Sve nam boje lepo stoje

Na skali od jedan do deset imaju trojku. To znači da nije baš da ne obraćaju pažnju, ali se ne trude dovoljno pa često brkaju stilove, boje i prilike

Odelo ne čini čoveka, ali mnogo govori o njemu. Modni kritičari i kreatori idu toliko daleko da čak tvrde kako se na osnovu toga kako je neko obučen može pretpostaviti kako mu je namešten stan, iz kakvih tanjira jede, sa kakvim se ljudima druži. I ma koliko ovo zvučalo preterano, niko ne može da porekne kako je odevanje važna stvar, naročito kad su političari u pitanju.
Mnoge stranke su to odavno shvatile, pa obavezan deo njihovih timova koji im vode predizborne kampanje čine i stilisti, šminkeri, modni kreatori, koji im savetuju koja boja na kravati pozitivno, a koja negativno deluje na birače.
Većina vranjskih političara, međutim, neguje stil „sam svoj majstor“, slaže se većina anketiranih. Po rezultatima ovog mini istraživanja „Vranjskih“, u kome je učestvovalo tridesetak ličnosti iz javnog života grada, najgore obučeni vranjski političar je Stojan Dimčić, direktor „Vodovoda“. Doduše, isti broj glasova dobio je i Novica Mitić, odbornik G 17 plus i predsednik sindikata „Nezavisnost“, s tim što je u njegovom slučaju odevni neukus okarakterisan kao „njegov stil“, dok Dimčiću nije oprošteno što „često promašuje boje i stilove“. U stopu ih prati Nebojša Ljubić, budući načelnik Gradske uprave, kome zameraju što nosi „staromodna odela“ i „kao da nije čuo ni za jednu drugu boju osim braon“. Slobodan Stamenković, predsednik Skupštine grada na listi najgore obučenih našao se zbog toga što „forsira sportski stil“, „nosi patike na poslu, što je nedopustivo“, „a i kad nosi odelo nekako ne ume to da radi“. Radoslav Mojsilović, prvi čovek Opštinskog odbora Nove Srbije, zauzeo je peto mesto, „mada se bitno popravio u poslednje vreme“. Ipak, zamera mu se što uglavnom „ne uzlazi iz dukserica i farmerica“, a tako odeven, primetili su anketirani, dolazi čak i na sednice gradskog parlamenta. Draganu Stojkoviću, direktoru Direkcije za izgradnju, zameraju što nosi „drečave boje“, tako da „neretko može da se vidi u crvenoj ili žutoj košulji“, a to je, je li, „nespojivo sa njegovom direktorskom funkcijom“. Miroslavu Nešiću, odborniku demokrata, zamereno je, pak, „što ima para, ali nema ukusa“ te je „retko viđen normalno obučen“.
Na listi je i radikal Predrag Stojković čije je odevanje okarakterisano kao „totalno neprihvatljivo za političara“. „Farmerice, jakne koje liče na trenerke, patike, to Stojković mora da zaboravi makar u zvaničnim prilikama“, savetuju učesnici naše ankete.
Dejan Stanojević, predsednik OO DSS, na listi se našao više zbog fizičkog izgleda, nego izbora garderobe. „Stanojević ima kvalitetne stvari, ali šta vredi kad mu loše stoje“, primetila je jedna sagovornica.
I na posletku, Uroš Trajković. Iako je „u poslednje vreme poradio na svom izgledu, još mora da se trudi“. Ovo pogotovu što „Trajković nije samo prvi čovek G 17 plus već je i na čelu Zdravstvenog centra“, tako da za „njegove modne promašaje nema opravdanja“.

