Ogrevni automobil

Javna je tajna da se u seči šuma, naravno onoj nelegalnoj, zarađuju velike pare, da su interesi i povezanost aktera na visokom nivou, i čovek ne mora da ima šumarski fakultet da bi video razmere propasti ekosistema usled besomučne seče šuma

U noći između 1. i 2. oktobra tekuće godine, oko 01,05 sati, u dvorištu porodične kuće u naselju Odžinka, šumarskog inženjera Dragana Arsića, zaposlenog u Šumskom gazdinstvu (ŠG) Vranje, od strane nepoznatih počinilaca zapaljeno je njegovo vozilo marke „daevu matiz“, i pričinjena je, po proceni policije, šteta od oko 1.500 evra, obaška uznemirenje i strah Arsićeve porodice. Policija je Opštinskom javnom tužilaštvu u Vranju podnela prijavu protiv NN lica za krivično delo izazivanje opšte opasnosti, i za sada je istraga u toku. Paljenje automobila je, inače, postao omiljeni sport NN piromana u Vranju, kojima, posle nekih desetak slučajeva paljenja automobila, kuća i lokala, nadležni organi nikako da uđu u trag. No, to je već opšte mesto, ali trag priče o paljenju automobila Arsića, skrenuo je na planinske staze i bogaze takozvane „šumske mafije“, velikih interesa u legalnoj i nelegalnoj seči šume na području ŠG Vranje.

ZASTRAŠIVANjE

„Vranjske“ su o velikim malverzacijama u ŠG Vranje pisale u nekoliko navrata, a najpoznatija od mnogih afera u ovoj firmi je od leta 2007. godine, na području Petrove gore, i šteta je tada, nezvanično, procenjena na oko 250.000 evra! Ni Beograd nije mogao da ostane gluv na ovo, pa su na terenu boravili revizori iz „Srbijašuma“, a rezultat su bile suspenzije i prekršajne i krivične prijave protiv šumarskih inženjera, tehničara i šumara, odgovornih za ovo pustošenje.
Tu se prvi put u „šumskim aferama“ pominje i ime Dragana Arsića, pošto je dotični bio predsednik komisije za primopredaju Svetoilijskog šumarskog rejona. U izveštaju, između ostalog piše – „na svim ovim mestima zatekli smo bespravne seče velikih razmera koje u velikom delu imaju karakter pustošenja šuma, kao i veliki broj svežih bespravno urađenih kamionskih puteva“. I, ono što je najznačajnije – „moram da naglasim da je rad komisije od samog početka bio izložen brojnim i različitim pritiscima, pa i pokušajima zastrašivanja, koji su očigledno dobro organizovani i osmišljeni“. Dakle, donkihotski put Arsića u sprečavanju bespravne seče šuma, već je počeo pre ovog skandala.
Javna je tajna da se u seči šuma, naravno onoj nelegalnoj, zarađuju velike pare, da su interesi i povezanost aktera na visokom nivou, i čovek ne mora da ima Šumarski fakultet da bi video razmere propasti ekosistema usled besomučne seče šuma. Tako su na sve nepravilnosti u radu ŠG Vranje upozoravali i meštani MZ Tesovište i Drenovac, dopisima Šumskom gazdinstvu, inspekcijama, tužilaštvu, Opštinskom veću… „Opustošene su planine Oblik i Grot, zbog neplanske seče i ogoljavanja terena, kapacitet vode sa izvora počeo je da opada, putevi koje meštani koriste za svoje potrebe su onesposobljeni, usled prolaska kamiona i traktora koji prevoze ogrevno drvo. Seču šume vrše privatna lica, seku se stabla koja se mogu oceniti kao tehnička gradnja, a završavaju kao drvo za ogrev“. Dragan Arsić se, kao revirni inženjer na Obliku, službenim putem pridružio ovim apelima, dopisima nadređenima još iz 2006. godine, u kojima se kaže – „na ovom rejonu šumar potpuno samovoljno pravi šumske puteve, nastavlja sa slobodnom sečom nedoznačenih stabala. Stoga vas pozivam da izađemo na teren, kako bismo se zajednički dogovorili o eventualnom preduzimanju mera sanacije i zaštite“. U napomeni stoji – „niko nije izašao od pozvanih na teren, ni 2006, ni 2007. godine, a radi se o Aleksandru Markoviću i Slobodanu Nikoliću“.
Ova će se imena, inženjera u ŠG Vranje, kao i još po koja, pominjati i dalje u ovoj priči, a neimenovani šumar je Zoran Tomić zvani „Surča“, koji je u dokumentima oko bespravne seče drva na reonu Oblik, pominjan od 2002. godine. I ne samo tamo. Bilo na kom rejonu gde je Tomić bio čuvar šume, od 2002. godine osnivane su komisije da po pritužbama ispitaju njegov rad, ukupno pet. Vest u dnevnom listu „Alo“ od 21. jula 2008. godine, glasi: „Okružno javno tužilaštvo u Vranju podnelo je zahtev za pokretanje istrage protiv Zorana Tomića, šumara u vranjskoj Šumskoj upravi, zbog zloupotrebe položaja i falsifikovanja isprave. Osumnjičeni je od 2004. pa do kraja 2007. godine većem broju nepoznatih ljudi dozvolio da na mestima Oblik, Sekirje i Mala Reka bespravno seku šumu“. I ne samo to, već obavešteni izvori iz ŠG Vranje tvrde da Tomić raspolaže, naravno ne na svoje ime, i traktorom za prevoz drveta. Tomić je, inače, glavni i jedini šumar za privatne šume na teritoriji Opštine Vranje.
Dragan Arsić je i dalje slao dopise nadležnima, u kojima je pokušavao da skrene pažnju na nepravilnosti u radu u svom rejonu. Očevici svedoče da ga je Tomić u više navrata, prilikom Arsićevih intrvencija na terenu, vređao i psovao, iako mu je Arsić formacijski nadređeni.
-Onda su osnivane takozvane komisije – kaže izvor „Vranjskih“ iz ŠG Vranje – koje su po pravilu odbijale primedbe Arsića, a tu se javljaju sve ista imena: inženjeri Aleksandar Marković, bivši direktor ŠG Vranje Zvezdan Mladenović, Slobodan Nikolić, Stojadin Mitić, Bojan Anačkov, a u nekima i objekat prijave – šumar Zoran Tomić.

