Povratak socijalizma

Poslodavci su ogorčeni i prete otpuštanjem radnika. U tom slučaju neće biti ni para, ni budžeta, ni javne potrošnje

Kada je Rasim Ljajić, republički ministar za rad i socijalno staranje, potpisao prošireno dejstvo netom potpisanog Opšteg kolektivnog ugovora (OKU), nije ni slutio kolika će se prašina oko tog rešenja podići u javnosti. Još manje mu je bilo za verovati da će svojevrsna „buna na dahije“ početi baš na jugu Srbije, iz tradicionalno tunjavog i do gluposti mirnog Vranja. Ali, baš tako se dogodilo. Protest pripadnika Opšteg udruženja preduzetnika Vranja, održan 17. decembra, očigledno je samo početak veoma oštrog sukoba onih koji pare traže, i onih koji pare moraju da daju, dakle poslodavaca i radnika. Klasni sukobi, u ovoj zemlji davno zaboravljeni, na ovaj način vraćaju se na velika vrata, i srpski tranzicioni kapitalizam, pored gole borbe za preživljavanje, sada dobija i novo lice, lice oštre klasne borbe do definiciji suprotnih strana. Opšti kolektivni ugovor o kome je reč potpisali su predstavnici Vlade, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca još u aprilu, ali se on tada odnosio samo na potpisnike sporazuma. Nekom političkom igrom, Ljajić je, čini se na mala vrata, odredbe tog ugovora učinio opštim, i one će od 1. januara naredne godine važiti za sve zaposlene i sve poslodavce. Novine koje OKU donosi nisu ni male, ni beznačajne, a neke od njih su potpuno ideološke, čak direktno antikapitalističke. Pored regresa, toplog obroka i sličnih socijalnih sigurnosnih ventila, vlast je ovoga puta poslodavcima nametnula i neke potpuno nerazumne stavke, koje su iz rečnika ovdašnjih ekonomista izbačene tako odavno. Naravno, sindikati sa oduševljenjem prihvataju ovakva, sada već zakonska, rešenja najavljujući da će OKU braniti kao Sveto pismo. Sa svoje strane, poslodavci takođe najavljuju oštru borbu, pa takva konstelacija obećava težak rat, koji je ovoga puta, začudo, krenuo baš sa juga zemlje, odakle nikada i ništa nije kretalo.

REŠENjA

Rešenja koja OKU donosi (vidi okvir), za jedne su spasonosa, a za druge kamen o vratu, zavisi sa koje strane se posmatra. Sekretar Opšteg udruženja preduzetnika u Vranju, Goran Veličković, smatra da je ove odredbe nemoguće sprovesti u praksi, jer poskupljuju poslovanje za oko 1.000 evra godišnje po radniku, što će, po njegovom mišljenju, mnoge naterati da se zamisle da li će dalje moći da posluju u ionako teškoj situaciji za poslodavce.
– Mi se borimo za kolektivna prava naših članova, a svako će za sebe da preračuna šta će i kako će raditi. Državne firme imaju veće plate, pa će se prekomponovati – zarade će u suštini ostati iste, samo će se stavke na platnom spisku razlikovati. Ali, tekstil, drvoprerađivači, obućari, koji imaju ionako male plate, biće u ogromnom problemu. Imaćemo smanjenje radne snage, u najmanju ruku – smatra VELIČKOVIĆ.
Mnogi od onih koji daju poslove smatraju da je ovde u pitanju povratak socijalizma na mala vrata, i da je to, zapravo, cena koju je liberalna Srbija morala da plati kada je pristala da pravi Vladu sa socijalistima i penzionerima. Neke od stavki iz novog OKU inkopatibilne su sa Zakonom o radu, a ugovor koji ima sumnjivu validnost, jer je Unija poslodavaca organizacija sa sumnjivim legalitetom, i teško da može da kaže da predstavlja sve poslodavce, sada je nametnut i onima koje niko ništa nije pitao kada je on donošen.
Sa druge strane, sindikati su vrlo zadovoljni činjenicom da je OKU uopšte donet, a potom još i više time što će on važiti za sve, a ne samo za potpisnike sporazuma. U Vranju je neposredno posle protesta preduzetnika održan i seminar za sve sindikalce na temu kako pregovarati sa poslodavcima o novom OKU. Ovoga puta, oba glavna sindikata u Srbiji, i „Nezavisnost“ i SSS našli su se na istoj strani.

