Vranje (ni)je Zrenjanin

Nekolicina bivših direktora „Jedinstva“ još uvek je pod istragom u vezi izgradnje OMV pumpe, ali u ovoj fazi postupka nije poznato koje su okolnosti tog slučaja sporne

Priča o tome kako je vranjskom autoprevozniku „Jedinstvo“, odnosno posredno multinacionalnoj kompaniji OMV pre dve godine odobrena izgradnja benzinske pumpe kod glavne autobuske stanice u Vranju, još uvek je tema istraživanja pravosudnih organa. Predmet se trenutno nalazi u Okružnom tužilaštvu u Leskovcu, gde je delegiran nakon što je Vrhovni sud Srbije lane izašao u susret zahtevu branilaca bivših direktora „Jedinstva“ za izuzeće celokupnog pravosuđa Pčinjskog okruga. Sumnje u valjanost posla sa OMV oko izgradnje pumpe predstavljaju samo deo navoda iz krivične prijave po kojima se za zloupotrebe sumnjiče eks generalni direktor Dragan Stojanović, bivši direktor pravnog sektora Dragan Tomić, nekadašnji predsednik Upravnog odbora Božidar Krstić, te neki poslovni partneri iz Beograda. Sve je još uvek u fazi istrage, pa u leskovačkom Okružnom tužilaštvu, kao i u ranijim prilikama, nisu bili raspoloženi za davanje detaljnijih informacija. Međutim, sam podatak da direktori ni u jednom momentu nisu privođeni za narečena dela, pa ni za posao sa OMV, ponešto govori i možda nagoveštava neke stvari u pogledu krajnjeg ishoda postupka. Za optuženje u slučaju izgradnje OMV pumpe, tužilaštvo izgleda ne raspolaže adekvatnim dokazima, što nagoveštavaju i neki fakti.
„Slučaj OMV“ aktuelizovan je ovih dana, spletom neočekivanih okolnosti koje suštinski nemaju veze sa njim, a tiču se razvoja događaja nakon hapšenja gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića. On se zajedno sa navodnim pomagačima tereti, između ostalog, i za davanje u dugoročni zakup gradskog građevinskog zemljišta u tom gradu OMV-u, suprotno propisanoj zakonskoj proceduri i pod znatno nižoj ceni od tržišne. Međutim, u Vranju se ispostavilo da jedna od najatraktivnijih lokacija u užem centru grada zapravo nije izdata u zakup, već je prodata austrijskom partneru i to, kako se tvrdilo, po ceni od 140 evra po metru kvadratnom, odnosno ukupno 490.000 evra imajući u vidu da se radi o 3.500 kvadrata. Sve se desilo u vreme kada je tržišna cena kvadrata na tom potezu bila, barem prema tvrdnji bivših direktora „Jedinstva“, 31 evro, što je jedan u nizu priloga tezi o isplativosti ovakve prodaje. Razlika ima još podosta. Najpre, lokacija koja je prodata OMV-u pripadala je već privatizovanom „Jedinstvu“, a ne gradu, kao što je to bio slučaj u Zrenjaninu. U Vranju na tom građevinskom zemljištu nije trebala da nikne stambena zgrada, kao što su to planirali Zrenjaninci, već je Generalnim urbanističkim planom grada, tačnije njegovim izmenama i dopunama iz 2002. godine, vlasniku parcele, odnosno „Jedinstvu“, još ranije bila ostavljena mogućnost izgradnje interne benzinske stanice.