APA DRAPA

Iako njegovo oblačenje anketirani opisuju kao „neopisivo“, „apa drapa“ i „sve mi boje lepo stoje“, Mitić ne mari mnogo za to.
– Tvrdim da ljudi ne obraćaju pažnju na to šta sam obukao, zato što im je mnogo važnije šta pričam. Mislim da na oblačenje najviše polažu oni koji i nemaju bogzna šta da kažu, pa upadljivom garderobom skreću pažnju na sebe – veruje MITIĆ.
On ima još jedno „opravdanje“ za to što mu nije važno šta će da obuče. Naime, veruje da mu kao sindikalisti kod koga dolaze „sve jadni i bedni“ ne bi priličilo da ih dočekuje skockan u odelo i kravatu.
– Svi se sindikalisti oblače tako. Jednom su hteli da se sa mnom našale pa sam na neki seminar otišao po dogovoru ukoričen u odelo, a oni su svi došli obučeni u džempere i farmerice. Mnogo sam se glupo osećao – priča Mitić, ali i priznaje da „ima žena iz njegove okoline koje mu zameraju na odevanju“.
Ipak, on nema nameru da odustane od proverenih odevnih kombinacija i tvrdnje da je mnogo važnije „šta priča nego šta nosi“.
– Neću da se moderišem kao jedna moja bivša koleginica odbornica koja je dolazila na sednice Skupštine u mini suknji, pa su svi buljili u njene noge, a niko je nije slušao šta priča, iako je i te kako imala šta da kaže – navodi Mitić.
Nela CVETKOVIĆ, članica Gradskog veća zadužena za ekologiju i turizam, tvrdi, međutim, da njena stranka G 17 plus, na čijoj je Mitić listi (doduše kao nestranački kandidat), veoma vodi računa o odevanju svog članstva. Često im organizuje treninge na temu odevanja.
– Tamo se može čuti mnogo korisnih saveta, od toga kako i šta da obučete, koju boju da izaberete, do toga kako da se našminkate i koji nakit da stavite.
Sećam se da su ženama savetovali da ne nose minđuše koje su veće od njihovog oka, jer u suprotnom skretaće pažnju sa onoga što govore, savetovali su nas kako da stavljamo puder, a preporučili su ga i muškarcima ako gostuju na televiziji ili drže konferencije za novinare da im lice ne bi sijalo. Inače, odelo je za političare obavezno, a boje su konzervativne – sivo, teget, crno – nabraja ona.
Naša sagovornica primećuje da se vranjski političari trude, ali da ima onih koje ni pod razno ne možeš da uteraš u odelo. Takvih je bilo i u njenoj stranci, ali su počeli da menjaju mišljenje.
– Jednom smo imali konferenciju za novinare a taj koji je trebalo da bude glavni govornik došao je obučen u duksericu i farmerke. Nije dolazilo u obzir da tako izađe pred kamere, pa smo pozajmili košulju iz butika u komšiluku – seća se Cvetkovićka i tvrdi da se ne ustručava da svojim partijskim kolegama skrene pažnju kako treba da se obuku za neku priliku. Smatra da političar obučen u odelo izgleda ozbiljnije i uliva više poverenja.
– To ne znači da onom u farmerkama ne treba verovati, ali prvi utisak je veoma važan – smatra ona.
Otkad je u Gradskom veću i sama je, priznaje, unekoliko korigovala svoje odevanje.
– Recimo više ne nosim dekoltee a i suknje izbegavam. Ovo i zbog toga što sam jedina žena u Gradskom veću, pa se u pantalonama osećam ravnopravnije s njima – tvrdi ona.
Prvi utisak veoma je važan i za Vesnu STEFANOVIĆ, zamenicu direktora „Komrada“, pošto i ona zastupa tezu da „odelo ne čini čoveka, ali mnogo govori o njemu“.
– Vranjski političari na skali od jedan do deset imaju trojku. To znači da nije baš da ne obraćaju pažnju, ali se ne trude dovoljno pa često brkaju stilove, boje i prilike. Tako često možete da vidite da je neko obukao sako i košulju u kombinaciji s farmericama i cipelama. To političar, nosilac javne funkcije, odbornik, ne sme sebi da dozvoli. Sednica Skupštine je javni skup i tu nema mesta improvizaciji. Ne može da se dolazi obučen kao za slavu – objašnjava ona.

