja izvedena je u vreme najveće krize vlade zbog usvajanja budžeta za ovu godinu, i u jeku sukoba ministrašutanovca i generala Ponoša, koji je smenjen kasnije. Jasno je, odatle, da se radi o političkom procesu jer je vlada htela da skrene pažnju javnosti sa tih problema. Uostalom, nije prvi put da vlada za rešavanje svojih problema koristi Preševsku dolinu čime podstiče međuetničku netrpeljivost umesto da smiruje strasti. To je kontraproduktivno jer ovde među običnim ljudima nikada nije bilo sukoba.
Međutim, ni jedan od vaših zahteva nije ispunjen, već je devetorici za još dva meseca produžen pritvor. Hoćete li nešto preduzeti zbog toga i da li su sa sadržajem Deklaracije upoznati predstavnici međunarodne zajednice u Srbiji?
– Ovo je zajednički problem svih Albanaca koji sada treba da pokažu zajedništvo. Deklaracija je upućena svim ambasadama u Beogradu od kojih očekujemo pozitivan odgovor.
Da li ste povodom poslednjih događaja razgovarali sa predstavnicima vlade?

– Samo na dan privođenja, kada su ovde bili predsednik Koordinacionog tela Milan Marković i ministar policije Ivica Dačić. Tada smo razgovarali jedini put sa njima. Oni su se sada povukli iako je gospodin Marković upravitelj ovog regiona u ime vlade, na šta je dobrovoljno pristao. On odgovara za svoje postupke građanima, a ovde ekonomija nije jedini problem. Marković se posle hapšenja trijumfalno vratio u Beograd, ostavivši probleme ovde umesto da razgovaramo o demilitarizaciji regiona i sprovođenju Končuljskog sporazuma.

Ali, Končuljski sporazum 2001. nije potpisao niko sa srpske strane već predstavnici NATO i OV PMB.
– Da, ali srpska strana nije potpisala ni sporazum u Rambujeu 1999, već samo međunarodna zajednica i albanska strana, pa znamo šta se desilo.
Zbog čega ste tako ubeđeni da pritvoreni Albanci nisu odgovorni za dela koja im se stavljaju na teret, a to je da su kao pripadnici tzv „gnjilanske“ grupe OVK odgovorni za smrt 59 i kidnapovanje 159 osoba uglavnom srpske nacionalnosti 1999?
– Najpre je uhapšeno desetoro ljudi, ali je jedna osoba ubrzo puštena uz kauciju. Nije moguće da neko ko je osumnjičen za tako teška krivična dela bude oslobođen uz kauciju od 7.000 evra. Zatim, neki su te 99. bili isuviše mladi. Konačno, zbog čega se sa prikupljanjem dokaza čekalo devet i po godina. Ako je navodni zločin počinjen u Gnjilanu, onda njime treba da se bavi kosovsko pravosuđe kome ssrpsko pravosuđe treba da ponudi dokaze. Zašto se proces ne odvija u Gnjilanu pred organima Euleksa i kosovskih institucija.
Da, ali srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiže optužnice i protiv građana Srbije koji su krivična dela počinili na teritoriji bivših jugoslovenskih republika, danas nezavisnih država.
– Za te slučajeve koji se vode postoje dokazi. Danas je nauka napredovala pa se preko DNK sve može otkriti. Pozadina hapšenja je nečija želja da se Albanci podstaknu na iseljavanje iz Preševske doline.
Ipak, šta ukoliko se zvanično utvrdi da su pritvoreni odgovorni za ratni zločin.
– Njima je 26. januara pritvor produžen za još dva meseca i ovde je reč na o sili batine a ne pravde.
Kažete da ovde mnogi problemi, ne računajući ekonomske, nisu rešeni. Vi ste u prošlom sazivu Koordinacionog tela bili član Odbora za bezbednost. Da li ste tada nešto učinili na rešavanju problema?
– Ne, nisam uspeo, iako sam insistirao na tome. Nisam uspeo da rešim ni lični problem koji imam uvek kada izlazim iz zemlje. Na granici me, na obe strane, obavezno zadržavaju bar na pola sata i dodatno proveravaju.
Zbog čega?
– Ni sam ne znam.
U politički života vaša partija je na izborima 2002. ušla sa parolom o pripajanju ovog dela Srbije Kosovu. Dokle se stiglo sa tim?
– To nije običnaa parola, već legitimna težnja i zahtev albanskog naroda, ne samo političara već svih građana, koja je iskazana na referendumu 1992. Mi smo samo posrednici u ostvarivanju njihove volje.
Da li je pripajanje ostvarivo?
– Kosovo i Preševska dolina su prirodno i neraskidivo povezani kulturom, jezikom, rodbinskim vezama, i ne mogu se smatrati posebnim, odvojenim regionima.
Ali, koliko je ostvariva ideja pripajanja u stvarnosti?
– Samo poimanje globalne politike pokazaće da granice nemaju smisla. Uporedni put Srbije i Kosova ka evropskim integracijama dovešće do toga da granice postanu samo formalnost.

