Biznismeni iz Skupštine

Vranjski poslanici do sada sa skupštinske blagajne podigli su blizu 20.000 evra. Milan Nikolić na zasedanjima proveo najviše, 126 sati i 24 minuta, Stefanović sedeo u sali 80 sati, a Mojsilović 71 sat i 17 minuta

Trojica narodnih poslanika iz Vranja podigli su od početka godine 1.569.720 dinara (oko 20.000 evra) sa blagajne Narodne skupštine Srbije, kaže se u pismenom odgovoru na pitanja „Vranjskih“ iz administracije najvišeg državnog zakonodavnog tela. Zvanični podaci govore da je u periodu januar – septembar Goranu STEFANOVIĆU, predsedniku vranjskih demokrata i advokatu, isplaćeno ukupno 780.973 dinara, dok su približnu svotu podigli lokalni čelnik Nove Srbije, Radoslav MOJSILOVIĆ (482.682 dinara) i socijalista Milan NIKOLIĆ (306.065) zajedno. Kada obični smrtnici, a posebno oni koji primaju petnaestak hiljada dinara mesečno, čuju za ovako astronomske cifre, zapitaju se s pravom čime su ih predstavnici naroda zaslužili. U svemu treba najpre znati za podatak finansijskih stručnjaka da jedan narodni poslanik godišnje košta srpske poreske obveznike oko 54.000 evra, što je otprilike 4.500 evra mesečno u bruto iznosu. Kada se od ovoga odbiju zdravstveno i socijalno osiguranje, te iznosi za razne takse, svaki narodni poslanik dobije mesečno oko 1.500 evra. Oni te pare dobijaju za težak i odgovoran posao (barem bi tako trebalo biti), međutim, mnogi građani koji pojedine poslanike i ne vide za skupštinskom govornicom ne znaju efekte i rezultate njihovog angažovanja, a praktično ih sami plaćaju.
Treba znati da pored osnovne plate, dnevnica i paušala koji sleduju za rad sa biračima na terenu, veliki broj poslanika iz unutrašnjosti naplaćuje putne troškove, kao i naknadu za odvojeni život. Tu su još neke sitne privilegije tipa službeni mobilni telefoni, korišćenje fiksnih telefona u poslaničkim radnim prostorijama. Treba znati i da poslanici sa strane u Beogradu iznajmljuju stan (trojica, četvorica za zakup plaćaju i do 450 evra mesečno, s tim što onda nemaju pravo na putne troškove)), ili pak plaćaju hotel gde noćenje košta otprilike 50 do 70 evra.
Stefanović ima objašnjenje za novac koji je podigao sa skupštinske blagajne. Najpre, on podseća da je bio poslanik i u prethodnom skupštinskom sazivu pa su mu i primanja do juna, kada je formiran aktuelni saziv, uračunata u pomenutih 780.973 dinara. On je inače 485.680 dinara podigao na ime plate, 61.791 dinar za dnevnice i 233.502 dinara za putne troškove. U skupštinskom dopisu se kaže da je Stefanović na stalnom radu u skupštini, ali on upozorava da to ne znači i punu platu.
– Primam 80 odsto od plate – kaže Stefanović – jer se uporedo bavim advokaturom. Inače, mislim da su možda plate poslanika velike i malo nerealne, ako se to gleda iz vizure običnih građana koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Uostalom, moja stranka stoji na stanovištu da plate poslanika u trenutku aktuelnih ekonomskih teškoća za ovu zemlju ne treba povećavati. Ako, pak, znate da je reč o poslu koji zahteva veliku žrtvu, samostalan život i odvojenost od porodice, veliku odgovornost i angažovanje, stvari izgledaju drugačije. Skupština, posebno u poslednje vreme, radi vrlo intenzivno, a ja nisam propustio nijedno zasedanje. Uz to, član sam i dva skupštinska odbora na čijim sam sastancima redovan, pa je to dodatni napor.

