Boban Mitić plakao u sudnici

Suzana me je gađala nekom tepsijom. Pala je pored mojih nogu. Tašta se sagla da je podigne. Mislio sam da hoće da me udari. Tad mi je pao mrak na oči

– Pošao sam biciklom do Krševice toga dana. Bilo je negde oko pet, šest popodne. Bio sam nervozan, cele prethodne noći nisam spavao. Usput sam svratio do seoske prodavnice, tu, u Rataju. Popio sam jedno pivo i kupio kolače deci. Bilo mi je mnogo teško bez dece. Bolela me duša. I srce me bolelo. Mislio sam da se sa Suzanom mirno dogovorim i da ih uzmem kod sebe, pošto je ona krenula stranputicom. Zapostavila ih je, nije je bilo briga, često ih je ostavljala same zaključane u kući. Sutradan je trebalo da se održi prvo ročište za razvod braka pošto je ona podnela tužbu. Kad sam joj rekao da hoću Lazara i Anđelu da vodim kući u Rataje, vrisnula je: „Samo preko mene mrtve“! Meni je onda pao mrak na oči i zapucao sam – izgovorio je Boban Mitić (34) iz Rataja prošlog ponedeljka u sudnici Okružnog suda u Vranju, gde mu se sudi za četvorostruko ubistvo.

INTERESOVANjE

Očekivano, suđenje Mitiću izazvalo je veliko interesovanje javnosti, a glavna
sudnica bila je tesna za brojne novinare i znatiželjnike. Novinarima je bilo dozvoljeno fotografisanje, blicevi su sevali desetak minuta, a Mitić je mirno pozirao. U publici, međutim, nije bilo nikog od rodbine ubice, osim nekoliko prijatelja i komšija.
Snežana Stamenković, zamenik okružnog javnog tužioca, pročitala je optužnicu koja ga tereti za teško ubistvo sa umišljajem i nedozvoljeno držanje oružja, a predsednik sudskog veća Goran Despotović predočio je Mitiću da može da se brani i ćutanjem. On je, međutim, jedva čujnim glasom rekao da će da objasni šta se sve dešavalo, te da nema primedbi na to što mu je za advokata po službenoj dužnosti određen Ljubiša Tomašević.
– Završio sam samo osnovnu školu. Nisam bio neki đak, jedva dovoljan. Upisao sam srednju tehničku u Bujanovcu, a onda me je jednog dana udario kamion. Odbacio me nekoliko metara. Bio sam i u bolnici, ali nisam imao teške povrede. Tada sam rešio da ne idem više u školu. Kupio sam ovce i posvetio se stočarstvu. Posle sam i od „Simpa“ uzeo još ovaca u zakup. Bilo ih je stotinak – započeo je svoju ispovest Mitić.
– Dobro, dobro, hajde nam sada pričaj o tome kako si upoznao Suzanu, u stvari, mi imamo podatak da si pre nje imao još dva braka – skoro očinskim glasom je sudija Despotović pokušao da preusmeri opširno Mitićevo izlaganje.
– Jesam se zabavljao sa jednom devojkom za vreme bombardovanja, živeli smo zajedno godinu dana ali nismo bili venčani – objasnio je Mitić.
A onda je, na iznenađenje svih prisutnih počeo da plače. Na nekoliko trenutaka svi su ostali bez reči.
– `Ajde, smiri se, hoćeš da napravimo pauzu da se umiješ i malo središ – prvi je tišinu prekinuo sudija Despotović.
– Neka, nastaviću – kroz suze je prozborio Mitić.
Suzanu je, kako je rekao, upoznao 2004. godine, jer je sa njenim ocem zajedno čuvao ovce.
– Otišao sam jednom kod njih na kafu, razmenili smo brojeve telefona. Tako je sve počelo. Ona me je ubrzo pozvala, otišli smo u kafić na piće. Zabavljali smo se oko dva meseca, bili smo zaljubljeni, a onda smo se venčali – nastavio je Mitić.
Problemi u braku su, tvrdi on, počeli odmah. Živeli su zajedno sa njegovim roditeljima i mlađim bratom, a prve čarke izbile su između Suzane i njegove majke. Svađale su se oko toga koja će da mesi hleb, koja da sprema kuću.
– Suzana nije htela ništa da radi. Naterala me je da pređemo u novu kuću, iako je tamo samo jedna prostorija bila osposobljena za stanovanje. Ubrzo su stigla i deca. Lazar se rodio 2005. a Anđela 2006. Sa nama je živela i Kristina koja je imala samo četiri, pet meseci – objasnio je Mitić.
Ali, Suzana je, tvrdi on, nastavila po starom.
– Nikad nije bila kod kuće, često sam zaticao decu zaključanu samu u kući, a prema meni je bila agresivna. Mojim roditeljima nije dozvoljavala da privire u kuću i da vide decu, iako su živeli na deset metara od nas. Kad sam je pitao zašto je takva i šta se to dešava, drsko mi je rekla da se to mene ne tiče. Trpeo sam sve to, nadajući se da će se stvari promeniti nabolje – plačnim glasom je posvedočio Mitić.

