Da vreme koje provodim u Beogradu radim privatno, verujem da bih mnogo bolje finansijski prošao. U tom kontekstu, novčano sam sigurno u minusu. Stranku vodim ja, a priče o uticaju Dragomira Tomića na DS su izmišljotina
Zvezda Gorana Stefanovića, narodnog poslanika i predsednika GO DS-a u Vranju zasjala je iznenada, u trenutku kada je njegova struja pobedila na stranačkim izborima 2005. godine. Stefanovićev uspon od tog trenutka je meteorski, i gotovo težak za praćenje. Čvrstom rukom najpre je počistio stranku, i od nekada razjedinjene i iznutra polupane organizacije napravio odbor spreman da se na izborima suoči sa svakim protivnikom. Stefanović tvrdi da i dalje ima glavnu reč u svemu što ovde radi DS, bez obzira što mu skupštinske obaveze ne dozvoljavaju čest boravak u Vranju. Kao sagovornik, tipičan je predstavnik demokrata – mnogo i opširno govori. Ipak, ne izbegava odgovor ni na najteža pitanja.
VRANjSKE: Kako ocenjujete dosadašnji učinak DS-a u lokalnoj vlasti?
– Pozicioniranje u vlasti trajalo je malo duže nego što je trebalo, ali se može reći da je taj posao okončan. Za početak, smatram da imamo dobre rzultate, jer će neke stvari koje smo pokrenuli pokazati da se može raditi i bolje, i transparentnije, i demokratskije. Idemo dalje.
OBAVEZE
Ali, stiče se utisak da ste vi do sada samo pozicionirali neke svoje kadrove, i ništa preko toga.
– Možete i tako da gledate. Ali, da bi se bilo šta menjalo, moramo na ključna mesta da postavimo naše ljude. Nastavićemo sa promenama, naročito onih ljudi koji smatraju da se od 45. ništa do danas nije promenilo.
Vi ste pre izbora tvrdili da imate ljude za sva mesta. Da li sada mislite isto?
– Do sada, mislim, nismo napravili ni jedan krupniji kadrovski propust. Svakih 15 dana imamo sastanke sa našim direktorima, i nećemo ni časa časiti da smenimo nekog ukoliko se pokaže da ima propusta u radu ili poštovanju zakona.
Ima li li istine u tvrdnjama da je u ovom času na delu široko zapošljavanje kadrova DS-a u gradskim javnim predzećima?
– …Kako su neki drugi to radili. Imali smo obaveze prema nekim našim ljudima, koji su morali da dobiju posao. Ko drugačije kaže, laže. Nije to veliki broj, i trudićemo se da on ostane umeren. Ranija vlast, SPS, radikali i naročito DSS, zaposlila je mnogo svojih ljudi, i bilo bi najidealnije da naši ljudi dođu umesto njih. Nikome javni posao nije zagarantovan do groba.
Kako funkcioniše vaša koalicija sa socijalistima? Vi ste od njih različiti gotovo po svim uporedivim parametrima, od godina do shvatanja sveta?
– Uz povremena dodatna razjašnjenja, dobro funkcionišemo. Moramo biti pragmatični, a zarad ostvarivanja obećanih ciljeva. Koliko čujem, ovde nema prevelikih problema u smislu razumevanja i donošenja važnih odluka. Naravno da često različito vidimo neke situacije, ali se dogovaranjem sve može rešiti. Važno je da prema najvažnijem pitanju, zapošljavanju i očuvanju radnih mesta, sa SPS-om imamo potpuno razumevanje i identične ciljeve.
Ali, u javnosti se stiče utisak da DS, a naročito na Gradskom veću, ima ulogu „pomiritelja“ između raznih struja u SPS-u. Ima li u tome istine?
– Pa, dešava se. Ne mogu da izdvojim neki primer, ali se i meni dešavalo da se neka odluka prolongira dok oni ne svedu svoje račune. Ne trudimo se, ni ja ni ostali kadrovi DS-a, da ih nešto posebno mirimo. To nije naš interes. Ako je to njihov problem, neka ga rešavaju sami sa sobom. Socijalisti su dugo u vlasti, imaju par ešalona, ali i tehniku dogovaranja i prevazilaženja sukoba.
DS je pokrenuo nekoliko važnih tema, kao što je situacija u „Dinamu“ ili finansiranje kulture. Kako vi tumačite činjenicu da su odnosi u koaliciji dobri, bez obzira što vi praktično ispitujete poslovanje SPS-a u ranijem periodu?