DRŽ`TE LOPOVA

Jedna komisija je, kaže se u dokumentu, povodom pritužbi meštana izašla na „licu mesta“, i zaključila da podnosioci „nisu u pravu“. Dragan Arsić, kao član komisije, nije potpisao ovaj zapisnik, već je nastavio sa dopisima nadležnim organima, zbog uništavanja šuma.
No, „imperija uzvraća udarac“, kako kaže onaj marsovski film, i osniva se komisija za primopredaju Obličkog šumarskog regiona, Zapisnik br. 1559, potpisan od strane 14 radnika ŠG Vranje, inženjera, tehničara, šumara, geometara, ali je falio 15. potpis – revirnog inženjera Djorđa Djorđevića. U prigovoru na zapisnik, Djorđević piše: „Nemoguće je da posle 10.062 bespravno posečena panja, samo u devet mernih odeljenja, pisci ovog zapisnika na kraju konstatuju da na rejonu Oblik ne postoji generalno gledano manjka u prodaji – realizaciji drvne zapremine„, međutim, na osnovu tog zapisnika, podnete su prekršajne prijave protiv Dragana Arsića i Zorana Tomića, a Djorđević je postao „kolateralna šteta“. Protiv njega i Arsića, Republička šumarska inspekcija podnela je krivične prijave, dok se ostali inženjeri, pomenuti u svim dosadašnjim aferama, nigde ne pominju.
„Pitanje svih pitanja“, stoji u dopuni izjave Arsića datoj Policijskoj upravi u Vranju povodom famoznog Zapisnika 1559, „zašto je komisija prekinula rad posle pregledanih samo 15-16 posto površine Obličkog rejona, kada posle pregledanih devet, ima još najmanje 10 takvih odeljenja u kojima ima još toliko bespravno posečenih panjeva“?
Cela priča, na kraju, liči na „drž`te lopova“; Arsić, koji je godinama upozoravao na zloupotrebe u ŠG Vranje, sada je izložen šikani, profesionalnoj i porodičnoj. Premešten je sa revira „Granična šuma 1“, Oblik, na revir „Kukavica“ u Vladičinom Hanu, što u svojim pisanim izjavama smatra degradacijom i svojevrsnim pritiskom „organizovane grupe“ da ga eliminiše sa njenih atraktivnih područja za zloupotrebu šuma; Djorđe Djorđević je, pak, iz revira „Granična šuma 2“, iz Devotina premešten u Krivu Feju. Nezgodni svedoci se udaljavaju.
Zašto? Pa, govore cifre, po tvrdnjama izvora iz ŠG Vranje, „frizirane“ od strane večitih pomenutih sastavljača zapisnika, od kojih svako ima, ili je imao, po neku krivičnu, prekršajnu prijavu, ili iz samog JP „Srbijašume“ upozorenje pred otkaz, a još uvek su tu gde su, samo ova dvojica nisu; e pa, ta ekipa nema prijave od strane Republičke šumarske inspekcije, a Arsić i Djorđević jedini imaju. Da nema neka „tajna veza“, što kaže stari hit…
Poznavaoci tvrde da je ukupan godišnji obrt na teritoriji ŠG Vranje između šest i osam miliona evra; afere se nižu – Masurica je 2006. bila „teška“ 1.050.000 dinara; pošumljavanje finansirano iz NIP 2007, u kome su fiktivno povećane pošumljene površine da bi se izvođačima radova na pošumljavanju pribavila imovinska korist (citat iz dokumenta tužilaštva), izvođači „Južna zvezda“ i „Munja“ iz Vranja; doneto rešenje o sprovođenju istrage, osumnjičeno šest inženjera i dva tehničara, šteta procenjena na 1.200.000 dinara. Do danas, nikom ništa. Najnoviji slučaj, iz septembra 2008. – na području sela Suharna i Novo Selo, otkriveno 1,5 kilometara nelegalno posečenog ogrevnog drveta u visini od jednog metra. Šteta, 1.600.000 dinara. Zapisničari, pomenuti inženjeri u saradnji sa pojedinim republičkim šumarskim inspektorima, a izvori iz ŠG tvrde da je šteta drastično umanjena.
Šta smo ono počeli? A da, ko je i zašto zapalio automobil Draganu Arsiću?