PETICIJA

Nije, međutim, sve išlo tako glatko za „Jedinstvo“ u nameri da obezbedi uslove za početak izgradnje. Pobunili su se građani koji žive u neposrednoj blizini Autobuske stanice. Iz Prve mesne zajednice poslata je peticiju sa oko sto dvadeset potpisa nadležnim gradskim službama i funkcionerima. U aprilu 2006. godine tražili su obustavljanje radova na izgradnji benzinske pumpe. Svoje nezadovoljstvo predočili su i Odeljenju ministarstva za kapitalne investicije u Leskovcu početkom maja iste godine, sa ključnim argumentom da u tom delu grada, na potezu prema kasarni Vojske Srbije, već postoji benzinska pumpa „Jugopetrola“, te da bi im nova benzinska stanica dodatno zagorčala život i ugrozila životnu okolinu. U svojim pismenim pritužbama upozoravali su nadležne da Studija o izgradnji objekta nema ocenu uticaja na neposrednu životnu sredinu, te da postoji kolizija između urbanističkih uslova i projekta. Tvrdili su potom da se projekat ne bazira na zakonski dozvoljenim urbanističkim uslovima i tražili da se stornira rešenje kojim je Sekretarijat za urbanizam i imovinsko – pravne poslove dao odobrenje za izgradnju. Navodno su radovi otpočeli bez kompletne dokumentacije, bez procene ekološke komisije i mišljenja Saveta Prve mesne zajednice.
Građani, međutim, nisu izdejstvovali ispunjenje zahteva. Nije im išao na ruku niz dokumenata gradskog Sekretarijata za urbanizam i imovinsko – pravne poslove koji su, tvrde nadležni, omogućili potpuno legalnu gradnju objekta. Miroljub MITIĆ, načelnik ovog sekretarijata kaže da je naprosto nemoguće graditi takav objekat u gradu uz pomoć zakulisnih radnji, jer to „niko normalan ne bi dozvolio“.
– Niko, pa ni „Jedinstvo“, ne bi mogao da dobije dozvolu za izgradnju benzinske pumpe, ako to Detaljnim urbanističkim planom (DUP) nije bilo planirano na datom mestu. Prosto ne bih smeo, niti hteo da potpišem takav dokument. DUP ili unapred predviđa izgradnju takvog objekta ili ostavlja mogućnost da se kasnije promeni namena određenog zemljišta – objašnjava Mitić.
Većija KOSTIĆ, načelnica Odseka za urbanizam u ovom Sekretarijatu, detaljnije upućena u ovaj i slične slučajeve, potvrđuje da je DUP-om odavno na tom prostoru bila predviđena izgradnja autobuske stanice „sa pratećim objektima“, što podrazumeva i izgradnju benzinske pumpe za potrebe „Jedinstva“.
– Kao vlasnici autobuske stanice – kaže Kostićeva – oni su imali puno pravo da grade internu benzinsku pumpu. Razlog zašto je „Jedinstvo“ ipak moralo da radi novi urbanistički projekat za tu namenu, ne leži u tome što zemljište nije bilo predviđeno za benzinsku pumpu, već zbog toga što su morali da spoje više parcela. Da bismo mi doneli rešenje o odobrenju za izgradnju, prethodno su morali da prilože Idejni projekat usklađen sa Aktom o urbanističkim uslovima, sam taj akt, kopiju plana i situacioni plan. Potom dokaz o vlasništvu, ispunjenosti tehničkih uslova, kao i saglasnosti EPS-a, Telekoma, Vodovoda, Ministarstva odbrane i Odseka protivpožarne zaštite MUP-a. Imali su rešenje Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine, te saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša. Shodno Zakonu o planiranju i izgradnji, a kako je investitor imao svu potrebnu dokumentaciju, izdato mu je rešenje o odobrenje za izgradnju, a potom su podneli prijavu o početku radova u zakonskom roku. Imali su potpuno validnu dokumentaciju zbog čega im je kasnije izdata i upotrebna dozvola.

DOKUMENTACIJA

Uvidom u rešenju pomenutog sekretarijata, kojim je 20. aprila 2006. godine „Jedinstvu“ dato odobrenje za izgradnju „stanice za snabdevanje gorivom i tečnim naftnim gasom, sa prodajnim kompleksom, kao i parkinga uz autobusku stanicu na katastarskoj parceli 8956/1″ vidi se da su idejni projekat i Akt o urbanističkim uslovima, na osnovu kojih je izdato, njegov sastavni deo. Shodno zakonu je upozoreno da se na osnovu ovog rešenje ne može pristupiti izgradnji objekta, ali se može izraditi glavni projekat na osnovu koga će se graditi pumpa, te da je investitor dužan da u roku od osam dana pre početka izgradnje podnese prijavu o početku izgradnje nadležnom organu. Nakon prikupljanja kompletne dokumentacije, „Jedinstvo“ se 4. avgusta 2006. godine zahtevom obratilo pomenutom sekretarijatu radi donošenja rešenja o upotrebnoj dozvoli, koje je i doneto 29. septembra iste godine. Tim dokumentom se „Jedinstvu“ i, kako se kaže, suinvestitoru OMV DOO Beograd, na osnovu ugovora o zajedničkom finansiranju od 30. decembra 2005. godine „dozvoljava upotreba“ benzinske pumpe, pošto je izvršen tehnički pregled, a Zavod za urbanizam se u zapisniku od 2. avgusta 2006. izjasnio da se može izdati rešenje za upotrebu navedenog objekata jer je investitor dokompletirao zahtev za upotrebu. Na kraju, ipak valja sačekati odluku tužilaštva o eventualnoj krivici bivšeg menadžmenta „Jedinstva“, jer će ona jedino biti merodavna za njihovu sudbinu, pa i u konkretnom poslu sa OMV jer je moguće da javnosti nisu poznati svi detalji zaključenog posla.

DOBAR POSAO
Bivši direktori „Jedinstva“, Borislav LAZAREVIĆ i Dragan TOMIĆ, ugovor sa OMV-om nazivaju izuzetnim poslovnim potezom.
– Taj ugovor je u ono vreme ocenjen u firmi kao vrlo povoljan, a na sednici Upravnog odbora je, koliko se sećam, jednoglasno zaključeno da će doneti veliku dobit „Jedinstvu“. Sa tim parama smo delimično obnovili vozni park i investirali izgradnju restorana „Tron“. U tom restoranu i na benzinskoj pumpi je potom zaposleno pedeset ljudi. Ceo postupak dobijanja dozvola bio je u skladu sa zakonom i ostalim propisima – tvrdi Tomić.
– Mi smo odavno zacrtali, a to je bio i sastavni deo gradskog urbanističkog plana, da na tom potezu gradimo benzinsku pumpu, samo što nam je uvek nedostajao novac da to realizujemo, pa smo na kraju našli partnera, odnosno firmu koja će investirati. Smatram da je to bio dobar potez koji je „Jedinstvu“ doneo boljitak – konstatuje Lazarević.