Deca koja su pojela revoluciju

Ne sme se zaboraviti još jedan razlog za socijalističko slavlje – rođendan Dragomira Tomića, koji se pada baš 5. oktobra. Nekada, to su bila odvojena slavlja. Danas, slavi se o istom trošku

Osam godina posle Petog oktobra, politička situacija u Vranju je onakva kakva je oduvek i bila – socijalisti su i dalje glavni akteri vlasti, a njihovi nekadašnji neprijatelji, demokrate i Nova Srbija, danas su deo aktuelne vladajuće garniture. Vreme kao da je stalo – na sceni su danas isti ljudi, iste ideje, isti način ponašanja koji je tu bio oduvek, a ne samo pre ili posle 5. oktobra. Crveno – žuta koalicija, ipak, radi punom parom, neopterećena prošlošću i ideološkim problemima. Uostalom, po prvi put u prethodnih osam godina, u Vranju ni na koji način nije obeležena godišnjica velike narodne bune protiv režima Slobodana Miloševića. Pitanje nije li, u stvari, oduvek bilo tako, na ovom mestu nameće se samo od sebe. I traži, naravno, hitan odgovor, ako ne istine, onda budućnosti radi.

OMLADINCI

Iako demokrate imaju verovatno preča posla, u stranci ipak tvrde da taj veliki datum nije zaboravljen. Goran STEFANOVIĆ, predsednik GO DS-a u Vranju, kaže da je Peti oktobar ove godine obeležen tako što su omladinci stranke, okupljeni u KDO, posetili grob premijera Djinđića.
– Ni na centralnom nivou se ništa nije dešavalo, i nije bilo inicijative iz centrale u tom smislu – kaže Stefanović.
Što se njega lično tiče, on je tih dana, pre osam godina, bio direktor uvoza i nabavke u „Jumku“, i pretežno je bio u fabrici, koja je bila pod blokadom „čuvara revolucije“.
– U protestima sam učestvovao posredno, pratio dešavanja, podržavao, jer sam još od ranije bio član DS-a. Znao sam šta se dešava, ali je tadašnje rukovodstvo mislilo da je bogom dano da samo sve rešava. Nikakav poziv kao član stranke nisam tada dobio ni za kakvu aktivnost – seća se Stefanović.
Dakle, prvi vranjski demokrata nije se mnogo mešao u oktobarska dešavanja, što iz objektivnih, što iz subjektivnih razloga. Jedan od najžešćih predizbornih kritičara socijalista, Igor ANDONOV, sadašnji zamenik gradonačelnika Vranja, ima ponešto drugačiju biografiju. U vreme protesta on je bio student u Nišu i, kako sam kaže, aktivni član „Otpora“. Prema njegovim rečima, on je sa protestima počeo još 1996. godine, „kada su niški studenti pokrenuli protest koji su kasnije prihvatile i beogradske kolege“.
– Promenile su se prilike od tada, pre svega jer su neki „sa ove stane“ pravili dilove sa nedemokratskim strankama, i tako usporili ulazak Srbije u EU. Glavni kočničar je bio DSS. U sadašnjoj koaliciji stvari brže napreduju, i SPS u ovom sastavu pomaže više od svih da brže napredujemo ka Evropi – kaže Andonov.
I Aleksandar TRAJKOVIĆ, šef IO OO DS-a u Vranju takođe je u to vreme bio student u Nišu, ali i učesnik protesta „koji su bili tu, u mom komšiluku“.
– Još ranije sam bio član DS-a u Vranju, i na protestima stekao mnoga prijateljstva u niškom DS-u, koja i danas traju. Iako u Vranju SPS nije ni odlazio, ipak više ništa nije isto pošto sada deli vlast sa koalicionim partnerima. Prioritet je razvoj grada, a ako to nekome smeta, to je drugo pitanje – pragmatičan je Trajković.
Situacija je jasna – nekih od sadašnjih čelnika demokrata niko se ne seća sa protesta koji su zauvek promenili Srbiju. Amnezija ima dva uzročnika: na protestima nisu ni učestvovali, ili je njihov učinak bio pribeležen negde van Vranja. Situacija sa Slobodanom Stamenkovićem, današnjim predsednikom Skupštine grada, ponešto je drugačija, jer je on tek 2005. godine postao član DS-a. Pre toga nije bio član ni jedne stranke. Ta činjenica ga, kako kaže, nije sprečavala da aktivno učestvuje u protestima. On je i 5. oktobra 2000. godine bio lekar specijalista, koji se „kao građanin, interesovao za politiku“.
– Na protestima sam učestvovao kao građanin. Bio sam i na protestima koje smo organizovali u ZC, i kada smo izlazili ispred Doma zdravlja… Uostalom, kao i velika većina drugih Vranjanaca koji su želeli promene i učinili svoje da do njih dođe – ocenjuje danas STAMENKOVIĆ.