– Mi ćemo to i dalje činiti. Dokaz da radimo u interesu građana i po zakonu je taj da svi vide da gađamo tamo gde je problem. Istrajaćemo u tome do kraja, jer se mora znati gde idu budžetska sredstva. Ne mogu milioni da idu a da se ne zna gde. Pa to je štetočinstvo, užas.
Ali, kako na to reaguju socijalisti?
– Pa, oni znaju da mi ne želimo nikoga da štitimo. Na tome smo i insistirali prilikom sklapanja koalicionog sporazuma. Nije se dogodilo da kažu – to ne sme, to ne može. Verovatno znaju da nisu ništa loše radili. Nadležni organi, na kraju, treba da kažu ko je odgovoran, to nije naš posao.
Rekli ste da imate korektan odnos sa vašim kolegom poslanikom Milanom Nikolićem. Da li ste imali neki sastanak i sa Draganom Tomićem?
– Ne, sa njim se lično nisam video, jer za tim nije bilo potrebe. Jednom smo se videli na sastanku u zgradi GS Vranje, prilikom posete Milutina Mrkonjića.
SIMPO
Ali, ovde važi pravilo da se bez Tomića ne donosi ni jedna iole važnija odluka?
– Moram da kažem da nije tako. On radi svoj posao, i verovatno ima dovoljno problema i u „Simpu“. On utiče verovatno na neke odluke, ali moram da kažem da ne utiče na politiku DS-a. Ta situacija je i logična, da „Simpo“ ima uticaja na lokalnu politiku, ali pre svega na SPS, a nikako na nas. I do danas se nije dogodio nijedan pokušaj da ni Tomić, ni Nikolić, naprave neku uticaj na odluke DS-a. Ali, strateški je bitno da „Simpo“ nastavi da radi, i mi ćemo to uvek podržavati.
Da li vi sada, kao narodni poslanik, pravite pozicije u centrali DS-a?
– Veliki pomak je urađen u odnosu centrale prema rukovodstvima lokalnih odbora. Opet, jasno je – ukoliko imate podršku građana, imaćete i podršku stranke. Vrata u svim ministarstvima su otvorena, ali je sada pitanje ličnog izbora kako ih treba otvarati. Prolaz do ministarstava imaju i moji potpredsednici, i to je dobro i za grad i za DS. Ubeđen sam da je misija DS-a i da promeni druge stranke, da svi razumeju da su tu zbog građana, a ne zbog sebe lično.
Građani vam zameraju da se izuzetno retko pojavljujete za govornicom?
– Posao opozicije je da kritikuje i iznosi svoje amandmane. I ja sam četiri puta govorio, i bilo je rezultata, dva puta posle toga Vranje je nešto dobilo. Džaba da izađem sto puta, a da se ništa ne uradi. Da izlazim stalno, onda bi mi zamerali na samoreklamiranju. Javljam se kada smatram da je to neophodno. Nije mi ideja da promovišem sebe, a ima toliko opstrukcija da zaista nema potrebe da još i mi govorimo.
Kolika je vaša realna moć kao poslanika?
– Pa, građani misle da sam ja svemoguć, što naravno nije tačno. Mnogo zavisi od ličnosti i vašeg ličnog autoriteta. Ako stalno kod ključnih ljudi idete za neke sitnice, brzo ćete potrošiti „kredit“. I to ne radim ni za koga, pa to niko i ne traži od mene. Mi smo u nezavidnom položaju, i trpimo pritiske zbog nečijih tuđih odluka. Imamo rezultate, dosta toga je urađeno, ali uvek ima mesta i za bolje.
Kako gledate na poslaničke plate, koje su već duže vremena pod velikom pažnjom javnosti?
– Mora da postoji neka mera u svemu tome. Ja sam advokat od 2001. godine, a i ranije sam bio na odgovornim mestima. Ali, verujte, da vreme koje provodim u Skupštini radim privatno, verujem da bih mnogo bolje finansijski prošao. U tom kontekstu, novčano sam sigurno u minusu. Ali, mesto poslanika je posao kome svako teži, i nisam merio šta mi se više isplati. Dobro sam situiran, što ne znači da nije bilo teških dana, kao i kod svih ljudi.
Da li sebe smatrate bogatim čovekom?
