Top lista nadrealista

Metodologija koju je koristio „Ekonomist“ vrednovala je poslovne prihode bez rashoda, ali zato na spisku najprofitabilnijih nema vranjske fabrike nameštaja

– Računali smo obim kompanija i njihove poslovne prihode umanjene samo za operativne troškove, ali ne i druge rashode, poreze, kamate na kredite, amortizaciju. Nismo računali ni dugovanja kompanija, njihove kratkoročne i dugoročne obaveze, pa smo izabrali 300 najvećih a ne najprofitabilnijih kompanija. Zato se vranjski „Simpo“ kotira tako visoko. Međutim, na spisku najprofitabilnijih kompanija Srbije nema vranjske fabrike nameštaja – objašnjava Biljana KORICA, urednica godišnjeg specijalnog izdanja Ekonomist media grupe (EMG), koji je i za 2007. godinu izabrao TOP 300 najvećih kompanija u Srbiji.

PAD

Kompanija „Simpo“, dakle, zauzela je 55. mesto na TOP 300 najvećih kompanija u Srbiji u 2007. godini, ispred DIV-a na 108. i „Alfa Plama“ na 192. mestu. U obrazloženju rangiranja preduzeća drvne industrije dati su podaci koji su presudno uticali na plasman „Simpa“ u odnosu na druga dva preduzeća drvne industrije koja su se našla na listi TOP 300, „Forma ideale“ i „Inter – Eksport“.
Prema podacima iz TOP 300, Kompanija „Simpo“, lider u proizvodnji nameštaja visokog kvaliteta, u 2007. godini ostvarila je prihod od blizu 100 miliona evra, što predstavlja pad od dva odsto u odnosu na prethodnu, 2006. godinu. Preduzeće zapošljava 4.986 radnika, što je 37 odsto od ukupnog broja zaposlenih u osam preduzeća drvne i papirne industrije koja su ušla u TOP 300. „Simpo“ ima negativan EBITDA (metodologija koja podrazumeva poslovne prihode umanjene za operativne troškove) koji iznosi 8,4 odsto. U 2007. ova kompanija je bila 26. izvoznik sa 20,4 miliona evra vrednosti izvoza – stoji u obrazloženju za plasman „Simpa“ na TOP 300 najvećih kompanija u Srbiji po izboru časopisa „Ekonomist“.
Dodatna objašnjenja metodologije za izbor 300 najvećih kompanija u Srbiji pruža Biljana KORICA.
– Poenta metodologije su poslovni prihodi, a ne profitabilnost. Dakle, ne ulazimo u rashode i dugovanja kompanija, već u najveći obim poslova. Na osnovu toga izabrali smo 300 najvećih kompanija u Srbiji, ne najprofitabilnijih. Ne računaju se, znači, poreske obaveze, kamate na kredite, amortizacija… Zato se „Simpo“ visoko kotira. Na listi profitabilnih srpskih kompanija nema „Simpa“ – kaže Korica.
Urednica EMG projekta dodaje „da „Ekonomist“ unazad nekoliko godina redovno bira TOP 300, jer treba da se zna koje su najveće kompanije u Srbiji“.

POKAZATELj

Nezavisno od primenjene metodologije za izbor TOP 300 za 2007. godinu, Rašo MILIĆ, sekretar Udruženja drvne industrije Privredne komore Srbije, ne skriva zadovoljstvo što je „Simpo“ na listi „Ekonomista“ zauzeo odlično 55. mesto.
– „Simpo“ je kompanija koja se dokazala proizvodnjom nameštaja visokog kvaliteta, opstaje decenijama na tržištu u nestabilnim uslovima, zapošljava više hiljada radnika i značajan je izvoznik, pa je izbor na TOP 300 apsolutno zaslužen. Vranjska fabrika, bez sumnje, lider je u proizvodnji nameštaja visokog kvaliteta u našoj zemlji – zaključuje Milić.
Opasku da ekonomisti kritikuju metodologiju za izbor najvećih kompanija, jer u širokom luku zaobilazi profitabilnost, pa nije realna, Milić uzdržano komentariše.
– To je njihovo mišljenje, to poštujem – kratak je sekretar Udruženja drvne industrije PKS.
Stručnjaci iz oblasti ekonomije kritikuju metodologiju koju je primenio „Ekonomist“ u izboru 300 najvećih kompanija u Srbiji. Mr Zoran STANIĆ, direktor brokerske kuće „Ist vest invest“, takođe spada u kritičare metodologije „Ekonomista“.
– Poslovni prihodi mogu biti izuzetno veliki, ali nisu nikakav pokazatelj. Tek ako postoji poslovna dobit, kompanija je profitabilna i znamo njeno realno stanje. Sam poslovni prihod, bez prikazivanja rashoda, dakle, ništa ne pokazuje, a može da pruži i netačnu sliku o uspešnosti – objašnjava Stanić.
I Miodrag ZEC, poznati ekonomista, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, osporava rangiranje „Ekonomista“.
– U ovakvom rangiranju, osim same metodologije koja vrednuje prihod kompanija bez loših stvari, postoji još jedan veliki problem, a to je uključivanje javnih monopolističkih preduzeća u izbor. Cene usluga i proizvoda ovih javnih preduzeća ne određuje tržište, već država. Zato mislim da se ti prihodi ne mogu upoređivati sa onima koje ostvaruju, recimo, akcionarska ili druga privredna društva. Naravno, greška je i u metodologiji, jer se ovakvim rangiranjem gubi razlika između velikog i uspešnog preduzeća. Vranjski „Simpo“ je veliko preduzeće, prema kapacitetima, broju zaposlenih, pa i ukupnim prihodima, ali nije tako uspešno, ne spada u red profitabilnih kompanija. Zbog greške u metodologiji ovo rangiranje kompanija na TOP 300 nije realno – smatra profesor Zec.
Realno ili ne, „Ekonomist“ je izvršio izbor, kako urednica ovog lista precizira, 300 najvećih kompanija u Srbiji, a ne najprofitabilnijih. Jedino, na kraju, nije rečeno šta se time želi kada svi, pa i odgovorni u „Ekonomistu“, znaju da je najčešće ogromna razlika između veličine i uspešnosti kompanija. U Srbiji smo se u to poslednjih godina naročito uverili!

LOŠE STVARI
U rangiranju veličine kompanija „Ekonomist“ u okviru projekta EMG za izbor TOP 300, primenjena metodologija polazi od poslovnih prihoda u jednoj godini, rasta poslovnih prihoda u odnosu na prethodnu godinu i broja zaposlenih radnika. Metodom EBITDA obračunava se zarada kompanija, ali bez uključivanja poreza, kamata na kredite, amortizacije, a ne računaju se ni negativne posledice depresiranja domaće valute koje snižavaju prihode izvoznika. „Simpo“ je 2006. imao ukupan prihod 8,5 milijarde dinara, ali i rashode od 8,4 milijarde. Ili, 2005. godine, ukupan prihod vranjske fabrike nameštaja iznosio je 6.381.247.000 dinara, ali je rashod dostigao 6.365.253.000. U 2007. godini ukupan prihod „Simpa“ bio je osam milijardi dinara, što predstavlja pad prihoda u odnosu na 2006. godinu.
Ekonomisti EBITDA metod označavaju „zaradom pre svih loših stvari“.

„SIMPOVO“ ĆUTANjE
Na adresu generalnog direktora „Simpa“ Slađana Disića uputili smo molbu da prokomentariše 55. mesto „Simpa“ na TOP 300 magazina „Ekonomist“. Do zaključenja lista nismo dobili odgovor iz Disićevog kabineta.