ANGAŽOVANjE

I Nikolić je bio poslanik u prošlom skupštinskom sazivu. Njegov dvostruko manji finansijski teret za državu od Stefanovića možemo pravdati time što ne prima platu u skupštini, već u „Simpu“. Nikolić nije ni podneo zahtev Administrativnom odboru skupštine za ostvarivanje prava na zaradu, pa je u periodu januar – septembar podigao „svega“ 306.065 dinara – 95.029 dinara na ime dnevnica i još 211.036 dinara za troškove prevoza.
– Plate sam se odrekao, jer radim u „Simpu“. Istovremeno, vrlo sam angažovan u Skupštini, što na sednicama, što u četiri skupštinska odbora čiji sam član. Što se tiče visine poslaničke plate, a mislim da je trenutno osnovna plata oko 80.000 dinara, smatram da i nije puno ukoliko se neko zaista odgovorno bavi ovim poslom. Poslanička funkcija je vrlo odogovorna i podrazumeva ozbiljan rad u skupštinskoj sali, odborima, sa građanima na terenu, tako da u zavisnosti od toga ko kako pristupa obavezama možete govoriti zaslužuje li tu platu ili ne, da li je ona velika ili mala – mišljenja je Nikolić.
Podsećamo da predstavnici naroda imaju pravo na naknadu troškova službenog putovanja zbog učešća na parlamentarnim sesijama, sednicama odbora, kao i za po dva sastanka poslaničkog kluba uoči sednice skupštine. Ovim pravom obuhvaćeni su troškovi za korišćenje automobila od 15 odsto od cene litra goriva po obračunskom kilometru. Ukoliko sednice Skupštine ili odbora traju nekoliko dana, ovo pravo se priznaje samo za dolazak u Beograd i povratak kući. Za ostale dane rada narodni poslanik ima pravo na naknadu ovih troškova najviše za 250 kilometara, ukupno u oba pravca. Međutim, poslanici čije je prebivalište na udaljenosti većoj od 125 kilometara od Beograda imaju pravo na ovu nadoknadu ukoliko podnesu odobrenje predsednika poslaničke grupe i prilože putni nalog s odgovarajućim dokazom. Ta mera je uvedena pošto je u prethodnim sazivima utvrđeno da neki poslanici (gde su prednjačili Vranjanci i drugi poslanici sa juga Srbije) dižu pozamašne svote sa skupštinske blagajne na ime troškova za benzin. Retko koji predstavnik naroda je spreman da štedi, iako svi imaju pravo na besplatan prevoz u drumskom, železničkom, javnom gradskom i rečnom saobraćaju. Radije putuju vlastitim automobilom, što im donosi dodatni novac na računu.
Poslanik Mojsilović je od juna, kada je nakon majskih izbora dobio mandat, primio ukupno 482.682 dinara – 204.784 dinara je njegova zarada, isplaćeno mu je i 61.817 dinara na ime dnevnica i 216.081 za troškove prevoza do Beograda.
-Na stalnom sam radu u Skupštini i primio sam dosad tri i po plate i isto toiliko paušala, a to je na mesečnom nivou zajedno oko 106.000 dinara. Kada krenem na zasedanje, pravog dana dobijem 13.000 dinara na ime troškova puta za oba pravca, plus 2.180 dinara na ime dnevnice. Svaki naredni dan poslaniku se priznaje po 250 kilometara za oba pravca, bez obzira odakle dolazi i koju razdaljinu pređe, što je uvedeno zbog zloupotreba poslanika u ranijim sazivima. Tako na ime dnevnice i isplate tog troška dobijem 6.100 dinara za naredne dane. Tim parama treba platiti hotel, a znate koliko to košta, te podmiriti dodatne troškove po Beogradu koji je jako skup grad. Tu je i amortizacija za automobil. Ljudi, uzgred, treba da znaju da se često dešava da završimo sednicu pa ja odem kući, a stigne poziv da se vratim, recimo na sastanak nekog odbora ili poslaničkog kluba, iako sam već stigao u Vranje – kaže Mojsilović.