VEČITI
No, ako su demokrate odskora u aktivnoj političkoj službi, socijalisti su tu odavno, reklo bi se oduvek. I stalno su to jedni isti ljudi,

uvek prisutni ili nedavno reciklirani, svejedno. I sam spisak onih koji danas vladaju tom partijom i ovim gradom zastrašujuće je isti u odnosu na period od pre osam godina. Miroljub Stojčić, koga su zle sile sprečile da bude na miru izabran za svoj prvi mandat, koji je počeo u Načelstvu umesto u Skupštini, i tada i sada bio je prvi čovek lokalne vlasti. Direktor „Vodovoda“ i dalje je, kao i pre osam godina, Stojan Dimčić, Petar Milosavljević caruje komunalnim preduzećem. Dragan Ilić je još uvek direktor Gimnazije, Siniša Mitić je potpredsednik OO SPS-a ali i član gradske vlade… Spisak kao da nema kraj. Svi ti ljudi i oktobra 2000. godine bili su tu, i baš protiv njih, i njima sličnih, revolucija je i podizana. Da je ona neuspešna, to je očigledno, ali, šta se to dogodilo pa su oni danas ne samo na svojim starim mestima, nego mnogo bolje stoje u javnosti nego ikada?
– Posledice tog Petog oktobra i danas su vidljive. Da li su oni tada bili demokrate, ili su to sada? Nema u SPS-u danas nepoželjnih likova, i tako je oduvek bilo i biće. U svima vidimo moguće koalicine partnere, i trudimo se da sa svima očuvamo dobre odnose. Vi, koji sebe nazivate, ili ste nekada nazivali demokratama, možete da ocenjujete prave efekte Petog oktobra – odsečan je predsednik Okružnog odbora SPS-a za Pčinjski okrug Negovan Stanković, koji je u vreme revolucije bio prvi operativac SPS-a na lokalu.
– Nismo se mi promenili, vi ste se promenili – poentira Stanković.
On je čak i avanzovao – sa mesta u privatnom sektoru popeo se do funkcije upravnika Sportske hale, a mnogo se priča i o tome da će jednom, vrlo skoro, preuzeti i vranjsku policiju. Socijalisti su u prethodnih osam godina prošli pravu Golgotu, sveli se na minoran broj članova i pet odsto podrške nacije, ali danas čak i najmlađi među njima smatraju da je partija na putu pune reintegracije u srpsko političko tkivo.
– Očigledno se vidi da položaj SPS nikada nije bio bolji. Lako je pasti, teško se podići. Neprekidno smo rasli od 5. oktobra, i danas smo partner u republičkoj vlasti, i stub lokalne koalicije. Mi smo bili i ostali građanska partija – kaže Branimir Stojančić, portparol vranjskog SPS-a i najmlađi član rukovodstva stranke.
Treba verovati Negovanu Stankoviću kada kaže da se promenilo sve osim socijalista. Demokrate više nisu iste, ni ideološki ni u ljudskim resursima, opšta politička slika Srbije više nije ista, narodna pamet više nije ista, i to je idealno tle za novu prekombinaciju srpske političke scene i srpske političke pameti. Najviše razloga za slavlje zapravo imaju socijalisti. O jednom trošku, oni su se oslobodili i Miloševića i svih negativnih konotacija svega što su oštetili za vreme svoje duge vladavine. Naravno, ne sme se zaboraviti još jedan razlog za socijalističko slavlje – rođendan Dragomira Tomića, koji se pada, gle čuda, baš 5. oktobra. Nekada, to su bila odvojena slavlja. Danas, slavi se o istom trošku, jer „svi smo si mi naši“. Isti.

NISU ONI, ALI NEKI JESU
Na jednoj lokalnoj televiziji podužom emisijom obeležen je Peti oktobar, doduše više kao neki porodični praznik. U emisiji je potencirano da je Čedomir Stanimirović, tadašnji šef vranjskih demokrata, pretrčao u tabor socijalista na sam dan pada Miloševićevog režima, Petog oktobra. Uz to, za istu stvar je optužen i drugi čelnik demokrata i poslanik u Djinđićevo vreme, Dragan Janjić, koji je „pretrčao“, prema tvrdnjama te televizije, samo nekoliko dana kasnije.
Ovu priču demantovao je na „Open deju“ socijalista Negovan Stanković, koji je rekao da ta informacija jednostavno nije tačna.
– Nisu bili oni, ali su to bili neki drugi ljudi iz DOS-a. Svo vreme smo razgovarali, bili na telefonskoj vezi i u kontaktu – rekao je Stanković.
On nije želeo da govori o imenima, niti pak da kometariše tezu da su odnosi DS-a i SPS uspostavljeni još u tim, prvim danima „pobede“.