Traži se Gokče

Kada sam prišao bliže, bez reči je iz jakne izvadio pištolj, opalio u mom pravcu, ali sam prvi metak izbegao. Drugi me, međutim, pogodio u nogu, nakon čega su napadači pobegli

Goran Tasić Gokče (36) osumnjičen je za pokušaj ubistva Aleksandra Dimitrijevića (28) iz Vranja jer je, saopštila je Policijska uprava, na njega pucao iz pištolja nepoznate marke i kalibra prošle srede oko 23.30 časova na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Partizanske, u neposrednoj blizini kafića „Tropikana“. Tasića policija sumnjiči i za nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija i izazivanje opšte opasnosti. Osnovano se sumnja i da je Ivica Vojinović Vojska (30) počinio krivično delo „pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela“. On je, navodno, bio za volanom džipa iz koga je Tasić ispalio dva metka u pravcu Dimitrijevića. Dvojica osumnjičenih su odmah nakon pucnjave pobegli sa lica mesta „grand čirokijem“ i za njima se u momentu zaključenja ovog broja „Vranjskih“ još uvek intenzivno traga. Dimitrijević je, pak, završio na Ortopedskom odeljenju vranjske bolnice, sa lakšom telesnom povredom u vidu prostrelne rane u predelu butine leve noge. Policija ga je iz razloga bezbednosti čuvala u bolnici sve do utorka, kada je otpušten na kućno lečenje.
Policijska uprava je, nakon obavljenog uviđaja, saopštila da preduzima intenzivne mere i radnje usmerene ka pronalasku dvojice osumnjičenih i Okružnom tužilaštvu podnela krivičnu prijavu protiv njih. Tužilaštvo je, reagujući na ovu prijavu, podnelo zahtev za sprovođenje istrage, nakon čega je Staniša MIHAJLOVIĆ, istražni sudija Okružnog suda zadužen za ovaj slučaj, doneo rešenje o otpočinjanju istrage.
– Sada će – kaže nam u šturoj izjavi Mihajlović – sve ići svojim uobičajenim tokom. Ne bi bilo u interesu istrage da bilo šta govorim pre vremena, posebno iz razloga što su dvojica osumnjičenih još u bekstvu, a Dimitrijevića tek treba da saslušam.
Dimitrijević je nedelju dana proveo u bolnici, a u utorak, po povratku kući nije imao ništa protiv da za „Vranjske“ otkrije genezu događaja koji su prethodili pucnjavi u kojoj je ranjen.
– Sve je počelo jedne večeri početkom juna, kada sam video kako Gokče ispred Narodnog muzeja prebija neku decu. Prišao sam – priča Dimitrijević – i upitao ga zašto ne pusti obezbeđenje obližnjeg kafića „Kontakt“, gde su ti klinci navodno pravili neke probleme, da to reši i nije li ispod njegovog nivoa da bije decu. Tada su on i još nekoliko njegovih drugara krenuli da biju mene, pocepali mi novu garderobu, a Gokčetov nerazdvojni drug, Vojska, me toliko davio rukama da desetak dana nisam mogao bilo šta da progutam. Posle tuče krenuo sam kući, ali me u ulici Bore Stankovića džipom presreo Vojska, pretio mi, čak vadio pištolj. Nisam se uplašio, rekao sam mu da puca kada je već izvadio oružje, ali nije to učinio. Onda je počeo da me juri džipom po ulici i trotoaru kako bi me pregazio. Nekako sam se izvukao, prijavio sve policiji. Kada je patrola došla nisam hteo, ni mogao da podnesem prijavu, jer niko od očevidaca tuče iz straha nije želeo da svedoči protiv Gokčeta. To je, inače, uobičajena praksa kada on nekoga prebije ili maltretira, pa sam odustao jer bi verovatno on kazao da sam sve izmislio. Čuo sam da su odmah potom ti isti policajci otišli u njegov kafić na piće. Pošto su mi u pomenutoj tuči pocepali garderobu i napravili štetu, stavio sam na papir koliko to košta, otišao narednih dana u kafe „Kontakt“, čiji je Gokče vlasnik, dao konobaru spisak i ostavio broj telefona da mi se Gokče javi kako bismo rešili stvar na ljudski način.