PATIKE

Iako ga ima na listi najgore odevenih vranjskih političara, jer mu zameraju da „ima kvalitetne stvari, ali mu loše stoje“, Dejan Stanojević, predsednik OO DSS, takođe veruje da je odevanje veoma važno.
– I naša stranka organizuje seminare na tu temu i podučava nas kako da se obučemo shodno prilici. Znam da su nam rekli da pred kamere nikako ne izlazimo obučeni u svetle boje. Ja veoma vodim računa o tome i važno mi je kako sam obučen. Ne mislim, međutim, da markirana garderoba znači i dobro oblačenje. Uostalom, sad i za pet hiljada dinara možete da kupite kvalitetno odelo – tvrdi STANOJEVIĆ.
Po njegovoj proceni, vranjski političari zaslužuju peticu na skali od jedan do deset, jer „neki nemaju para, a neki ukusa“. Ipak, za one na najodgovornijim funkcijama smatra da nema opravdanja.
– Boban Stamenković, predsednik Skupštine grada, često na posao dolazi u farmerkama i patikama, lično sam video. Kao da je pošao da se rekreira a ne da obavlja jednu od najodgovornijih funkcija u gradu – navodi naš sagovornik.
Vesna MILETIĆ, šefica kabineta gradonačelnika, zbog prirode posla svakodnevno sreće većinu vranjskih političara i primetila je da neki od njih i ne mare mnogo za protokol. To je, po njoj, neoprostivo.
– Podrazumeva se da nosioci javnih funkcija moraju da nose odela. To, jednostavno, nalaže dobro vaspitanje. A odevanje s ukusom ne znači da odete u prvu „zvučnu“ radnju. Kvalitetno odelo podrazumeva i dobro skrojeno, od kvalitetnog materijala. Nije važna samo etiketa. Ovo isto važi i za članove Gradskog veća, odbornike takođe. Sednica je javni skup, ljudi ih gledaju i veoma je važno kakav će utisak na njih da ostave – navodi Miletićka.
Branimir STOJANČIĆ, član Gradskog veća zadužen za socijalna pitanja, jedan je iz garde mlađih političara za koje važi mišljenje da veoma drži do svog izgleda i do toga da bude odeven adekvatno prilici. Tako je on jedan od retkih koji na posao neizostavno dolazi odeven u odelo, košulju, kravatu.
– Mislim da izborom svoje garderobe poštujem i svoje birače. Jeste važno i šta ću da kažem, ali se ne slažem sa mišljenjem da onda odevanje treba potpuno zanemariti. Da li to znači da ja, s obzirom da sam zadužen za socijalna pitanja, treba na posao da dolazim u ritama da bi što bolje razumeo potrebe svojih štićenika – pita se Stojančić.
On još kaže da pravila odevanja postoje svuda, te da ne vidi zašto bismo mi bili „mimo sveta“.
– To su pravila koja moraju da se poštuju. Gradska skupština još uvek nema Kodeks o oblačenju ali je u pripremi i mislim da će uskoro biti usvojen – nagoveštava Stojančić.
On, pak, sebi samo privatno dozvoljava „razbarušen“ stajling. U zvaničnim prilikama uvek je, što zlobnici vole da kažu, „ukoričen“.
– Sećam se da je to bilo 2004. godine. Izborna noć, držimo konferenciju za novinare i ja sam došao da saopštim rezultate. Podrazumeva se u odelu. RT Vranje je snimala konferenciju za novinare, a kad se završilo, njihova novinarka nije izdržala i prokomentarisala je, misleći da ne čujem: „Vidi ovog seljaka ne vadi se iz odela“. Nisam izdržao da je ne pitam, pošto sam čuo šta je rekla, da nije možda trebalo da obučem radno odelo – priča on.
Definitivno, svetu se ne može ugoditi.

PORODIČNO SAVETOVANjE
Stojan Dimčić, director „Vodovoda“, tvrdi da veoma vodi računa o tome šta oblači.
– Uvek sam u odelu, jedino leti skinem sako, ali je košulja obavezna. Mislim da je to obaveza svakog političara – smatra Dimčić.
Tvrdi da se savetuje sa suprugom, ćerkom, a i unuka prekontroliše šta je deda obukao. Ipak, kaže da ga nije mnogo pogodilo što je izabran za najgore obučenog političara.
– Ja znam da poštujem pravila I protocol, a njihovo je dam isle šta hoće – objašnjava on.

TOP 10 NAJGORE OBUČENIH
1.Stojan Dimčić
2. Novica Mitić
3. Nebojša Ljubić
4. Boban Stamenković
5. Radoslav Mojsilović
6. Dragan Stojković
7. Miroslav Nešić
8. Predrag Stojković
9. Dejan Stanojević
10. Uroš Trajković

TRI STRUJE
Modni urednik srpskog izdanja časopisa „Kosmopoliten“, Igor Todorović, smatra da su stilovi političara u Srbiji raznoliki i da su uglavnom vezani za političko opredeljenje. On navodi da su u odevanju domaćih političara uglavnom prisutne tri struje – klasično-konvencionalna, gde se forsiraju tamni tonovi i siva odela, zatim grupa koja forsira recidive zaostalih vremena sa neuklopljenim kravatama i košuljama i, na kraju, mladi političari koji imaju „japijevski stil“ u kojem nema razlike između političara i biznismena.
Da politička orijentacija utiče na modni stil političara smatra i modna urednica srpskog izdanja časopisa „Gracia“, Lara Milanović, koja navodi da Srbija u mnogim segmentima „kaska“ za svetom i da je to slučaj i sa modom i sa odevanjem političara.
– Naši političari se odevaju previše klasično i strogo, njihova odela su svedenih boja i uniformisana – kaže Milanovićeva.
Modni kreator Darko Kostić smatra da politička orijentacija i politički stil uopšte odreduju modni stil srpskih političara, pa tako oni čija je orijentacija proevropska imaju moderniji stil i shodno tome se i oblače.
Prema Kostićevom mišljenju, u Srbiji se samo deset odsto političara oblači shodno situaciji, dok su drugi „ostali u prošlosti pa i dalje nose košulje kratkih rukava sa džepom“.