Zanima me samo budućnost

Očekujem da budžet za 2009. bude veći i stabilan, tako da ustanove kulture mogu da realizuju svoje programe, a od saradnika ću tražiti ozbiljnije i ambicioznije projekte

Zoran Najdić je tek tri meseca na čelu lokalnog ministarstva za kulturu i medije. Iako Ministarstvu koje vodi iz budžeta pripada veoma mali deo finansijskog kolača, to ga ne demorališe, niti mu je alibi da sedi skrštenih ruku i kuka kako je situacija teška.
Za vreme svog dosadašnjeg ministrovanja razgovarao je sa ljudima iz svog sektora, susretao se sa predstavnicima drugih, putovao, rešavao iskrsle probleme, te zajedno sa saradnicima prihvatio u ruke „vruć krompir“ organizovanja manifestacije „Stari dani“.
Njegovi prvi rezultati, utisci, namere – povod su ovom razgovoru.

MARGINALIZCIJA I NERAD

Zbog čega ste odlučili da uđete u politiku?
– To je pre svega bio splet životnih okolnosti. Ljubav prema gradu i mojim sugrađanima, želja da ostatak života provedem u Vranju, u mnogome su doprineli toj odluci. Mene zanima budućnost – osnovna ideja mnogih članova DS je da Vranje postane razvijen evropski grad u kome će građani imati prespektivu i budućnost.
Koji su prioriteti vašeg Ministarstva u okviru lokala?
– Strategija kulture koja će definisati mnoge stvari, decentralizaciju i depolitizaciju, budžet i način finansiranja redovnih programa, finansiranje kulturnih manifestacija, formiranje tima za izradu projekata (završetak novog Kulturnog centra, osavremenjivanje već postojećih ustanova kulture – sredstva iz NIP-a), pristup raznim fondovima EU, obezbeđivanje stipendija za najtalentovanije, otkup najkvalitetnijih dela iz oblasti savremene umetnosti, regionalna kulturna razmena.
Kada ste imenovani za ministra kulture i medija, kakvo stanje ste zatekli u ustanovama koje spadaju u taj resor? Koji je bio prvi problem na koji ste naišli kada ste stupili na dužnost?
– Loše finansiranje, kratkoročna razmišljanja, haotičan – neredovan program, to su osnovni problemi. Marginalizacija kulturnih ustanova u odnosu na dnevno-politička dešavanja, u proteklom periodu je doprinela konstantnom padu zainteresovanosti i najdoslednijih poslenika kulture, tako da smo, na primer, za otvaranje neke izložbe ili književne večeri imali ne više od desetak posetilaca. Morate priznati da je ovakav odnos prema kulturi poražavajući i neodrživ.
Sigurno vam je poznato da su i Vaši prethodnici obećavali da će „disciplinovati neradnike“ i „uvesti red“ u ustanove koje se bave kulturom. Koje su Vaše ideje, kako ih naterati da počnu da rade?
– „Disciplinovanje neradnika“ i „uvođenje reda“ nisu fraze koje ja inače koristim i moj pristup problemima nije takav. Pored hroničnih problema u kojima se ustanove kulture nalaze, mislim da sa radnicima u kulturi mogu da uspostavim partnerski odnos i da za određeni vremenski period ostvarimo značajan napredak i napravimo nešto zanimljivo i kvalitetno, što grad i građani Vranja, svakako zaslužuju.

NAPREDAK I AFIRMACIJA

Smatrate li da su direktori glavni krivci za haos koji vlada u ovim ustanovama?
– Nezainteresovanost, nesnalažljivost i površnost ne bi trebalo da budu osobine čelnih ljudi ustanova kulture. Oni upravo svojim primerima treba da motivišu svoje saradnike, budu generator pozitivne energije i kreativnosti. Ukoliko nisu takvi, trebalo bi da svoje pozicije prepuste ljudima koji su iskreno zainteresovani za kulturu Vranja, njen napredak i afirmaciju.
Da li bi se povećanjem izdvajanja iz budžeta za te namene, eventualno, promenilo stanje?
– Povećanje budžeta, odnosno sredstava za finansiranje redovnih programa ustanova kulture je neophodno, ali svakako da je nedovoljno i samo po sebi, ne znači mnogo. Pre svega bih istakao ulogu radnika u kulturi koji bi svojim inicijativama i planiranjem doprineli kvalitetnijem kulturnom životu Vranja. Očekujem da budžet za 2009. bude veći i stabilan, tako da ustanove kulture mogu da realizuju svoje programe, a od saradnika ću tražiti ozbiljnije i ambicioznije projekte.
Veoma je vidljiva nekultura pojedinih odbornika i manjak obrazovanja, a njihova retorika maskira osnovno nepoznavanje stvari. Neki čak i javno priznaju da ne čitaju, pa od njih teško možemo očekivati da će svoje skupštinske busije zameniti posetom nekom kulturnom događaju. Šta mislite o tome?
– Sigurno mislite ne sednicu Skupstine grada od 28.8 2008. kada je odbornik jedne opozicione stranke, ničim izazvan, za skupštinskom govornicom, program manifestacije „Stari dani“ definisao kao „cigansko-makedonsku zabavu“. To je zaista ilustrativan primer nekulture i neobrazovanja. Učesnici muzičkog dela festivala su u muzičkom svetu Balkana, ne samo originalni i dragoceni, već i opšte poznati. Svejedno, nije bilo lako izdržati vulgarne napade koji nisu imali uporište u kompetenciji, nego su bili politički inspirisani što je bilo više nego očigledno. Taj odbornik je, kao i ostali građani Vranja, imao prilike da prati program manifestacije i uveri se u kvalitet odabranih izvođača, kao i u dobre namere organizatora.
Šta mislite, šta bi Vranjancima trebalo da budu prioriteti kada je kultura u pitanju?
– Prioritet svih nas je Vranje kao regionalni centar kulture, sa kvalitetnim sadržajima koji će biti dostupni najširem krugu građana, samim tim i probuditi njihovu svest o očuvanju kulturne baštine i tradicionalnih vrednosti, a u isto vreme i afirmaciju moderne umetnosti.

BIOGRAFIJA
Zoran Najdić je rođen 30. decembra 1972. godine u Vranju. Studije na Fakultetu umetnosti u Prištini završio je 1996. godine na smeru – vajarstvo. Trenutno je na postdiplomskim studijama. Iza sebe ima veći broj samostalnih i kolektivnih izlaganja. Oženjen je Snežanom, profesorkom engleskog jezika, sa kojom ima ćerku.