SVE SILE

Novica MITIĆ, šef vranjske „Nezavisnosti“, kaže da već ima nagoveštaja da „druga strana“ neće poštovati sporazum, ali da je sindikat spreman da ga „brani svim silama“.
– Znamo da mnoge stvari iz OKU-a nisu realne, ali, da li je plata od 100 evra realna, iako je čak i ispod zakonskog minimuma? Kamo sreće da ljudi mogu sami da plate hranu na poslu! Moramo da se borimo za ovo, jer su radnici bačeni na margine – mišljenja je Mitić.
Sagovornik „Vranjskih“ je svestan da OKU donosi neviđene tenzije na srpsku privrednu scenu, ali kaže da „poslodavci nemaju čega da se boje, a radnici nemaju šta da izgube“.
I Mirjana Dimitrijević, predsednica SSS u Vranju, smatra da je OKU dobar dokument, koji konačno uvodi kakvu – takvu zaštitu radnika.
– Bićemo potpuno zadovoljni tek kada OKU počne da se primenjuje. Lično verujem da je sporazum primenljiv u praksi. Pa on je povoljan za radnike koje mi zastupamo – kaže Dimitrijevićeva.
Ali, ma za koga povoljan, sporazum je već izazvao ozbiljne tenzije, a naročito njegova odredba da poslodavac mora da deli svoju dobit sa zaposlenima, što u praksi nigde ne postoji još od pada berlinskog zida.
– Hoće li sa nama deliti i gubitak, ako ga ima – pita se jedan od sagovornika „Vranjskih“?
U čitavu priču umešala se i lokalna vlast, makar posredno. Naime, lokalni ministar za privredu i preduzetništvo, Perica Janković, je i predsednik UO Opšteg uduruženja preduzetnika, i sa te funkcije bio je prisutan sastanku u Asocijaciji preduzetnika, udurženju koje okuplja oko milion zaposlenih. Ipak, Janković kaže da za sada lokalna vlast po ovom pitanju nema određen stav.
– Da prvo vidimo šta je i kako je, pa ćemo zauzeti stav i po tom pitanju – jasan je Janković. I tako, okolo naokolo, i eto socijalizma kako ponovo kuca na vrata. Topli obrok i regres ukinuti su još za vreme vlade Zorana Djinđića, delidba zarade ukinuta je još posle Lenjinove smrti, pa ostaje nejasno zašto se sada te kategorije vraćaju na veliku scenu.
Kako sada stvari stoje, mala je verovatnoća da će ugovor uopšte biti spoveden u delo. Razlog je jasan – nema para. Kada poslodavci počnu da zavrću slavine, a može im se, radnici će sami tražiti načina da se manu ćorava posla i da ipak uspeju da zarade, makar šta. No, bilo kako bilo, da će biti dobro, neće.

OBAVEZE
Prema opštem kolektivnom ugovoru, koji će za sve subjekte u Srbiji važiti od 1. januara naredne godine, poduži je spisak onoga što poslodavac mora da obezbedi svojim zaposlenima. Ovo je samo deo obaveza poslodavaca:
– „topli obrok“ u visini od 15 odsto prosečne plate u Srbiji
– regres u visini 75 odsto prosečne plate
– za rad na praznike, 120 odsto od osnovice, i najmanje 30 odsto za noćni rad
– 0,5 odsto plate za svaku godinu minulog rada
– dnevicu za službeni put u visini od 5 odsto proseka Srbije
– za terenski dodatak najmanje tri odsto
– 65 odsto od plate za vreme prekida rada do koga nije došlo krivicom zaposlenog
– 0,15 odsto iz mase zarada poslodavac mora da odvoji za prevenciju invalidnosti
– 0,5 odsto na svaku isplaćenu zaradu na Fond za razvoj demokratskih industrijskih odnosa