PIŠTOLj

U međuvremenu, on je pored Morave našao pištolj sa tri metka. Navodno, nameravao je da prijavi policiji, ali ga je Suzana odgovorila.
– Rekla mi je da ga ostavim, pošto čuvam ovce trebaće mi zbog vukova. A onda je ona uzela taj pištolj. Prvo je bio sakriven na terasi, ali ga posle nisam tu našao. Zakopala ga je negde u dvorištu – prisećao se Mitić.
Bračne razmirice su bile sve češće i žešće. Jednom je, po Mitićevoj priči, Suzana nasrnula na njega motikom.
– Nešto smo se posvađali. Zgrabila je motiku i pošla prema meni. Ja sam je gurnuo pa je pala i udarila glavom u ivicu od terase. Prijavila me je policiji i tvrdila da sam joj pretio pištoljem za koji je samo ona znala gde je. Pre nego što je došla policija iskopala ga je iz rupe u dvorištu. Policija je bila i oduzela pištolj, a ona je sa decom otišla u prihvatnu stanicu u Vranju. Tu je ostala tri nedelje – nastavio je sa suzama u očima Mitić.
– Molim vas, da li neko ima papirnu maramicu – zatražio je sudija Despotović.
Svi peisutni počeli su da prebiru po tašnama i džepovima, ali je maramice dala tužiteljka Stamenković.
– Dugujemo vam maramice, tužioče. `Ajde sad, šta je, tu je – konstatovao je sudija.
– Posle se vratila kod njenih u Krševicu. Zvala me je na njihovu slavu. Otišao sam i ponovo smo se posvađali. Sve vreme joj je zvonio mobilni, zvali su je njeni ljubavnici. Rekao sam joj da neću da dozvolim da deca žive sa njom. Onda se pojavio i Blagoje i udario me nekom letvom. Zvala je policiju, optužila me da je maltretiram i ponovo otišla u prihvatnu stanicu sa decom – rekao je Mitić.
Ovog puta se tamo zadržala sa decom tri meseca. U međuvremenu je podnela i tužbu za razvod braka, čije je prvo ročište trebalo da se održi dan pošto je Mitić izmasakrirao celu porodicu. Sve vreme su mu, navodno, sa skrivenih brojeva telefona stizale preteće poruke.
– Pretio mi je neki muški glas da će da me ubije, te da se oprostim od dece i Suzane. I ona mi je pretila – tvrdi Mitić.
Zbog toga je, kaže, kupio pištolj od izvesnog Dobrivoja Stojkovića iz Sobine. Za „zastavu 7,65“ i 15 metaka dao je 200 evra.
– Bilo mi je mnogo teško bez dece. Bolela me duša. Tog 16. marta došao sam u Krševicu oko 18 časova biciklom. U seoskoj prodavnici popio sam pivo i kupio deci keks i sok. Bicikl sam ostavio ispod puta, usred sela. Plašio sam se da ga neko ne ukrade – detaljisao je Mitić.
– Čekaj, ako si pošao da mirno razgovaraš što bicikl nisi ostavio kod njih u dvorištu – pitao je sudija Despotović.
– Pa, ne znam, plašio sam se da mi ga neko ne ukrade. Ušao sam u kuću, dao deci to što sam im kupio. Suzana je sedela na krevetu, ispred nje je bila Anđela, tašta je stajala pored mene, Lazar je bio kraj nje, a Kristina je bila u drugom uglu sobe. Rekao sam Suzani da hoću da uzmem decu, a možemo da se razvedemo. Rekla mi je da to ne dolazi u obzir i da može samo preko nje mrtve. Gađala me je nekom tepsijom. Pala je pored mojih nogu. Tašta se sagla da je podigne. Mislio sam da hoće da me udari. Tad mi je pao mrak na oči. Deca su vrištala. Pucao sam u Suzanu i kao kroz maglu video da pada Anđela. Onda sam se okrenuo prema tašti i ispalio i u nju hitac. Video sam da pada i Lazar. Više se ne sećam šta se tačno događalo, nasumice sam pucao. Prislonio sam pištolj na slepoočnicu, povukao oroz, ali više nije bilo metaka. Hteo sam da se ubijem. U tom trenutku je naišao Blagoje i pokušao da me poseče nožem. Samo me je, međutim, okrznuo i ja sam istrčao iz kuće – opisao je detaljno Mitić.
Uputio se kući u Rataje, ali je tamo već bila policija, pa je otišao u šumu. Skrivao se nekoliko meseci po raznim zemunicama, spavao po šumama i napuštenim kućama.
Mitićevo izlaganje je zbog nestanka struje prekinuto, a suđenje odloženo za 19. februar.

MASAKR
Mitić je, da podsetimo, 16. marta prošle godine, u porodičnoj kući svog tasta Blagoja Ristića u Krševici, ubio suprugu Suzanu (25), sina Lazara (3), ćerku Anđelu (2) i taštu Sunčicu (48). Kristinu (4), Suzaninu čerku iz prvog braka, teško je ranio, a devojčica je ostala bez desnog oka. Tast Blagoje preživeo je samo zahvaljujući tome što je ubici nestalo metaka!
Posle nezapamćenog masakra, Mitiću se izgubio svaki trag, a Ristićima je dodeljen dvadesetčetvoročasovni policijski nadzor.
Punih šest meseci se krio, iako je policija uveravala javnost da intenzivno traga za njim. Nagađalo se da se ubio, onda da je prebegao na Kosovo jer, navodno, među tamošnjim Albancima ima prijatelje, a „viđan“ je i u Makedoniji. Ispostavilo se, međutim, da je sve vreme boravio u okolini svog rodnog sela, skrivajući se po šumama i napuštenim kućama. Na iznenađenje svih koji su bili zainteresovani za ovaj slučaj, uhapšen je 26. septembra prošle godine u kući svojih roditelja, tačnije u pomoćnoj zgradi u dvorištu, i to dok je pomagao majci oko spremanja zimnice! Inače, mesec dana pre toga policija je zaključila da je porodica Blagoja Ristića bezbedna, te da nema više potrebe da policajci stalno dežuraju pred njihovom kućom.