PUCNjAVA

Dimitrijević dodaje da od tog momenta do prošle srede nije imao probleme sa Tasićem i Vojinovićem.
– Toga dana, dok sam se nalazio sa prijateljem na jednoj benzinskoj pumpi na periferiji – kaže Dimitrijević – primetio sam neke momke u automobilu beogradskih registracija kako kruže oko pumpe i uporno me posmatraju. Pretpostavljam da su to beogradski kriminalci koji su se spremali da me likvidiraju jer je Gokče, kako sam čuo od nekih ljudi u gradu, pretio da će me kad – tad ubiti. Verovatno je čuo da ću početi da radim u Beogradu, pa je mislio da me ta ekipa snimi, zapamti i kasnije me ubije u glavnom gradu. Ne znam zašto je Gokče požurio, ali tog istog dana u večernjim časovima njegov džip zaustavio se na raskrsnici kod „Tropikane“, nedaleko od kioska gde sam stajao sa jednim prijateljem. Sedeo je na mestu suvozača, otvorio prozor i prstom mi pokazao da priđem. Video sam da ruku drži ispod jakne, pretpostavio da ima pištolj, ali sam krenuo ka džipu. Kada sam prišao bliže, bez reči je iz jakne izvadio pištolj, opalio u mom pravcu, ali sam prvi metak izbegao. Drugi me, međutim, pogodio u nogu, nakon čega su napadači pobegli. Otpuzao sam do kioska, kaišem sam uz pomoć prijatelja podvezao nogu iznad rane, dok nisu stigla kola hitne pomoći koja su me prebacila u bolnicu. Inače, moja je pretpostavka da mi Gokčetova ekipa ima pik još od ranije, zbog mog sukoba sa Goranom Ilićem zvanim Sukaljka (vidi okvir) i od tada žele da mi učine nešto nažao. Zapravo sam uveren da Gokče želi da me vidi mrtvog.
Dimitrijević dodaje da od policijske istrage ne očekuje ništa posebno.
– Gokče je u Vranju već pucao nekoliko puta – kaže Dimitrijević – i ništa mu se ni dosad nije dogodilo, niti je osuđen, niti je odgovarao. Zašto bi sada bilo drugačije?! Imam informaciju da on i nije u bekstvu. Čovek se nalazi u gradu, viđen je kako vozi beli „jugo“, dok je prema mojim informacijama Vojska pobegao u Makedoniju. Inače, pare za garderobu koju su mi pocepali ću tek da im tražim.
Prema šturim i nezvaničnim informacijama koje kolaju gradom, džip „grand čiroki“, korišćen za napad na Dimitrijevića, pronađen je neposredno nakon pucnjave u donjem delu grada, u nekoj od manjih ulica na potezu prema Zlatokopačkoj petlji. U policijskim krugovima šuška se da se za dvojicom napadača zaista intenzivno traga, da policija ulaže maksimalne napore, te da postoji raspoloženje da osumnjičeni budu uhvaćeni i smešteni u pritvor u najkraćem roku.

OTMICA

Goran Tasić Gokče od ranije je poznat policijskim i pravosudnim organima. On je u novembru 2003. godine, zajedno sa Sašom Jovčićem Skubijem i Predragom Dimitrijevićem Dunjom, bio osumnjičen za otmicu tada dvadeset jednogodišnjeg Marka Anđelkovića, sina bogatog lokalnog privatnika. Istraga se protiv njih vodila jer su navodno 4. septembra iste godine, oko 22.30 sati, oteli pomenutog mladića i potom od njegove porodice tražili 100.000 evra, preteći da će ga ubiti ukoliko im novac ne bude isplaćen. Za otmicu se saznalo nakon dva dana, kada su građani prijavili policiji da na lokalnom putu Klenike – Prohor Pčinjski, kod sela Donji Starac, stoji parkiran i napušten atomobil „golf 4“, vlasništvo otetog Anđelkovića. Narednog dana, oko 3.30 časova posle ponoći, otmičari su dovezli otetog blizu njegove porodične kuće u Vranju i pustili ga na slobodu. Jović i Dimitrijević su se predali, dok se Tasić duže vreme nalazio u bekstvu. U međuvrmenu se javljao redakcijama lokalnih medija, tvrdeći da je nevin i da nema veze sa pomenutim slučajem. Uhapšen je krajem aprila naredne godine, u momentu kada je za njim već bila raspisana poternica po naredbi Okružnog suda u Vranju.
Zanimljivo je da se u Okružnom sudu vodio proces po optužnici protiv ove trojice za otmicu, ali da je krivični predmet br. 46/04 okončan tako što su optužbe odbačene. Protiv Tasića je u toku suđenje za ubistvo u pokušaju u predmetu pod brojem „K.br. 77/07“ vezan za pucnjavu u ulici Petog kongresa pre nekoliko godina kada je meta napada bio Zoran Popović Pop.

POČELO U „MILENIJUMU“
Izbodeni Dimitrijević otkriva da netrpeljivost između njega i Tasića traje od dočeka pravoslavne 2003. godine, kada se on sukobio sa Tasićevim prijateljem Goranom Ilićem, tadašnjim vlasnikom kafića „Milenijum“.
– Tada me Ilić, u njegovom kafiću gde sam radio kao konobar, zverski tukao zbog manjka u pazaru. Udarao me pikslama i stolovima u glavu. Kada više nisam mogao da trpim tu torturu, u momentu dok me udarao pikslom potegao sam nož. U procesu koji je protiv mene vođen za navodni pokušaj ubistva, osuđen sam u Okružnom sudu na godinu i dva meseca zatvora, ali je tu presudu Vrhovni sud ukinuo i vratio predmet na ponovno suđenje. Njihovo je mišljenje, koliko sam razumeo, da sam na Ilićevo maltretiranje tada reagovao u nužnoj odbrani. Očekujem da se proces na novom suđenju za mene okonča oslobađajućom presudom.
Svađi i tuči, podsećanja radi, prethodio je konstatovani manjak u pazaru od 720 dinara, za koji je vlasnik kafića navodno optužio Dimitrijevića. Rasprava je prerasla u tuču, u kojoj je deblji kraj izvukao Ilić, dva puta uboden nožem u predelu grudnog koša i jednom u ruku. Prebačen je na vranjski Hirurgiju, a potom u Kliničko – bolnički centar u Nišu gde je operisan, nakon čega se uspešno opravio od teških povreda opasnih po život. U tuči je bio povređen i Zoran Nakić, takođe konobar u „Milenijumu“. On je pokušao da razdvoji Ilića i Dimitrijevića, ali je tom porilikom uboden nožem u butinu.

LAKA POVREDA
Načelnik Odeljenja ortopedije Bolnice u Vranju, Zoran STOJANOVIĆ, potvrdio nam je da se ranjeni Dimitrijević nalazio nekoliko dana na lečenju, ali da je reč o lakšoj telesnoj povredi.
– Sa mladićem je sve u redu, zbrinut je i bolje se oseća. Reč je o prostrelnoj rani butine, bez komplikacija – kazao nam je Stojanović.