FABRIKA BEZ OGRADE

Dragan Arsić i Djorđe Djorđević, i pored upornog nastojanja „Vranjskih“ da čuju i njihovu verziju, odbili su da govore za novine, izgovarajući se Statutom JP „Srbijašuma“ i naredbama generalnog direktora, po kojima je zaposlenima strogo zabranjeno da komuniciraju sa državnim organima i sredstvima javnog informisanja van rukovodećih organa preduzeća.
-Praktično – kaže Zvonimir CVETKOVIĆ, direktor ŠG Vranje – ovde nema zaposlenog kome nije podneta prijava, krivična, prekršajna, ili disciplinska, iz preduzeća. Pa svako može da podnese prijavu! Uostalom, ja sam na ovom mestu od februara 2008. godine, i ono što znam o slučaju Oblik, to je da je 2005. došlo do snegoloma,koji je izazvao izvalu stabala. Morali smo da zavedemo, kako mi kažemo, šumski red, saniranje šume. Šumar Zoran Tomić je do avgusta 2007. godine bio na tom rejonu. Bez evidencije, i bez kontrole revirnog inženjera, prvo je to bio Bojan Anačkov, a zatim Dragan Arsić, Tomić je prodavao ogrevno drvo. Po pravilniku, jednom godišnje se vrši kontrola na reviru, a tamo nije izvršena tri godine! Počelo je propadanje drvne mase, i kada je na kraju došao inspektor iz resornog ministarstva, naložio je šumarskim inspektorima da svima po hijerarhiji, od šumara do direktora, podnesu prijave.
-Tom prilikom – nastavlja Cvetković – dva inženjera i dva tehničara dobili su otkaze ugovora o radu. Zoran Tomić prebačen je na Sobinski reon, avgusta 2007, zbog 80 kubika ogrevnog drveta, bespravno posečenih. Po službenoj dužnosti, mi smo njemu septembra podneli krivičnu prijavu. Inače, šumarstvo je niskoprofitabilna grana, ma šta neko o tome mislio. Bruto prihod ŠG Vranje je, recimo, oko 2.700.000 evra godišnje, limitirani smo desetogodišnjim planovima o dozvoljenoj seči šume. Nama, sa svim troškovima, ostaje samo šest do sedam evra po kubiku. O neplanskim sečama ne mogu da pričam, jer ih u poslednjih osam meseci nije bilo. Uostalom, šuma vam je fabrika bez ograde i žice; nema šume gde nešto nije neplanski posečeno, ali to je u promilima.