DRAGAN ALEKSIĆ: TRAŽIĆU ZATVARANjE SVIH FIRMI!
Odakle tolika ogorčenost ovakvim zakonskim rešenjima?
ALEKSIĆ: Ovo je nerazumno rešenje, neprimereno, jer zadire čak i u sigurnost privatne imovine. Ovo je kao neka volšebna revolucija, da se ukine kapitalizam i na mala vrata vrati socijalizam. Pod plaštom brige za radničku klasu, na delu je ustvari otimanje od onih koji su sve što imaju stekli teškim radom.
Hoće li se OKU primenjivati u praksi?
– Mišljenje je renomiranih revizorskih kuća da to mora da se poštuje. Čujem, bilo je velikih podela čak i u vrhu države, i mnogi iz vlasti su tvrdili da pojma nemaju o odredbama OKU-a. Bruka je i sramota što se ovo dešava, ma ko koliko bio neobavešten. Ipak, verujem da će odluka biti poništena, jer da ovako nešto ovde, danas, nekome pada na pamet, to nema nigde više na svetu.
Kakav očekujete da bude odgovor preduzetnika na ovaj izazov?
– Nećemo više da radimo. Prvo, ja ću lično predložiti da svi damo totalni otkaz svim radnicima. Tada, neće biti ni para, ni budžeta, ni javne potrošnje, za to ću rešenje ja lično da se zalažem, jer ovo, ova tiha revolucija, zaista nema nikakve svrhe. Pa ovo je kao 41. godine, a znamo dokle nas je takva pamet dovela.

ANALIZE
Potpisivanje proširenog dejstva OKU je opasno i štetno i nije primereno sadašnjim privrednim uslovima u Srbiji, ocenio je ekonomista Mihail Arandarenko, na predstavljanju novog broja „Kvartalnog monitora“. Arandarenko je rekao da bi uvođenje regresa i toplog obroka kao obaveze preduzeća povećalo troškove rada u proseku 20 odsto, odnosno 7.000 dinara po zaposlenom. Minimalna plata, prema ovim računicama, porasla bi na 61 odsto prosečne plate, a sada je 700.000 zaposlenih ispod tog nivoa, što znači da bi njihovi poslodavci imali finansijskih problema da ispune odredbe OKU i isplate zaposlenima bar minimalne zarade, objasnio je ovaj stručnjak.
– Prema optimističkim prognozama, ispunjavanje odredaba OKU dovelo bi do toga da inflacija vrati realne plate u stare okvire, a prema pesimističkom ishodu, usled šoka, pale bi i realne plate i zaposlenost – ocenio je Arandarenko, inače saradnik ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Sa ovakvim prognozama slažu se i drugi sagovornici „Vranjskih“. Tako, direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević nije želeo da komentariše aktuelna rešenja OKU, ali je podsetio da je još 2006. godine na tu temu napravio obimnu studiju pod nazivom „Predlog OKU je ekonomski štetan“. On je tu, na visini plate od 200 evra, pokazao kako se pomoću OKU novac umesto u investicije, prebacuje u javnu potrošnju. Uprošćeno, ako recimo poslodavac ima mesečni trošak po radniku od 7.000 dinara više nego ranije, na pun broj zaposlenih u Srbiji u te svrhe isplatiće se novac kojim bi se moglo otvoriti preko 150.000 radnih mesta godišnje.
Ekonomski analitičar „Politike“ Miša Brkić kaže da nije detaljno upoznat sa odredbama OKU-a, ali da se po beogradskoj poslovnoj čaršiji on opisuje kao „katastrofalan, sa nesagledivim posledicama“.