– Radim zaista mnogo, gotovo neprekidno, i sebe smatram dobrostojećim čovekom. Ne treba mi neko nenormalno bogatstvo. Želim normalan život, ali i čist obraz, da ne može niko da upre sutra prstom u mene.
Ko danas upravlja vranjskim DS-om, obzirom da ste vi stalno odsutni iz Vranja?
– Pa, ja. Nijedna ključna odluka se ne donese a da ja za nju ne znam.
Nisam zakeralo, pa da se bez mene baš ništa ne može. Moji saradnici samostalno donose odluke, i za njih imaju punu odgovornost. Ali, strateške političke odluke donosi Odbor kojim ja predsedavam. Ipak, imam puno poverenje u svoje saradnike, mada svi znaju da sam spreman da u svakoga izgubim poverenje i za najmanju sitnicu.
MOĆ
Obzirom da imate veliku moć, da li ste bili u prilici da je zloupotrebite? Recimo, prilikom dodeljivanja specijalizacije vašoj supruzi?
– Moja supruga završila je fakultet u roku, sa prosekom od oko devet. Neću da prihvatim da moja žena treba da bude žrtva i da ostane lekar opšte prakse, da joj se sruši svet. UO ZC-a usvojio je kriterijume za dodelu specijalizacija, i odgovorni tamo su imali uvid u to ko je šta radio. A moja supruga je ispunjavala sve te uslove. Suština je u tome da je bila dobar student, da je radila na hirurgiji, pa na PTO-u, i to je bilo važno prilikom dodele specijalizacija. Takav je bio splet okolnosti, i ništa drugo.
A te priče oko vaše advokatske kancelarije, da zastupate preduzeća pod ingerencijom DS-a?
– Od kako sam advokat, zastupam nekoliko firmi, što privatnih što državnih. Među njima je bila i Distribiucija, do skoro, a sada ne, jer su dali neprihvatljive tenderske uslove. Radim za Odbor za ljudska prava i „Astru“, nevladine organizacije, i nekoliko privatnih preduzeća koja ne bih pominjao. I to je sve, i ništa više. Zaista ništa.
Vi ste već imali prilike da pređete na rad u jedno ministastvo. Gde je vaša budućnost, ovde ili tamo?
– Ne znam. Ali sve sam bliže odluci da ostanem ovde, jer mi se čini i da se ovde stvari pomeraju nabolje. Mislim da Vranje i Vrnajanci zaslužuju da neki ljudi, koji bi lako mogli da odu, ipak žrtvuju nešto od sopstvenih benificija i mogućnosti boljeg života. Svakodnevno imam dobronamerne sugestija da treba da odem u Beograd, ali sam ipak bliži odluci da sa ozbiljnom ekipom ljudi dovedemo Vranje do toga bar da se ne stidimo da kažemo da dolazimo iz Vranja. Mislim da smo na dobrom putu da to i ostvarimo. Ovo će, ove četiri godine, biti dobra priprema za to, a nadam se da će posle toga Vranje postati grad u punom demokratskom kapacitetu.
UJAK
Čaršija je stalno kalkulisala da je vama Staniša Janjić, bivši direktor „Jumka“, veoma blizak rod, tačnije ujak.
– To je tačno, i ja to nikada nisam krio. Staniša mi nije rođeni ujak, nego su moja baba po majci i njegov otac rođeni brat i sestra. Ja se toga nikada nisam stideo, i mnogo sam naučio od njega u donošenju krupnih odluka. Ali, da nemam kvaliteta, nikada kod njega ne bih mogao da napredujem.
PROFIL
Goran Stefanović rođen je 30. maja 1972. godine u Vranju, gde je završio Ekonomsku školu, smer pravni tehničar. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Od 1998. godine radio je u „Jumku“, prvo kao referent, a potom i na mestima direktora uvoza, a kasnije i sektora uvoza i nabavke. Sopstvenu advokatsku kancelariju, u kojoj i danas radi, otvorio je 2002. godine. Član DS-a je od 1995. godine, a reaktivirao se marta 2005. godine. U decembru iste godine na Izbornoj skupštini stranke postaje predsednik OO DS-a u Vranju. u aktuelnom i prethodnom sazivu Skupštine Srbije bio je narodni poslanik DS-a. Oženjen je, i ima dva sina.
Glosa
Moja supruga završila je fakultet u roku, sa prosekom od oko devet. Ne mogu da prihvatim da bude žrtva mog položaja i ostane lekar opšte prakse, pa da joj se sruši svet
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.