Kažete da je situacija u regionu složena. Možete li da je uporedite sa onom iz 2000. i ranije?
– Ne, to je neuporedivo. Tada je bilo ubijanja civila, hapšenja, maltretiranja i to je period najvećeg stradanja Albanaca, koji imaju čeznu za mirom.
Da se još malo vratimo na Deklaraciju. Može li u ovom momentu sa internacionalizuju zahtevi izneti u njoj?
– Oči sveta uperene su u Albance i međunarodni faktor prisutan je ovde od 2001. Zbog toga insistiramo da međunarodne naoružane snage dođu i u preševsku dolinu i preuzmu odgovornost za mir i bezbednost svih građana.
Da li vi, kao opštinski funkcioner koji bi, po definiciji, trebalo da predstavlja sve građaane ove multietničke sredine, razmišljate o tome kako na vaše zahteve mogu da reaguju Srbi?
– Svi građani u ove tri opštine mora da sagledaju realnost umesto što stvari posmatraju kroz tamne naočare. Vlada Srbije treba da smanji svoj uticaj u Preševskoj dolini i da odgovornost prepusti međunarodnoj zajednici.
Verujete li zaista iskreno da je vlada spremna na to?
– I vlada treba da prihvati realnost.
U Bujanovcu se poslednjih dana dosta buke diglo oko smene dvojice direktora Srba sa mesta direktora javnih preduzeća.
– Oni nisu smenjenu što su Srbi, već jer im je istekao mandat i sve je urađeno po Statutu opštine. Direktor Sportskog centra, na primer, je u vd stanju od 2004. Uostalom, izbori i služe zato da niko ne bi bio nezamenljiv, pa su tako smenjeni i neki albanski direktori.
Neki srpski političari kažu da po toj logici, gde Albanci kao ovde imaju većinu u lokalu, oni ne bi trebalo da budu prisutni u državnim institucijama jer na nivou republike Srbi su u ogromnoj većini.
– Mi smo Srbima ponudili određena mesta, a imaju još uvek svoje direktore u Muzičkoj školi i Predškolskoj ustanovi. Mi i nemamo rukovodeća mesta u državnim institucijama i zahtevi za integracijom su primarni, ali se na to svi oglušuju.

PROFIL
Jonuz Musliju je za kratko vreme prošao put od političkog komesara OVPMB do političara sa značajnim uticajem na jugu Srbije. Rođen je pre pedeset godina u Končulju, po obrazovanju je nastavnik biologije. U vreme Miloševića proveo je četiri godine u niškom zatvoru zbog „neprijateljske delatnosti“, a pritvaran je i 2003. kao lider Pokreta za demokratski progres. Njegova partija, koju je osnovao 2002, kontinuirano je u lokalnoj vlasti nekoliko godina. Osnova programa njegove stranke je pripajanje juga Srbije Kosovu.