ZLOUPOTREBE

On dodaje da neki poslanici pribegavaju zloupotrebama i tako stvaraju lošu sliku o srpskim parlamentarcima i to najviše zbog činjenice da svaki predstavnik naroda ima pravo da prisustvuje sastanku bilo kog skupštinskog odbora, „čak i kad nije član istog“.
– Zbog toga stalno putuju u Beograd, naplaćuju troškove i dnevnice i kad nema sednice skupštine. To uglavnom čine radikali i poslanici nove stranke SNS koja se odvojila od njih. Na kraju, nije poslanička funkcija toliko strašno plaćena kako se misli. Ako kažem da je članstvo u Upravnom odboru JAT-a, recimo, pa i u nekim drugim jakim državnim firmama teško 500.000 dinara mesečno, a sednice se drže jednom u šest meseci, onda je sve jasno.
Istina je da se većim primanjima smanjuje korupcija u društvu i da je to princip u većini razvijenih zemalja. Ljudi na ključnim mestima treba da imaju više novca, ali se u odnosu na druge zemlje u regionu Srbija veoma ističe po (preko)brojnosti svoje administracije. Ona se, uz to, ne može pohvaliti visokom profesionalnošću. Paradoks je i činjenica da se funkcioneri, neki i posle dvadeset godina bavljenja politikom u višestranačju, i dalje „hvale“ kako nisu profesionalni političari, iako bi ka profesionalizmu trebalo da teže kako bi opravdali visoka primanja. Vranjanci u ovoj priči, po mišljenju mnogih, ne predstavljaju izuzetak.

NIKOLIĆ „NAJJEFTINIJI“
Prema podacima skupštinske Službe za elektronsko glasanje i evidenciju, najlenjiji poslanik u proteklom periodu bio je narodni poslanik SRS, Veran Panić, koji je za četiri meseca u skupštinskoj klupi proveo svega 35 minuta. To znači da su građani minut njegovog poslaničkog angažovanja plaćali oko 15.000 dinara. Od Vranjanaca, najredovniji je Milan Nikolić, na trećem mestu među svim poslanicima sa provedenih 126 sati i 24 minuta u skupštinskoj sali. Stefanović je u novo msazivu u sali proveo 80 sati, a Mojsilović 71 sat i 17 minuta. To praktično znači da, imajući u vidu primljeni novac na ime plata, dnevnica i troškova puta, poreske obveznike najmanje „košta“ Nikolić čiji sat angažovanja u skupštini košta nešto preko 2.400 dinara. Sat Mojsilovićevog vremena u skupštini je oko 7.000, dok je „najskuplji“ Stefanović sa preko 9.700 dinara. Njemu i Nikoliću, međutim, treba odbiti polovinu sume, jer su bili poslanici i u prethodnom skupštinskom sazivu. Inače, minimalni sat rada u Srbiji košta 73 dinara.

KAO BUBREG U LOJU
Novica MITIĆ, glavni poverenik Sindikata „Nezavisnost“ za Pčinjski okrug i osvedočeni borac za radnička prava, kaže da je lično upoznat sa imovinskim statusom aktuelnih republičkih poslanika iz Vranja.
– Znam da žive kao „bubreg u loju“. Sramota je što imaju takva primanja i privilegije, a od Boga greh što istovremeno radnička klasa bukvalno nema od čega da živi. Uz to, kada već imaju tolike plate, poslanici iz Vranja bi svojim angažovanjem trebali da se oduže građanima koji su im na izborima na neki način ukazali poverenje i omogućili im da budu to što jesu, ali oni to ne čine.
Neki lokalni politički prvaci iz opozicije donekle opravdavaju dobru plaćenost poslaničke funkcije.
– Grad ima samo tri narodna poslanika koji obavljaju odgovoran posao. Svi govore godinama o njihovim platama, a niko o primanjima bankara, direktora jakih firmi – kaže nenad STOŠIĆ, potpredsednik lokalnog DSS.
Nadica STOŠIĆ, član OO LDP, smatra da najviša državna administracija treba da ima visoke plate.
– Poslanici sa juga Srbije nisu krivi što žive ovde i što su njihovi troškovi za gorivo veći u odnosu na druge. Valjalo bi samo uvesti bolju kontrolu u isplati putnih troškova, kako ne bi bilo zloupotreba. Kada je reč o platama, one su korektne jer poslanici zastupaju interese građana Srbije. Što su oni gori od naše gradske administracije koja ima veće plate od poslanika.